ČINJENICA DA STICALAC UDELA JOŠ UVEK NIJE UPLATIO PRENOSIOCU CENU ZA UDEO NIJE OD UTICAJA I NE ČINI UGOVOR FIKTIVNIM, ODNOSNO NIŠTAVIM, VEĆ TO JEDINO MOŽE BITI RAZLOG ZA RASKID UGOVORA.

Iz obrazloženja:

Tužilac traži utvrđenje ništavosti Odluke o povećanju kapitala upisom/unosom nenovčanog kapitala, overene kod Prvog osnovnog suda u Beogradu Ov. br. … od … godine, donete od strane drugotužene, Ugovora o prenosu udela overenog kod Prvog osnovnog suda u Beogradu Ov. br. … od … godine, te Aneksa ugovora o prenosu udela od … godine, koji je overen kod Prvog osnovnog suda u Beogradu Ov broj … od … godine, kao preduzete sa ciljem da se spreči tužilac u naplati svog potraživanja prema drugotuženoj u iznosu od 102.258,27 evra po osnovu pravnosnažne i izvršne presude Višeg suda u Beogradu P 3977/10 od … godine.

Prvostepeni sud nalazi da je prenos udela slobodan u smislu člana 160. Zakona o privrednim društvima, osim ako navedenim zakonom ili osnivačkim aktom drugačije nije određeno. Prvostepeni sud je ispitao razloge za ništavost predmetnog ugovora i aneksa primenom odredbe člana 100. Zakona o obligacionim odnosima. Smatra da kauza ugovora nije bila nedopuštena. Ugovorne strane – drugo i trećetužena saglasile su se o svim bitnim elementima ugovora o prenosu udela i iz njega proistekle ugovorne obaveze nisu pravno nedopuštene po svom sadržaju i cilju zbog kojeg je nastao. Ocenom izvedenih dokaza i to izjava drugo i trećetužene i ostalih pisanih dokaza, prvostepeni sud je utvrdio da je motiv i cilj za zaključenje ovog ugovora bila zajednička saradnja i razvoj i unapređenje poslovanja prvotuženog društva. Prvostepeni sud zaključuje da činjenica da tužena još uvek nije uplatila drugotuženoj cenu za udeo, nije od uticaja i ne čini predmetni ugovor fiktivnim, već to jedino može biti razlog za raskid ugovora pod uslovima predviđenim zakonom. Budući da trećetužena nije imala nikakvih saznanja o tome da postoji potraživanje tužioca prema drugotuženoj, to prvostepeni sud zaključuje da ne postoji na strani trećetužene nedozvoljena pobuda u smislu člana 53. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje ništavosti spornog ugovora iz tog razloga. Prvostepeni sud nalazi da je trećetužena savesno treće lice, koje je stupilo u teretni pravni posao sa drugotuženom po osnovu ugovora o prenosu udela. Iz svih navedenih razloga prvostepeni sud je stanovišta da se ne može smatrati da je ugovor zaključen suprotno načelu savesnosti i poštenja, zabrane zloupotrebe prava i zabrane prouzrokovanja štete. Pazeći po službenoj dužnosti na postojanje ništavosti u smislu člana 109. Zakona o obligacionim odnosima, prvostepeni sud je našao da se ne radi o ništavom ugovoru i aneksu. Ispunjeni su svi zakonom predviđeni uslovi za nastanak punovažnog ugovora koji se tiču saglasnosti volja, predmeta i osnova ugovora, kao i zakonske forme istog. Drugostepeni sud prihvata u potpunosti stanovište prvostepenog suda, te je iz navedenog razloga potvrđena prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Prev 687/2021 od 10. februara 2022. god.