IZJAVE U ŠTAMPI DATE OD STRANE JAVNOG TUŽIOCA, ZADUŽENOG ZA SLUČAJ SAMO U PRVOM STEPENU, KOJE PODSTIČU JAVNOST DA POVERUJE U KRIVICU PODNOSIOCA U KONTEKSTU TEKUĆEG ŽALBENOG POSTUPKA, DOVELE SU DO POVREDE PRETPOSTAVKE NEVINOSTI.

Iz obrazloženja:

Predstavka se odnosi na krivičnu osudu podnosioca predstavke nakon postupka koji je, prema njegovim rečima, prekršio principe nepristrasnosti i pretpostavke nevinosti zagarantovane članom 6 stav 1 i članom 6 stav 2 Konvencije. Podnosilac predstavke se žali,… na izjave koje je navodno dao u štampi revizor (tužilac) zadužen za slučaj u prvom stepenu, dok je slučaj bio u toku pred Apelacionim sudom.

Kada javni tužilac pristane da razgovara sa štampom u vezi sa krivičnim postupkom, mora biti posebno oprezan … Dakle, kada je slučaj u toku pred nacionalnim sudovima, oni ne mogu podsticati javnost da veruje da je lice „optuženo“ za krivično delo u smislu člana 6 Konvencije krivo, pod kaznom kršenja pretpostavke nevinosti, osnovne garancije prava na pravično suđenje. Sud ponavlja dužnost uzdržanosti koja je dužna svim sudijama u kontekstu tekućih postupaka, od kojih se predstavke da se uzdrže od bilo kakvog komentara za koji se razumno može strahovati da će uticati na ishod ili ugroziti pravičnost postupka (videti, u kontekstu člana 10 Konvencije, Danileţ protiv Rumunije [GC], br. 16915/21, § 160, 15. decembar 2025). Situacija je drugačija kada se komentari odnose na osudu koja je pravosnažna po domaćem pravu (videti, u tom smislu, Bikas protiv Nemačke, br. 76607/13, §§ 33-34, 25. januar 2018).

U svetlu navedenog, u ovom slučaju ostaje da se utvrdi da li je sadržaj izjava koje se pripisuju tužiocu mogao da podstakne javnost da poveruje u krivicu podnosioca predstavke. Sud, u tom smislu, naglašava da je važno stvarno značenje spornih izjava, a ne njihov doslovni oblik (Lavents protiv Letonije, br. 58442/00, stav 126, 28. novembar 2002. i Alexey Petrov protiv Bugarske, br. 30336/10, stav 67, 31. mart 2016.).

Uzimajući u obzir način na koji je prikazao podnosioca predstavke (videti stav 8 gore), Sud smatra da se tužilac nije ograničio na jednostavno saopštavanje informacija koje se odnose na tekući krivični postupak. Zapravo, on je doneo određene sudove o podnosiocu predstavke, posebno ga karakterišući bez nijansiranja ili uzdržavanja.

Sud u tom pogledu naglašava važnost dužnosti diskrecije koja je dužna sudijama, uključujući i članove javnog tužilaštva (stav 66 gore). Iako nisu obavezni principima nezavisnosti i nepristrasnosti u smislu člana 6 stav 1 Konvencije (stav 69 gore), ipak su obavezni obavezom opreznosti u javnom izražavanju svojih stavova van sudnice u vezi sa tekućim krivičnim postupkom, s obzirom na važnost pretpostavke nevinosti u demokratskom društvu (stav 66 gore).

Stoga, Sud smatra da su, posmatrano u celini i u svom kontekstu, izjave koje je u štampi dao D.M., koji više nije bio zadužen za slučaj, navele javnost da poveruje u krivicu podnosioca zahteva u kontekstu postupka koji je tada bio u toku po žalbi i prekršile pretpostavku nevinosti podnosioca zahteva.

Shodno tome, došlo je do povrede člana 6 stav 2 Konvencije.

Iz presude Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 35519/21 – Kaya protiv Belgije od 16. decembra 2025. god. (Objavljena na HUDOC 22. januara 2026. god.)

NAPOMENE:

Nezvanični prevod.

Presuda je konačna.

U naslovu su pored odgovarajućeg člana Konvencije, navedeni i članovi propisa Republike Srbije koji na isti ili sličan način, kao i propisi države protiv koje je podneta predstavka, uređuju konkretno pravo ili obavezu.