INFORMACIJE U VEZI S LICEM KOJE JE U JAVNOM PREDUZEĆU „X“ U B. OBAVLJALO POSLOVE IZVRŠNOG DIREKTORA TOG PREDUZEĆA I U OKVIRU OVLAŠĆENJA KOJE JE ODREDIO DIREKTOR PREDUZEĆA U SKLADU SA OSNIVAČKIM AKTOM I STATUTOM PREDUZEĆA, I TO INFORMACIJE O TOME DA LI JE TOM LICU ISPLAĆENA OTPREMNINA, KOG DATUMA I U KOM NETO I BRUTO IZNOSU, JESU INFORMACIJE U ODNOSU NA KOJE JE ISPUNJEN USLOV ZA IZUZETAK OD PRAVA NA PRIVATNOST, PROPISAN ODREDBOM ČLANA 14. TAČKA 2. ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA, A KOJE TREBA DA BUDU DOSTUPNE JAVNOSTI.

Iz obrazloženja:

Članom 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, informacija kojom raspolaže organ vlasti, nastala u radu ili u vezi s radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Članom 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna kao i da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.

Članom 8. stav 1. navedenog zakona propisano je da se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu i zakonu. Takođe je stavom 2. istog člana Zakona propisano da se nijedna odredba ovog zakona ne sme tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon poznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana.

Članom 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo nekog lica, osim u slučajevima iz tač. 1, 2. i 3. navedenog člana, odnosno ako se radi o slučaju da je lice u odnosu na koje se traži informacija na to pristalo, ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost ili se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi s privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.

Imajući u vidu da je predmetnim zahtevom žalilac tražio određene informacije u vezi s otpremninom koja je eventualno isplaćena izvršnom direktoru Javnog preduzeća „X“ u B., kao i neto i bruto iznos iste, Poverenik nalazi da je pogrešio prvostepeni organ kada je ožalbenim rešenjem odbio zahtev žalioca za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na odredbu člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sa obrazloženjem da se tražena informacija odnosi na dostavljanje ličnih podataka, a da u konkretnom slučaju nije ispunjen nijedan od zakonom predviđenih uslova za omogućavanje pristupa traženim informacijama, odnosno da ne postoji saglasnost lica na koje se tražene informacije odnose, kao i da se ne radi ni o licu koje je nosilac državne i političke funkcije, a pristupom traženim informacijama bi se povredilo pravo na privatnost lica na koje se one odnose, te da su u konkretnom slučaju navedeni interesi pretežniji nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja. Razlog za ovo je najpre to što su predmetnim zahtevom tražene informacije u vezi s licem koje je u Javnom preduzeću „X“ u B. obavljalo poslove izvršnog direktora tog preduzeća i u okviru ovlašćenja koje je odredio direktor Preduzeća u skladu sa osnivačkim aktom i Statutom Preduzeća, pa u odnosu na konkretno imenovane lice postoji ispunjen uslov propisan citiranom odredbom člana 14. tačka 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pri tome, Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 3. marta 2022. godine donela rešenje kojim je imenovala A. A. za vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća „X“ u B., a taj podatak je javno objavljen i na zvaničnoj internet stranici tog preduzeća, uz podatak da je pre imenovanja za v. d. direktora JP „X“ A. A. bio izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje u tom preduzeću. U prilog navedenoj odluci Poverenika ide i činjenica da je odredbom člana 27. stav 2. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19) propisano da, pored uslova iz stava 1. navedenog člana, lice koje se bira za izvršnog direktora mora imati tri godine radnog iskustva na poslovima za koje će biti zadužen u javnom preduzeću, a stavom 5. istog člana da izvršni direktor mora biti u radnom odnosu u javnom preduzeću.

Takođe, odredbama čl. 131, 132. i 133. Zakona o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 113/17, 95/18, 86/19, 157/20 i 123/21) propisani su slučajevi u kojima zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu, i to: kod prestanka radnog odnosa zbog ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na penziju, kao i u slučaju prestanka radnog odnosa kojim je zaposleni utvrđen kao „višak zaposlenih“, te i u slučaju prestanka radnog odnosa usled racionalizacije i optimizacije. Dalje, i Posebnim kolektivnim ugovorom za … Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 15/15, 38/18 i 16/21), u njegovom članu 48, propisano je da zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju.

Činjenica da u dokumentima u kojima su eventualno sadržane informacije tražene predmetnim zahtevom mogu postojati i drugi podaci o ličnosti (podatak o minulom radu, broj, bankovnog računa, JMBG i sl.), kojima bi se povredila privatnost lica na koju se one odnose, nije razlog zbog koga bi prvostepeni organ u celosti odbio zahtev žalioca s obzirom na mogućnost primene odredbe člana 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kojom je propisana mogućnost da se izdvoje tražene informacije od javnog značaja od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan tražiocu da omogući pristup, jer bi se njihovom dostupnošću povredilo pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti lica na koja se te informacije odnose. Pri tome, kada se informacije od javnog značaja čine dostupnim javnosti na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kao lex specialis propisa u materiji pristupa informacijama od javnog značaja, ne može se govoriti o nedozvoljenom postupanju organa javne vlasti, odnosno o nedozvoljenoj obradi tih podataka u smislu odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pri čemu žalilac zahtevom koji je predmet ove upravne stvari nije ni tražio dostavljanje takvih podatka, a u praksi Evropskog suda za ljudska prava, u brojnim odlukama, jasno je izražen stav da javni funkcioneri, pod kojim pojmom se u konkretnom slučaju mogu podvesti i direktori Javnog preduzeća „X“, koje predstavlja najveću kompaniju u Republici Srbiji i privredni i energetski oslonac zemlje s obzirom na osnovnu delatnost koju obavlja u proizvodnji, snabdevanju i trgovini električnom energijom, te nosioci tih funkcija, odnosno lica koja obavljaju poslove direktora takvog Preduzeća, uživaju značajno sužen obim privatnosti u odnosu na druga lica s obzirom na to da obavljaju poslove od posebnog interesa za zemlju i odvijanje svih njenih vitalnih funkcija, pa moraju biti svesni činjenice da će javnost pažljivo pratiti njihov rad, a što posledično znači da će se javnost interesovati i tražiti informacije o njihovom životu, a posebno o profesionalnom životu.

Sve su to argumenti koji govore u prilog da je, u konkretnom slučaju, interes javnosti da zna pretežniji od interesa zaštite privatnosti lica na koje se tražene informacije odnose.

Na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari nije od uticaja ni navod prvostepenog organa da ne postoji saglasnost lica na koje se tražene informacije odnose. Razlog za ovo je to što je bez uticaja da li je lice na koje se tražene informacije odnose saglasno da se one učini dostupnim javnosti, već je na organu vlasti obaveza da utvrdi da li su u odnosu na tražene informacije ispunjeni uslovi za izuzetak od prava na privatnost u smislu citirane odredbe člana 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, te u situaciji kada je ispunjen ma koji od izuzetaka propisanih navedenim članom Zakona, s obzirom na to da oni nisu kumulativno propisani, obrada traženih podataka se vrši u svrhu pristupa njima na osnovu i pod uslovima propisanim Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što takvu obradu čini dozvoljenom u smislu odredbe člana 89. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pri čemu, u konkretnoj upravnoj stvari, prvostepeni organ nije ni dokazao da je od lica na koje se tražene informacije odnose, i zatražio saglasnost za objavljivanje traženih informacija. Stoga, kako su tražene informacije u vezi sa isplatom otpremnine koja je u navedenom javnom preduzeću, čiji je osnivač Republika Srbija, a prava osnivača vrši Vlada Republike Srbije, isplaćena izvršnom direktoru tog preduzeća, to je nesporno da se sredstva za isplatu otpremnina obezbeđuju iz javnog novca odnosno javnih sredstva, a u pogledu kojih informacija, uvek postoji pojačan interes javnosti da zna.

Sa izloženog se ne može prihvatiti stav prvostepenog organa da bi se u konkretnom slučaju omogućavanjem pristupa traženim informacijama povredilo pravo na privatnost lica na koje se tražene informacije odnose, pa Poverenik nalazi da žalilac, u smislu citirane odredbe člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ima pravo da mu se tražene informacije, ukoliko su u posedu prvostepenog organa, učine dostupnim na način kako je to naloženo stavom II dispozitiva ovog rešenja, a što je u skladu s odredbom člana 12. Zakona kojom je predviđena mogućnost izdvajanja tražene informacije od javnog značaja od ostalih informacija u dokumentu u koje organ vlasti nije dužan da tražiocu omogući pristup, jer bi njihova dostupnost bila u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

(Mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti br.: 071-01-111/2022-03 od 10. marta 2022. god.)