SAMA KVALIFIKACIJA ODREĐENE DELATNOSTI KAO DELATNOSTI OD OPŠTEG INTERESA NE ZNAČI DA JE KORISNIK OBAVEZAN NA PLAĆANJE BEZ DOKAZANOG PRAVNOG OSNOVA I FAKTIČKE ISPORUKE.

Iz obrazloženja:

Tačni su navodi žalbe tužioca da zaključenje ugovora između JKP „N.t.“ i tužene nije smetnja za naplatu isporučene toplotne energije, dakle, ako se usluga vrši do podstanice, ona može i biti naplaćena, i sa time se slaže i ovaj sud.

Međutim, a u vezi sa napred navedenim, da bi obaveza plaćanja mogla nastati, neophodno je bilo da tužilac dokaže da je toplotna energija bila zaista isporučena do podstanice, bilo tehničkim dokazima o radu podstanice, bilo nekim drugim dokazima (kojima, ako ne tužilac, onda sigurno raspolaže umešač), iz kojih bi se moglo pouzdano utvrditi da je toplotna energija bila zaista i predata do podstanice.

Nemaju značaja žalbeni navodi tužioca da je usluga grejanja usluga od opšteg interesa i da ista ne može da se ne vrši. Tačno je da delatnost proizvodnje i distribucije toplotne energije predstavlja komunalnu delatnost od opšteg interesa, međutim, sama kvalifikacija određene delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa ne znači da je korisnik obavezan na plaćanje bez dokazanog pravnog osnova i faktičke isporuke do podstanice kao predajnog mesta.

Iz presude Višeg suda u Novom Sadu, Gž 160/2025 od 12. februara 2026. god.