Na osnovu člana 245. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje),

1. Reprezentativni sindikat, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, Beograd, Dečanska 14/V, koji zastupa Saša Torlaković, predsednik i

2. Reprezentativno udruženje poslodavaca koji svoju pretežnu delatnost obavljaju u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, Zemun, Stevana Markovića 8, koju zastupa Veselin Ražnatović, predsednik Sektora građevinarstva, industrije građevinskog materijala i stambene industrije Unije poslodavaca Srbije, po ovlašćenju Predsedništva Unije poslodavaca Srbije, broj II-43-02/2025. od 1. avgusta 2025. godine

u Beogradu, 8. avgusta 2025. godine, zaključuju

Poseban kolektivni ugovor za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije

Poseban kolektivni ugovor je objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 77/2025 od 5. septembra 2025. god.

NAPOMENA: Ovaj kolektivni ugovor se primenjuje od 13. septembra 2025. god.

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet

Član 1.

Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Kolektivni ugovor), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i poslodavaca koji svoju pretežnu delatnost obavljaju u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala u Republici Srbiji, postupak izmena i dopuna ovog kolektivnog ugovora, međusobni odnosi reprezentativnog sindikata i reprezentativnog udruženja poslodavca (u daljem tekstu: učesnici Kolektivnog ugovora) i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavce.

Član 2.

Termini koji se koriste u ovom kolektivnom ugovoru, a koji imaju rodno značenje, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni ženski i muški pol lica na koje se odnose.

2. Značenje pojedinih pojmova

Član 3.

Zaposleni, u smislu ovog kolektivnog ugovora, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca koji obalja pretežnu delatnost u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije, a sve prema Prilogu 1 ovog kolektivnog ugovora, pod nazivom „Klasifikacija delatnosti”, koji je njegov sastavni deo.

Poslodavac, u smislu ovog kolektivnog ugovora, jeste domaće ili strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava jedno ili više lica i obalja pretežnu delatnost u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije, a sve prema Prilogu 1 ovog kolektivnog ugovora, pod nazivom „Klasifikacija delatnosti”, koji je njegov sastavni deo.

Sindikatom, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Opštim aktom, u smislu ovog kolektivnog ugovora, smatra se kolektivni ugovor kod poslodavca, odnosno pravilnik o radu.

Član 4.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora primenjuju se na sva zaposlena lica kod poslodavca, osim na direktora, odnosno druga lica sa kojima se zaključuje poseban ugovor kojim se regulišu međusobna prava, obaveze i odgovornosti.

Član 5.

Kolektivni ugovor kod poslodavca, odnosno pravilnik o radu i ugovor o radu, moraju biti u saglasnosti sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno pravilnikom o radu i ugovorom o radu, mogu se utvrditi veća prava od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom, kao i druga prava koja nisu utvrđena ovim kolektivnim ugovorom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Kolektivni ugovor kod poslodavca, odnosno pravilnik o radu i ugovor o radu, ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

3. Osnovna prava i obaveze zaposlenog i poslodavca

Član 6.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta, u skladu sa zakonom, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom, imaju pravo na posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.

Zaposleni, odnosno predstavnik zaposlenih, zbog aktivnosti iz stava 5. ovog člana, ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.

Član 7.

Zaposleni je dužan:

1) da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;

2) da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;

3) da celishodno i odgovorno koristi sredstva rada;

4) da namenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;

5) da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

6) da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete;

7) da se obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad;

8) da se pridržava drugih prava i obaveza utvrđenih zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 8.

Poslodavac ima pravo:

1) na slobodan izbor lica sa kojim će zasnovati radni odnos;

2) da propiše organizaciju rada i poslovanja, kao i radne obaveze i radnu disciplinu;

3) da bude blagovremeno obavešten od strane zaposlenog o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

4) da bude blagovremeno obavešten od strane zaposlenog o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu i nastanak materijalne štete;

5) da vodi evidenciju o dolasku i odlasku sa rada zaposlenih;

6) na naknadu štete koju mu je zaposleni prouzrokovao na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom;

7) da sankcioniše nepoštovanje radnih obaveza i radne discipline, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu;

8) da otkaže ugovor o radu zaposlenom, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu;

9) druga prava, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i opštim aktom.

Član 9.

Poslodavac je dužan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu i naknadi troškove koji su u funkciji izvršenja posla, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu;

2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, obavezama i dužnostima zaposlenog i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

5) naknadi štetu zaposlenom ukoliko zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu;

6) vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade;

7) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.

Poslodavac je dužan da, u cilju stvaranja uslova potrebnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu – organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i kojim se zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.

Poslodavac je dužan da zaposlenom pre stupanja na rad dostavi akt u pisanoj formi – obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom vršenja zlostavljanja. Ovo obaveštenje sačinjava se u najmanje dva primerka, od kojih jedan primerak zadržava poslodavac, a drugi zaposleni.

4. Zabrana diskriminacije

Član 10.

Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, rod, rodni identitet, seksualno opredeljenje, polne karakteristike, genetske osobenosti, izgled, jezik, rasu, boju kože, pretke, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, državljanstvo, nacionalnu pripadnost, etničko poreklo, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, osuđivanost, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, nivo prihoda, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima i drugim organizacijama i druga stvarna, odnosno pretpostavljena lična svojstva.

Neposredna diskriminacija, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz stava 1. kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.

Posredna diskriminacija, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica – lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz stava 1. ovog člana.

Član 11.

Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu koje traži zaposlenje, kao i zaposlenom, uskraćuju prava ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu koje traži zaposlenje ili zaposlenom, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

Član 12.

Zabranjeno je prema licu koje traži zaposlenje, kao i zaposlenom, neopravdano lošije postupa nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugim licima koja traže posao ili drugim zaposlenima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju.

Član 13.

Zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje kao i zaposlenog na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Polno uznemiravanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog ili njegovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Član 14.

Diskriminacija iz člana 10. ovog kolektivnog ugovora, zabranjena je u odnosu na:

1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;

2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;

3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;

4) napredovanje na poslu;

5) otkaz ugovora o radu.

Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 10. ovog kolektivnog ugovora ništave su.

Član 15.

Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana ovog kolektivnog ugovora, predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi postići opravdana.

Odredbe ovog kolektivnog ugovora, opšteg akta kod poslodavca i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti osoba sa invaliditetom, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja – ne smatraju se diskriminacijom.

Član 16.

U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba člana 10. ovog kolektivnog ugovora, lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.

5. Zaštita podataka o ličnosti

Član 17.

Obrada podataka o ličnosti kod poslodavaca, vrši se u skladu sa zakonom.

Član 18.

Lice koje traži zaposlenje i zaposleni imaju pravo na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i opštim aktom.

Lice koje traži zaposlenje i zaposleni, imaju pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahtevaju brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavljaju, kao i ispravljanje netačnih podataka, dopunu nepotpunih podatke o ličnosti dopuni, što uključuje i davanje dodatne izjave.

Lični podaci koji se odnose na lica iz stava 1. ovog člana ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom.

Lične podatke zaposlenih i lica koja traže zaposlenje može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane poslodavca, odnosno lica koje on ovlasti.

Član 19.

Poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće tehničke, organizacione i kadrovske mere, kako bi obezbedio da se obrada podataka o zaposlenima i lica koja traže zaposlenje vrši u skladu sa zakonom.

II. RADNI ODNOS

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 20.

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Stranac koji se zapošljava, odnosno privremeno zapošljava u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca, ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada i zapošljavanja, kao i državljani Republike Srbije, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa zakonom.

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.

Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.

Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.

Član 21.

Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje – snosi ta organizacija.

Poslodavac ne može da angažuje dete niti da naloži obavljanje opasnog rada, osim ako je Uredbom o utvrđivanju opasnog rada za decu („Službeni glasnik RS”, broj 53/17), uređeno na koji način taj rad mogu da obavljaju lica mlađa od 18 godina života.

Poslodavac je dužan da primeni preventivne mere u skladu sa propisima kojim se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, s ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka oštećenja zdravlja dece na radu, a naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem.

Član 22.

Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrđenih pravilnikom.

Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

Član 23.

Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i obavezama i dužnostima zaposlenog, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 24.

Osoba sa invaliditetom zasniva radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Član 25.

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.

2. Ugovor o radu

Član 26.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka, od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac.

Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu, podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad.

Poslodavac je dužan da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži u sedištu ili u drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni radi.

Član 27.

Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 28.

Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Član 29.

Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga (npr. bolest zaposlenog, smrtni slučaj člana uže porodice (suprug, deca, roditelji), poziv državnih organa, viša sila i dr.).

O razlozima iz stava 2. ovog člana, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca odmah po nastupanju istih.

3. Probni rad

Član 30.

Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad, u zavisnosti od organizacije rada i potrebe poslodavca.

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

4. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom

Član 31.

Poslovi koji se obavljaju sa povećanim rizikom utvrđuju se aktom o proceni rizika.

Ugovor o radu može da se zaključi za poslove sa povećanim rizikom, utvrđenim u skladu sa zakonom i aktom o proceni rizika, samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

U smislu stava 2. poslodavac je dužan da, pre zasnivanja radnog odnosa na poslovima sa povećanim rizikom, pribavi od zaposlenog dokaz o utvrđenoj zdravstvenoj sposobnosti za rad na tim poslovima, izdat od strane nadležne zdravstvene ustanove.

5. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 32.

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, koje ne može biti kraće od četiri sata dnevno.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.

6. Pripravnici

Član 33.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

Ugovorom o radu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, utvrđuje se dužina trajanja pripravničkog staža kod poslodavca.

Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.

Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu.

III. OBRAZOVANjE, STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I USAVRŠAVANjE

Član 34.

Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje, kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.

Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.

IV. RADNO VREME

1. Puno i nepuno radno vreme

Član 35.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.

Poslodavac može da utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni čije je radno vreme utvrđeno u skladu sa stavom 2. ovog člana, ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.

2. Skraćeno radno vreme

Član 36.

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog – skraćuje se radno vreme srazmerno stepenu štetnog dejstva uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog.

Poslovi sa skraćenim radnim vremenom utvrđuju se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, na osnovu stručne analize sačinjene od strane ovlašćene organizacije, u skladu sa zakonom i aktom o proceni rizika.

Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme, u smislu stava 1. ovog člana, ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

3. Prekovremeni rad

Član 37.

Na zahtev poslodavca, pored slučajeva utvrđenih zakonom, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena i u sledećim slučajevima:

1) da se završi proces rada čije se trajanje nije moglo predvideti, a čije bi obustavljanje i prekidanje nanelo štetu poslodavcu;

2) zbog zamene iznenada odsutnog zaposlenog;

3) ako su ugovoreni poslovi sa rokovima u kojima posao ne može da se obavi u redovno radno vreme;

4) da se izvrše određeni poslovi i radni zadaci koji se u određenom roku nisu mogli završiti zbog nedostatka materijala;

5) zbog prijema, utovara i istovara materijala, opreme i druge robe;

6) u drugim slučajevima ako je to po proceni poslodavca ili drugog ovlašćenog lica, neophodno za nesmetano odvijanje procesa rada.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.

Zaposlena žena, za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

4. Raspored radnog vremena

Član 38.

Radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje i radnog dana utvrđuje direktor ili drugo ovlašćeno lice poslodavca i o tome pisanim putem obaveštava zaposlene, najmanje pet dana pre promene rasporeda radnog vremena.

Vreme potrebno za pripremu, sređivanje i čišćenje mesta rada, kao i druge specifične aktivnosti vezane za svaki proces rada koje spada u dnevno radno vreme, utvrđuje poslodavac.

Poslodavac je dužan da svakog novog zaposlenog, pre početka rada, obavesti o rasporedu radnog vremena.

5. Preraspodela radnog vremena

Član 39.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Preraspodela radnog vremena ne mora da se vezuje za kalendarsku godinu, odnosno može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ne može se vršiti preraspodela radnog vremena.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti – samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.

Član 40.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

6. Noćni rad

Član 41.

Noćni rad poslodavac može da uvede samo pod uslovima i na način utvrđen zakonom.

Zaposleni do navršene 18 godine života može da radi noću samo kada je to neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene. U ovom slučaju, poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

Zaposlena žena, za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.

Član 42.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Član 43.

Poslodavac je dužan da, najmanje kvartalno, na pisani zahtev reprezentativnog sindikata ili drugog ovlašćenog predstavnika zaposlenih, omogući uvid u podatke u vezi sa prekovremenim radom, preraspodelom radnog vremena i noćnim radom.

V. ODMORI I ODSUSTVA

1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 44.

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana, uračunava se u radno vreme.

Član 45.

Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.

Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.

2. Dnevni odmor

Član 46.

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako zakonom nije drukčije određeno.

Zaposleni koji radi u režimu preraspodele radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova.

3. Nedeljni odmor

Član 47.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u skladu sa zakonom.

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godišnji odmor

Član 48.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava najmanje za po jedan dan po osnovu kriterijuma u skladu sa zakonom (doprinos na radu, uslovi rada, radno iskustvo, stručna sprema zaposlenog).

Opštim aktom mogu se utvrditi veća prava i drugi kriterijumi za uvećanje godišnjeg odmora (npr. status osobe sa invaliditetom, određene zdravstvene smetnje zaposlenog, profesionalne bolesti, samohrani roditelj do određenih godina starosti deteta i dr.).

Član 49.

Dužina trajanja i vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje se rešenjem, koje donosi direktor ili drugo ovlašćeno lice poslodavca.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 radnih dana pre dana određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.

Poslodavac može da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, u kom slučaju je obavezan da zaposlenom naknadi stvarno nastale troškove zbog izmene vremena korišćenja godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad, po rešenju poslodavca, nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora, a ova naknada ima karakter naknade štete.

5. Plaćeno odsustvo

Član 50.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz nadoknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju:

1) stupanja zaposlenog u brak – pet radnih dana;

2) porođaja supruge – pet radnih dana;

3) zaštite i otklanjanja štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom i višom silom – jedan radni dan;

4) selidbe sopstvenog domaćinstva – jedan radni dan;

5) teže bolesti člana uže porodice zaposlenog – pet radnih dana.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u sledećim slučajevima:

1) zbog smrti člana uže porodice – pet radnih dana;

2) za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi – dva uzastopna dana, računajući i dan davanja krvi;

3) za polaganje stručnog ili drugog ispita, u skladu sa potrebama procesa rada i po nalogu poslodavca – jedan radni dan.

Članovima uže porodice, u smisli st. 1. i 2. ovog člana, smatraju se supružnik, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i hranitelj.

Plaćeno odsustvo zaposleni koristi na osnovu rešenja koje donosi direktor ili drugo ovlašćeno lice poslodavca.

Plaćeno odsustvo se odobrava na osnovu pisanog zahteva zaposlenog, uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije o ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava zaposlenog po ovom osnovu.

Zaposleni ima pravo da koristi plaćeno odsustvo i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

6. Neplaćeno odsustvo

Član 51.

Na obrazložen i dokumentovan zahtev zaposlenog, poslodavac može zaposlenom da odobri korišćenje neplaćenog odsustva, u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu.

Neplaćeno odsustvo zaposleni koristi na osnovu rešenja koje donosi direktor ili drugo ovlašćeno lice poslodavca.

VI. BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU

1. Prava i obaveze

Član 52.

Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom.

Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Zaposleni je dužan da odmah obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu ili bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni ima pravo i dužnost da bude upoznat sa opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, sa zaštitnim sredstvima i merama za otklanjanje opasnosti i unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu, kao i sa pravima i obavezama u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

Član 53.

Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Zaposleni je dužan da pre početka rada pregleda svoje radno mesto i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti neposrednog rukovodioca ili drugo ovlašćeno lice poslodavca.

Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje, menja ili uklanja bezbednosne uređaje na sredstvima za rad.

Pre napuštanja radnog mesta zaposleni je dužan da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene, odnosno druga lica.

Član 54.

U realizaciji učenja kroz rad, poslodavac je dužan da obezbedi propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost i zdravlje na radu, kao i primenu propisa kojima se uređuje opasan rad za decu.

2. Poslovi sa povećanim rizikom

Član 55.

Zaposleni može da radi na poslovima sa povećanim rizikom ako ispunjava sledeće uslove:

1) da ima odgovarajuću stručnu spremu, odnosno odgovarajući nivo i vrstu kvalifikacija i odgovarajuće zanimanje za te poslove;

2) da je zdravstveno sposoban za obavljanje poslova sa povećanim rizikom;

3) da je prethodno osposobljen za samostalno obavljanje poslova na siguran i bezbedan način;

4) da nije mlađi od 18 godina.

Član 56.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i majka sa detetom do tri godine ne može da radi na poslovima sa povećanim rizikom.

Poslodavac ne može odrediti zaposlenu ženu da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da joj ugrozi ostvarivanje materinstva, bez njene saglasnosti i izričite pisane izjave da je upoznata sa rizicima tog radnog mesta utvrđenim aktom o proceni rizika.

Član 57.

Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodične lekarske preglede u toku rada.

Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima ako takvo radno mesto postoji kod poslodavca, odnosno da postupi na drugi odgovarajući način u skladu sa zakonom.

Član 58.

Poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje poslove sa povećanim rizikom i pravo na dodatne i jednokratne pauze, pravo na neophodne napitke (mleko ili sok) i druge potrebe, u skladu sa aktom o proceni rizika.

Zaposleni koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, kao i zaposleni koji obavljaju poslove na kojima postoji mogućnost profesionalnog oboljenja, u skladu sa aktom o proceni rizika, imaju pravo na korišćenje odmora za prevenciju radne invalidnosti, u skladu sa opštim aktom kojim će se regulisati način ostvarivanja ovog prava.

Član 59.

Poslodavac je dužan da zaposlenoj osobi sa invaliditetom ili profesionalno obolelom zaposlenom obezbedi poslove (radno mesto) koje odgovaraju njegovim telesnim i psihičkim mogućnostima i zdravstvenom stanju ako takvi poslovi (radno mesto) postoje kod poslodavca, odnosno da postupi na drugi odgovarajući način u skladu sa zakonom.

3. Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu

Član 60.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Broj predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, postupak izbora i način rada predstavnika zaposlenih uređuje se opštim aktom poslodavca, u skladu sa zakonom.

Član 61.

Mandat predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu traje četiri godine, a ista lica mogu biti birana u više mandata.

Pre isteka perioda na koji je izabran, predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu mandat može da prestane razrešenjem zbog:

1) prestanka radnog odnosa kod poslodavca;

2) podnošenja ostavke;

3) opoziva;

4) nepoverenja više od polovine od ukupnog broja zaposlenih, iskazanog u pisanoj formi sa obrazloženjem, imenima i prezimenima i potpisima zaposlenih.

U slučaju iz stava 2. ovog člana izbor novog predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu vrši se najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka mandata prethodnog predstavnika.

Član 62.

Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu redovno informiše o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu i da ga upozna:

1) sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;

2) sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;

3) o planiranim i preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

Član 63.

Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući pristup podacima i informacijama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Na pisani zahtev za pružanje stručne pomoći ili dostavu podataka i informacija, direktor ili drugo ovlašćeno lice, odnosno stručno lice poslodavca za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, dužni su da predstavniku zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu u primerenom roku dostave pisani odgovor.

Član 64.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu je dužan da o svom radu redovno i blagovremeno informiše odbor reprezentativnog sindikata.

O uočenim nepravilnostima u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu neposredno obaveštava:

1) direktora;

2) lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca;

3) rukovodioca organizacione celine;

4) odbor za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 65.

Lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, u vezi uočenih nepravilnosti u primeni propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, dužno je da odmah, bez odlaganja, preduzme mere i aktivnosti za otklanjanje uočenih nepravilnosti i o tome u pisanom obliku, najkasnije u roku od tri dana, izvesti:

1) predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu;

2) direktora.

Član 66.

Predstavnik zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu ima pravo da o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu:

1) neposredno komunicira sa zaposlenima i prima njihove sugestije i pisane predloge;

2) daje mišljenje i sugestije nadležnim organima u vezi s primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, zahteva i insistira na poštovanju propisa o bezbednosti i zdravlju na radu i otklanjanju uočenih nedostataka;

3) zahteva vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;

4) da na teret poslodavca položi kurs prve pomoći;

5) da ističe obaveštenja na oglasnim tablama poslodavca o aktivnostima koje preduzima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

4. Odbor za bezbednost i zdravlje na radu

Član 67.

Članovi odbora za bezbednost i zdravlje na radu su:

1) predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu;

2) jedno stručno lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu određeno od strane poslodavca;

3) predstavnici poslodavca koje imenuje direktor.

Broj i sastav odbora za bezbednost i zdravlje na radu uređuje se opštim aktom poslodavca, pri čemu broj predstavnika zaposlenih mora da bude najmanje za jedan veći od broja predstavnika poslodavca.

Inicijativu za formiranje odbora za bezbednost i zdravlje na radu mogu da podnesu i poslodavac i reprezentativni sindikati.

Poslodavac je dužan da omogući da se, najkasnije u roku od 15 dana od dana pokretanja inicijative iz stava 3. ovog člana, obrazuje odbor za bezbednost i zdravlje na radu i da počne sa radom.

Mandat članova odbora za bezbednost i zdravlje na radu traje četiri godine, a ista lica mogu biti birana u više mandata.

Predsednika odbora za bezbednost i zdravlje na radu biraju članovi odbora većinom glasova.

Poslovnikom o radu odbor za bezbednost i zdravlje na radu bliže uređuje način svoga rada.

Član 68.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima sledeće nadležnosti i prava da:

1) ostvaruje uvid u sva akta koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, može da učestvuje u izradi akta o proceni rizika, daje predloge i učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;

2) zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;

3) preduzima odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu i upoznaje se sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;

4) razmatra izveštaje o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu od strane poslodavca;

5) razmatra izveštaj poslodavca o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje;

6) zahteva vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;

7) razmatra i daje sugestije na deo kolektivnog ugovora kod poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u toku pregovora za zaključivanje i daje inicijativu za izmene i dopune kolektivnog ugovora u ovoj oblasti, razmatra nacrte i predloge svih akata poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daje svoje mišljenje, predloge i sugestije;

8) razmatra i druga pitanja u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ostvaruje saradnju sa Upravom za bezbednost i zdravlje na radu i nadležnim inspekcijama.

5. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu

Član 69.

Aktom o proceni rizika utvrđuju se vrsta sredstava i opreme lične zaštite (osnovno zaštitno sredstvo i sredstvo po potrebi) za obavljanje pojedinih poslova, kao i vreme (rok) trajanja zaštitnih sredstava.

6. Osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti

Član 70.

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, u skladu sa zakonom.

Član 71.

U slučaju proglašenja vanrednog stanja zbog visokih temperatura i toplotnih talasa, potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

VII. ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANjA

1. Zarada

Član 72.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti, složenosti i odgovornosti, koji ostvaruju kod poslodavca.

2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 73.

Zaposleni ima pravo na:

1) zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;

2) zaradu po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i dr.);

3) druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom se smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (bruto zarada).

Član 74.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, sastoji se od:

1) osnovne zarade;

2) dela zarade za radni učinak i

3) uvećane zarade.

Pod vremenom provedenom na radu, podrazumevaju se efektivni časovi rada, u okviru punog radnog vremena, prekovremenog rada ili preraspodele radnog vremena.

3. Osnovna zarada

Član 75.

Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se u novčanom iznosu na osnovu sledećih elemenata:

1) osnovice (cene rada) za radni čas ili standardno radno vreme od 174 radna časa mesečno;

2) koeficijenta posla, ugovorenog na osnovu uslova potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu, uključujući stručnu spremu, složenost posla i stepen odgovornosti i

3) vremena provedenog na radu.

Osnovna zarada zaposlenog predstavlja proizvod iznosa cene rada kod poslodavca, koeficijenta posla koji zaposleni obavlja i vremena provedenog na radu.

Član 76.

Cena rada za delatnosti u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijal, utvrđuje se u visini minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, uvećane za pripadajući iznos poreza i doprinosa iz zarade.

Član 77.

Opštim aktom može se ugovoriti cena rada u višem iznosu od cena rada utvrđene ovim kolektivnim ugovorom.

Opštim aktom se utvrđuju koeficijenti za svaki posao (radno mesto).

Izuzetno, ukoliko kod poslodavca nije donet opšti akt, osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se ugovorom o radu (npr. kod poslodavca koji ima manje od 10 zaposlenih).

4. Zarada po osnovu radnog učinka

Član 78.

Radni učinak određuje se na osnovu:

1) kvaliteta obavljenog posla;

2) obima obavljenog posla;

3) odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, odnosno radnoj i tehnološkoj disciplini i

4) drugih elemenata utvrđenih opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Elemente iz stava 1. ovog člana, poslodavac detaljno utvrđuje i kvantifikuje kroz odgovarajuće normative i standarde.

Poslodavac je dužan da zaposlene upozna sa normativima i standardima, odnosno merilima i kriterijumima za utvrđivanje dela zarade po osnovu radnog učinka, kao i njihovim izmenama.

5. Uvećana zarada

Član 79.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

6. Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca

Član 80.

Zaposleni ima pravo na deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i dr.), što se bliže uređuje opštim aktom ili ugovorom o radu.

7. Naknada zarade

Član 81.

Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini minimuma utvrđenog zakonom.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, mogu se ugovoriti i viši procenti naknade zarade, kao i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

8. Rokovi za isplatu zarade, obračun zarade i naknade zarade

Član 82.

Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, može se ugovoriti isplata zarade u dva dela.

Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade, dostavi obračun na propisanom obrascu, u skladu sa zakonom.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun na propisanom obrascu i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade – najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

Obračun iz stava 3. ovog člana na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknade zarade, u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, u slučaju da je opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, uređena procedura, odnosno postupak elektronske dostave.

9. Minimalna zarada

Član 83.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, utvrđenu u skladu sa zakonom, u visini koja važi za mesec u kojem se vrši isplata zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac je dužan da obavesti odbor reprezenativnog sindikata o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad, minuli rad i dr.), na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom, u skladu sa zakonom.

10. Troškovi dnevnice, terenski dodatak

Član 84.

Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu – u iznosu i na način utvrđen opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposleni ima pravo na pola dnevnice ukoliko na službenom putu provede više od osam časova, a na puni iznos dnevnice ukoliko na službenom putu provede više od 12 časova.

Pravo na terenski dodatak i pravo na dnevnicu za službeno putovanje međusobno se isključuju, s obzirom da rad na terenu, podrazumeva da poslodavac obavlja delatnost koja je po svojoj prirodi vezana za rad na terenu.

Način utvrđivanja, visina i isplata troškova rada i boravka na terenu uređuju se opštim aktom i ugovorom o radu.

11. Topli obrok

Član 85.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada (topli obrok) u visini i na način utvrđen opštim aktom ili ugovorom o radu, i to samo ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način.

Primanje iz stava 1. ovog člana pripada zaposlenom samo za dane provedene na radu.

12. Regres za godišnji odmor

Član 86.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini i na način utvrđen opštim aktom ili ugovorom o radu.

13. Otpremnina za odlazak u penziju i troškovi pogrebnih usluga

Član 87.

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:

1) otpremninu pri odlasku u penziju – najmanje u visini dve poslednje zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca isplaćene u poslednja tri meseca, u momentu isplate, odnosno dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;

2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, na osnovu dostavljenih računa, a najviše do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se supružnik i deca zaposlenog.

14. Jubilarna nagrada, solidarna pomoć i pokloni

Član 88.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, može se regulisati i pravo na:

1) jubilarnu nagradu zaposlenom povodom određenih godina rada kod poslodavca;

2) solidarnu pomoć u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice (supružnik i deca zaposlenog), zdravstvene rehabilitacije;

3) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina – za Božić i/ili Novu godinu;

4) obeležavanje Osmog marta, uz prigodne poklone.

15. Učešće zaposlenih u dobiti poslodavca

Član 89.

Zaposleni može da učestvuje u dobiti ostvarenoj po godišnjem računu.

Učešće zaposlenih u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini utvrđuje se odlukom nadležnog organa poslodavca.

16. Naknada po osnovu inovacije i racionalizacije

Član 90.

Ugovorom između poslodavca i zaposlenog mogu se urediti uslovi i način ostvarivanja naknade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva.

VIII. UPUĆIVANjE ZAPOSLENIH NA RAD U INOSTRANSTVO

Član 91.

Prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, utvrđuju se ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom.

1. Uslovi upućivanja

Član 92.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na privremeni rad u inostranstvo do 12 meseci sa mogućnošću produženja, ako zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.

Poslodavac na privremeni rad u inostranstvo može da uputi samo zaposlene na neodređeno vreme.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, poslodavac može da uputi na privremeni rad u inostranstvo, zaposlenog na određeno vreme u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, s tim da takvo upućivanje u inostranstvo ne može da traje duže od vremena za koje je zaključen ugovor o radu.

Zaposleni može da bude upućen na privremeni rad u inostranstvo samo uz njegovu prethodnu pisanu saglasnost.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, poslodavac može zaposlenog da uputi na privremeni rad u inostranstvo i bez njegove prethodne saglasnosti u slučajevima previđenim zakonom.

2. Zaštita zaposlenih

Član 93.

Zaposleni koji se upućuje na rad u inostranstvo, mora biti u radnom odnosu kod poslodavca najmanje tri meseca pre dana upućivanja, osim ako je drukčije određeno zakonom.

Poslodavac ne može na privremeni rad u inostranstvo da uputi zaposlenog mlađeg od 18 godina života, osim ako je drukčije određeno zakonom.

3. Obaveze poslodavca

Član 94.

Poslodavac je dužan da pre upućivanja na privremeni rad u inostranstvo sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu koji obavezno sadrži:

1) državu, mesto rada i period na koji se zaposleni upućuje;

2) naziv i opis poslova koje će zaposleni obavljati u inostranstvu, ako se isti menjaju;

3) iznos osnovne zarade i valutu u kojoj će zarada biti isplaćivana;

4) elemente za utvrđivanje zarade, druga novčana i nenovčana davanja koja su povezana sa boravkom u inostranstvu;

5) radno vreme, odmore i godišnji odmor.

U slučaju kada su elementi iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana, utvrđeni zakonom i opštim aktom poslodavca, oni ne moraju biti utvrđeni aneksom, ali se u aneksu mora naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključivanja aneksa.

Poslodavac je dužan da aneks ugovora o radu iz stava 1. ovog člana drži u skladu sa propisima o radu u mestu rada iz koga je zaposleni upućen na privremeni rad u inostranstvo.

Član 95.

Poslodavac je dužan da za zaposlenog upućenog na privremeni rad u inostranstvo izvrši promenu osnova osiguranja u jedinstvenoj bazi Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa propisima kojima se uređuje podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje.

Član 96.

Poslodavac je dužan da zaposlenom koga upućuje na privremeni rad u inostranstvo obezbedi:

1) zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti;

2) bezbednost i zdravlje na radu;

3) smeštaj, ishranu i prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

4) zaradu;

5) pripremu za upućivanje na privremeni rad.

Član 97.

Poslodavac koji upućuje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo obezbeđuje zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju ovi vidovi osiguranja, odnosno kada poslodavac privremeno upućuje zaposlenog u državu s kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju u skladu sa tim ugovorom.

4. Smeštaj, ishrana i prevoz

Član 98.

Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, o svom trošku, obezbedi smeštaj i ishranu po standardima važećim u državi u kojoj se izvode radovi, odnosno u skladu sa uslovima smeštaja i ishrane utvrđenim opštim aktom kod poslodavca, ako je to povoljnije za zaposlene.

Poslodavac je dužan da zaposlenima koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo obezbedi prevoz za dolazak i odlazak sa rada ili naknadu troškova za te svrhe.

5. Bezbednost i zdravlje na radu

Član 99.

Poslodavac je dužan da zaposlenima koje upućuje na privremeni rad u inostranstvu obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji, odnosno u skladu sa propisima države u koju se zaposleni upućuje, ako je to za zaposlenog povoljnije.

6. Zarada

Član 100.

Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi zaradu u skladu sa propisima Republike Srbije, koja ne može biti manja od garantovane minimalne zarade po propisima zemlje u koju je zaposleni upućen na privremeni rad.

7. Priprema za upućivanje na privremeni rad

Član 101.

Poslodavac je dužan da o svom trošku organizuje pripremu zaposlenog za upućivanje na način predviđen zakonom.

Član 102.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom, kao i druga prava zaposlenih upućenih na privremeni rad u inostranstvo.

IX. VIŠAK ZAPOSLENIH

Član 103.

Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom.

Određivanje zaposlenih za čijim radom prestaje potreba vrši se primenom i redosledom kriterijuma utvrđenih ovim kolektivnim ugovorom i opštim aktom.

Član 104.

Osnovni kriterijum za utvrđivanje prestanka potrebe za radom zaposlenog su rezultati rada zaposlenog.

Rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenog radnog učinka prema utvrđenim normativima i standardima rada u periodu od najmanje godinu dana pre usvajanja programa rešavanja viška zaposlenih.

Ako kod poslodavca nisu utvrđeni normativi i standardi rada, rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu ocene neposrednog rukovodioca koja mora da se zasniva na elementima: kvaliteta obavljenog posla, efikasnosti rada, samostalnosti u radu, odnosa prema zadacima i sredstvima rada, inovacije i drugo, a vezano za izvršenje poslova radnog mesta i plana rada.

Na zaposlene koji ostvaruju jednake rezultate rada primenjuju se dopunski kriterijumi utvrđeni opštim aktom.

Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

Član 105.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom koji je proglašen kao tehnološki višak isplati otpremninu – najmanje u visini zbira jedne trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem, u skladu sa zakonom.

Otpremnina se isplaćuje najkasnije do dana prestanka radnog odnosa.

Zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.

X. OTKAZ UGOVORA O RADU OD STRANE POSLODAVCA

Član 106.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, odnosno ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, u slučajevima utvrđenim zakonom, ovim kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 107.

Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline nije takve prirode da bi zaposlenom trebalo da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana;

2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

Meru za nepoštovanje radne discipline ili povredu radne obaveze iz stava 1. ovog člana, poslodavac će izreći u opravdanim slučajevima, naročito vodeći računa o svrsi i cilju izricanja mere, kao i o stepenu odgovornosti zaposlenog i težini i prirodi učinjene povrede radne obaveze, odnosno radne discipline.

Član 108.

Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom dostavi upozorenje na koje će se pismeno izjasniti zaposleni u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnove za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Zaposleni uz izjašnjenje može da priloži mišljenje sindikata čiji je član, u roku utvrđenom u stavu 1. ovog člana.

Član 109.

Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, poslodavac može da zaposlenom otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera propisanu zakonom, ako mu je prethodno dao pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada, a zaposleni ne poboljša rad u ostavljenom roku.

Član 110.

Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo na otkazni rok, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam, niti duži od 30 dana, što se utvrđuje opštim aktom.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Pre nego što zaposlenom otkaže ugovor o radu po osnovu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da mu omogući korišćenje godišnjeg odmora, ukoliko zaposleni ispunjava uslove za sticanje prava na godišnji odmor.

XI. IZMENA UGOVORENIH USLOVA RADA

Član 111.

Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Za vreme trajanja radnog odnosa zaposleni može biti premešten da obavlja sve poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme, odnosno nivo i vrstu kvalifikacija, kao i posedovanim sertifikatima i kompetencijama za koje je zasnovao radni odnos ili koje je stekao u toku rada, ako to zahtevaju potrebe procesa i organizacije rada.

Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove, na osnovu rešenja bez ponude aneksa ugovora o radu, najduže 45 radnih dana u periodu od 12 meseci.

Premeštaj zaposlenog u smislu st. 1. i 2. ovog člana vrši se ponudom izmene ugovorenih uslova rada, odnosno aneksom ugovora o radu.

U ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome je zaposleni dužan da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora o radu u roku od osam radnih dana.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu ako se ne izjasni u roku iz stava 6. ovog člana.

Ukoliko zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora o radu poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

XII. NAKNADA ŠTETE

Član 112.

Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu.

Postojanje i način utvrđivanja štete koju je zaposleni prouzrokovao poslodavcu regulišu se aktom poslodavca.

Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca.

XIII. PRAVA I DUŽNOSTI U ŠTRAJKU

Član 113.

Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom.

XIV. USLOVI ZA RAD SINDIKATA

Član 114.

Poslodavac i sindikati koji deluju kod poslodavca zalažu se za najveći mogući stepen međusobne saradnje, uvažavanja, demokratskog dijaloga i razumevanja.

Član 115.

Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da obrazuju sindikat bez prethodnog odobrenja, i da mu pristupaju i deluju u skladu sa zakonom i statutom sindikata.

Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljno, potpisivanjem pristupnice, čiji se izgled i sadržaj utvrđuje aktom sindikata.

Pristupnica obavezno sadrži izjavu zaposlenog da prihvata da mu se na ime sindikalne članarine odbija iznos od zarade i naknade zarade i uplaćuje na odgovarajuće račune sindikata, u skladu sa statutom, odnosno odlukom najvišeg organa sindikata.

Član 116.

Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

Član 117.

Poslodavac je dužan da sindikatu obezbedi uslove za rad u skladu sa zakonom.

Poslodavac može sindikatu da obezbedi, bez naknade troškova, stručnu i tehničku pomoć kod izrade završnog računa i obradu materijalno-finansijskog poslovanja sindikata.

Opštim aktom poslodavca ili sporazumom sindikata sa poslodavcem bliže se uređuju uslovi za rad sindikata, u skladu sa ovim kolektivnim ugovorom.

Član 118.

Poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom informiše zaposlene o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su od bitnog značaja za ekonomski i radno-socijalni položaj zaposlenih.

Član 119.

Odbor reprezentativnog sindikata dužan je da razmotri sve predloge, sugestije, zahteve i mišljenja dostavljena od poslodavca i da o zauzetim stavovima i razlozima eventualnog neprihvatanja pisanim putem obavesti poslodavca.

Član 120.

Poslodavac je dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata:

1) omogući pristup svim poslovima kod poslodavca kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i opštim aktom, uz poštovanje uslova i standarda utvrđenih zakonom;

2) dostavi na uvid sva opšta akta kojima se uređuju prava i obaveze zaposlenih iz rada, a koja su neophodna radi zaštite zaposlenog – člana sindikata, na njegov zahtev.

Član 121.

Poslodavac obezbeđuje predsedniku i članovima organa reprezentativnog sindikata određeni broj plaćenih časova utvrđen kolektivnim ugovorom kod poslodavca, odnosno sporazumom između poslodavca i sindikata, za obavljanje njihovih funkcija u skladu sa zakonom.

Ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata, odnosno ovlašćeni predstavnik zaposlenih, koji u skladu sa zakonom i ovim kolektivnim ugovorom odsustvuje sa rada zbog obavljanja sindikalnih aktivnosti, u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na naknadu zarade za period odsustva sa rada koja ne može biti viša od prosečne zarade koju je ostvario u prethodnih 12 meseci, odnosno ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.

Član 122.

Poslodavac je dužan, ako to bitno ne remeti proces rada:

1) da predstavnicima reprezentativnog sindikata omogući odsustvovanje sa rada radi realizacije programskih aktivnosti i prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima, po pozivu organa koji organizuje sastanak;

2) da predstavnicima reprezentativnog sindikata koji su izabrani u više organe sindikata omogući odsustvovanje sa rada za učestvovanje u radu tih organa, uz priložen poziv.

Predstavnici sindikata, pre korišćenja plaćenih časova za obavljanje sindikalnih aktivnosti, dužni su da blagovremeno, a najkasnije dva radna dana pre dana korišćenja, o tome obaveste neposrednog rukovodioca.

XV. MEĐUSOBNI ODNOSI UČESNIKA KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 123.

Odnosi između učesnika ovog kolektivnog ugovora uspostavljaće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti, na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.

Obrazuje se Odbor za socijalni dijalog za delatnosti u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Odbor za socijalni dijalog).

Učesnici ovog kolektivnog ugovora, odnosno reprezentativni sindikati i reprezentativno udruženje poslodavaca, svojom zajedničkom i usaglašenom odlukom, odrediće ukupan broj članova i zamenika članova Odbora za socijalni dijalog.

Odbor za socijalni dijalog:

1) prati primenu ovog kolektivnog ugovora;

2) daje mišljenja, uputstva i procedure povodom primene odredaba ovog kolektivnog ugovora;

3) obavlja i druge poslove vezane za primenu ovog kolektivnog ugovora.

Uzajamna je obaveza redovnog, potpunog i blagovremenog međusobnog informisanja učesnika ovog kolektivnog ugovora.

Član 124.

Odbor za socijalni dijalog radi i odlučuje na osnovu poslovnika o radu.

Odbor za socijalni dijalog vodi evidenciju o svom radu, a posebno o izdatim mišljenjima, upozorenjima i pokrenutim postupcima.

Materijalne uslove za rad Odbora za socijalni dijalog obezbeđuju učesnici ovog kolektivnog ugovora.

XVI. NAČIN REŠAVANjA RADNIH SPOROVA

Član 125.

Sporovi koji nastanu pri zaključivanju i primeni kolektivnog ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.

Pojedinačni radni sporovi poslodavca i zaposlenog mogu se rešavati mirnim putem, u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova i kolektivnim ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca:

1) sporazumnim izborom arbitra;

2) korišćenjem postupka medijacije.

Potrebna je saglasnost obe strane za mirno rešavanje radnog spora.

XVII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 126.

Ovaj kolektivni ugovor je zaključen kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika istog.

Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje na period od jedne godine.

Kada dođe do izmena zakonskih i drugih propisa, a koje direktno imaju elemente primene u okviru ovog kolektivnog ugovora, vršiće se usaglašavanje ovog kolektivnog ugovora sa potrebama i interesima strana učesnica.

Član 127.

Učesnik ovog kolektivnog ugovora može dostaviti drugom učesniku pisanu i obrazloženu inicijativu za zaključivanje novog ili izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora u toku njegove primene, a strane učesnice se obavezuju da sačine analizu primene ovog kolektivnog ugovora, u skladu sa uslovima privređivanja u delatnostima u oblasti građevinarstva i industrije građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije.

Učesnici su dužni da počnu sa pregovorima najkasnije u roku od 15 dana, od dana dostavljanja inicijative iz stava 1. ovog člana.

Član 128.

Važenje ovog kolektivnog ugovora pre isteka roka iz člana 126. ovog kolektivnog ugovora, može prestati sporazumom učesnika ovog kolektivnog ugovora ili otkazom.

U slučaju otkaza ovaj kolektivni ugovor se primenjuje 30 dana od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu u zakonskom roku.

Član 129.

Opšti akt i ugovor o radu, usaglasiće se sa odredbama ovog kolektivnog ugovora najdalje u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu istog.

Član 130.

Izmene i dopune ovog kolektivnog ugovora vrše se na način i po postupku za njegovo donošenje.

Član 131.

Ovaj kolektivni ugovor je zaključen u osam istovetnih primeraka.

Član 132.

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Učesnici u zaključivanju ovog kolektivnog ugovora će zajednički podneti zahtev za njegovu primenu i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca Unije poslodavaca Srbije, u skladu sa članom 257. Zakona o radu.

Sindikat radnika građevinarstva

i industrije građevinskog materijala Srbije

Predsednik,

Saša Torlaković, s.r.

Unija poslodavaca Srbije

Predsednik sektora građevinarstva, industrije građevinskog materijala i stambene industrije Unije poslodavaca Srbije,

Veselin Ražnatović, s.r.

Prilog 1.

KLASIFIKACIJA DELATNOSTI