Na ovom mestu pozabavićemo se konkursom kao načinom zasnivanja radnog odnosa u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Skrećemo pažnju da je konkurs u skladu sa čl. 152. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakoni, 10/2019 i 6/2020)( u daljem tekstu: ZOSOV) moguć samo ukoliko nije bilo moguće preuzimanje u smislu navedenog člana.

Novi ZOSOV je doneo mnoge novine u pogledu sprovođenja konkursa u odnosu na prethodno zakonsko rešenja o čemu je ranije, nakon donošenja novog zakona bilo reči.

Na ovom mestu pozabavićemo se pitanjem obaveze pribavljanja saglasnosti za zapošljavanje odnosno dodatno radno angažovanje koje se zapravo odnosi na raspisivanje konkursa kao i samim pravilima propisanim za raspisivanje i sprovođenje konkursa, sa posebnim osvrtom na pravnu zaštitu učesnika konkursa.

Saglasnost

Saglasnost za prijem u radni odnos

Zakonom o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, broj 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-isp, 108/2013, 142/2014, 68/2015-dr.zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) u čl. 27k, koji se primenjuje od 1. januara 2021. god. propisano je:

„(1) U periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2023. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

(2) Izuzetno od stava 1. ovog člana, telo Vlade iz stava 1. ovog člana može jednim aktom dati saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.

(3) Zapošljavanje iz st. 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novozaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.

(4) Počev od 1. januara 2021. godine ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev u svojstvu pripravnika), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i posredstvom agencije za privremeno zapošljavanje i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme, osim izuzetno, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.

(5) U ograničenje iz stava 4. ovog člana ne ubrajaju se lica u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, lica radno angažovana posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošljavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), lica angažovana radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora, kao i lica angažovana od strane korisnika programa obuke, akreditovanih realizatora obuke koji su upisani u Stalnu listu predavača i drugih realizatora obuka koju vodi Nacionalna akademija za javnu upravu.

(6) Izuzetno od stava 4. ovog člana, korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih lica u smislu stava 4. ovog člana.

(7) Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz st. 1., 2. i 4. ovog člana.

(8) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne odnose se na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom, na izabrana, postavljena i imenovana lica u državnim organima i organima jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i na direktore javnih preduzeća, društava kapitala, ustanova i javnih agencija čiji su osnivači Republika Srbija ili jedinice teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, kao i na osobe sa invaliditetom u skladu sa propisima koji uređuju oblast profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

(9) O zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme i radnog odnosa na određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad procenta iz stava 1. ovog člana u službama Narodne skupštine, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za kontrolu državne pomoći, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije, Komisije za hartije od vrednosti, Fiskalnog saveta, Regulatornog tela za elektronske medije i Agencije za energetiku Republike Srbije, kao i o tome da ukupan broj zaposlenih, odnosno radno angažovanih iz stava 4. ovog člana kod tih korisnika bude veći od procenta, odnosno broja iz st. 4. i 6. ovog člana odlučuje odbor Narodne skupštine nadležan za administrativno-budžetska pitanja.“

Na osnovu stava 7. ovog člana doneta je Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Sl. glasnik RS“, br. 159/2020) ( u daljem tekstu: uredba) koja se takođe primenjuje od 1. januara 2021. god. a kojom se bliže uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava i za lica utvrđena članom 27k Zakona o budžetskom sistemu.

Danom primene ove uredbe prestaje da važi Uredba o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, br. 113/13, 21/14, 66/14, 118/14, 22/15, 59/15, 62/19 i 50/20).

Saglasnost daje Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava (u daljem tekstu: Komisija) obrazovana Odlukom o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, br. 113/13, 23/17 i 25/18), u sastavu utvrđenom tom odlukom i posebnim rešenjima. Sastav Komisije objavljuje se na internet stranici Vlade i ažurira se po potrebi, u slučaju bilo kakve izmene.

Molbu za novo zapošljavanje i za odobravanje dodatnog radnog angažovanja na Obrascu PRM – Novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, ustanova obrazovanja podnosi Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u tri primerka (za nadležno ministarstvo, za Ministarstvo finansija i za Komisiju), a četvrti primerak zadržava podnosilac molbe za svoje potrebe.

Ustanova obrazovanja i vaspitanja podnosi molbu ministartsvu najkasnije do 5. u mesecu.

Članom 5. Uredbe su propisani rokovi za uzimanje u razmatranje podnetih molbi od strane nadležnog organa (ovde Ministartsva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), prosleđivanje Ministarstvu finansija najkasnije do 10. U mesecu. Po pribavljanju mišljenja Ministarstva finansija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja priprema predlog akata o davanju saglasnosti za one korisnike čije je molbe ocenio opravdanim i prosleđuje ga Komisiji, uz mišljenje Ministarstva finansija, najkasnije do 20. u mesecu. Komisija po pravilu odlučuje jedanput mesečno, do 25. u mesecu. Izuzetno, na posebno obrazloženi predlog pojedinog korisnika, odnosno nadležnog organa, Komisija može jednim aktom dati saglasnost za novo zapošljavanje u tekućoj kalendarskoj godini, bez mogućnosti povećanja broja novozaposlenih u toj godini. Komisija, po pravilu, jednim aktom daje saglasnost novoosnovanom korisniku javnih sredstava na ukupan broj lica koji taj korisnik može primiti u radni odnos na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u kalendarskoj godini u kojoj je osnovan.

Komisija donosi zaključak o davanju saglasnosti koji dostavlja nadležnom organu, koji je dužan da otpravak zaključka dostavi podnosiocu molbe.

Saglasnosti Komisije dobijene u tekućoj kalendarskoj godini mogu se realizovati u narednoj kalendarskoj godini, ukoliko od dana davanja saglasnosti do dana pokretanja postupka za prijem novozaposlenih u skladu sa zakonom nije proteklo više od 90 dana.

Broj lica za koja je dobijena saglasnost Komisije za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno u radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini računa se u ograničenje od 70%, u smislu člana 27k stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, u tekućoj kalendarskoj godini. Ako broj lica prelazi procenat od 70%, korisnik javnih sredstava ne treba da ponovo pribavlja saglasnost Komisije za taj broj u tekućoj kalendarskoj godini.

Korisnik javnih sredstava odnosno ustanova obrazovanja u skladu sa Uredbom je u obavezi da podatke o broju zaposlenih i radno angažovanih lica učini javno dostupnim, isticanjem na svojoj internet prezentaciji ili na drugi odgovarajući način.

Podaci treba da sadrže: broj sistematizovanih radnih mesta prema nivou kvalifikacija, ukupan broj zaposlenih na određeno i neodređeno vreme prema nivou kvalifikacija, broj radno angažovanih lica prema osnovu angažovanja (rad van radnog odnosa), ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme kojima je radni odnos prestao po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini, ukupan broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u prethodnoj kalendarskoj godini, ukupan broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u okviru dozvoljenog procenta od 70% u tekućoj kalendarskoj godini, kao i ukupan broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta u tekućoj kalendarskoj godini.

Obaveza ustanove obrazovanja i vaspitanja je da ažurira navedene podatke u roku od 5 dana od dana nastale promene.

Uredbom je takođe predviđena novčana kazna za prekršaj za odgovorno lice u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, koje:

1) unese netačne ili nepotpune podatke u obrazac;

2) ne objavi ili ne ažurira podatke na svojoj internet prezentaciji (ili na drugi odgovarajući način) u smislu člana 8. Uredbe.

Mišljenje reprezentativnog sindikata i saglasnost radne podgrupe

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dalo je uputstvo br. 112-01-00018/2021-15 od 21. januara 2021. god. u kome navodi, pozivajući se na gore pomenuti čl. 27k i Uredbu koji su uslovi prema kojima korisnici javnih sredstava mogu bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini da prime u radni odnos na neodređeno i određeno vreme određeni broj lica, kao i to da nadležno telo Vlade odlučuje o zahtevima korisnika javnih sredstava za novim zapošljavanjem i dodatnim radnim angažovanjem iznad dozvoljenog procenta ukupnog broja lica za koje nije potrebna saglasnost.

Između ostalog Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podseća na to da je članom 5. stav 7 Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Sl. glasnik RS“, broj 21/2015, 16/2018-sporazum, 8/2019-sporazum i 92/2020) propisana obaveza poslodavca da, pre raspisivanja konkursa, pribavi mišljenje reprezentativnih sindikata ustanove o ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. istog člana.

Mi na ovom mestu skrećemo pažnju da je dakle propisana obaveza pribavljanja mišljenja, ali da nigde nije navedeno da to mišljenje obavezuje.

Takođe, član 153. st. 7. i 8. ZOSOV, propisuju nadležnost radnih podgrupa za utvrđivanje postojanja uslova i davanje saglasnosti za raspisivanje konkursa.

To znači da u procesu pripreme podataka o potrebama za novim zapošljavanjem u ustanovi treba imati u vidu primenu dva navedena propisa, posebno vodeći računa o tome da se bez saglasnosti nadležne radne podgrupe ne može raspisati konkurs.

Pravila za raspisivanje i sprovođenje konkursa

Obaveza raspisivanja konkursa u ustanovama obrazovanja i vaspitanja postoji za radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana i radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta.

Radni odnos na neodređeno vreme propisan je čl. 154. ZOSOV, a radni odnos na oređeno vreme čl. 155. ZOSOV.

Konkurs u ustanovi raspisuje direktor.

Direktor donosi odluku o raspisivanju konkursa. Kandidati popunjavaju prijavni formular na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, a potrebnu dokumentaciju, zajedno sa odštampanim prijavnim formularom dostavljaju ustanovi.

Konkurs sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor.

Komisija ima najmanje tri člana. Obavezni član komisije je sekretar ustanove.

Komisija utvrđuje ispunjenost uslova kandidata za prijem u radni odnos, u roku od osam dana od dana isteka roka za prijem prijava.

Kandidati, koji su izabrani u uži izbor, u roku od osam dana upućuju se na psihološku procenu sposobnosti za rad sa decom i učenicima koju vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.

Konkursna komisija sačinjava listu kandidata koji ispunjavaju uslove za prijem u radni odnos u roku od osam dana od dana prijema rezultata psihološke procene sposobnosti za rad sa decom i učenicima.

Konkursna komisija obavlja razgovor sa kandidatima sa liste i donosi rešenje o izboru kandidata u roku od osam dana od dana obavljenog razgovora sa kandidatima.

Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku ima pravo da, pod nadzorom ovlašćenog lica u javnoj službi, pregleda svu konkursnu dokumentaciju, u skladu sa zakonom.

Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs u roku od osam dana.

Rešenje o izabranom kandidatu oglašava se na zvaničnoj internet stranici Ministarstva, kada postane konačno.

Pravna zaštita učesnika konkursa

Kandidat nezadovoljan rešenjem o izabranom kandidatu može da podnese žalbu direktoru, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o izboru kandidata.

Direktor o žalbi odlučuje u roku od osam dana od dana podnošenja.

Upravni ili radni spor?

U praksi je bilo sporno šta stoji kandidatu na raspolaganju ukoliko je nezadovoljan odlukom direktora po žalbi na rešenje konkursne komisije. Da li u konkretnom slučaju treba da pokrene upravni spor ili radni spor?

Ovu dilemu je razrešio Vrhovni kasacioni sud (u daljem tekstu: VKS) u rešenju broj Us 7/2021 od 31. maja 2021. god.

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011-dr.zakon, 78/2011-dr.zakon, 101/2011, 101/2013, 40/2015-dr.zakon, 106/2015, 13/2016, 108/2016, 113/2017, 65/2018-OUS, 87/2018 i 88/2018-OUS) propisano je da osnovni sud u prvom stepenu, pored ostalog, sudi i u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.

Odredbom člana 29. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da Upravni sud sudi u upravnim sporovima.

Odredbama člana 3. Zakona o upravnim sporovima (“Službeni glasnik RS“ broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim u pogledu kojih je predviđena druga sudska zaštita (stav 1), da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (stav 2.), da sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno (stav 3.). Odredbom člana 4. istog zakona propisano je da upravni akt, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačni pravni akt kojim nadležni organ, neposrednom primenom propisa rešava o određenom pravu ili obavezi fizičkog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Odredbom člana 5. Zakona o upravnim sporovima propisano je da upravna stvar, u smislu ovog zakona, jeste pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno pravno odredi.

Prema odredbi člana 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasniku RS“, broj 72/2011, 49/2013-OUS, 74/2013-OUS, 55/2014, 87/2018 i 18/2020) ovim zakonom se uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje (pored ostalih) u parnicama za rešavanje sporova iz radnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.

Pored već citiranih odredaba ZOSOV, VKS je našao da je zaštita protiv odluke po žalbi protiv rešenja konkursne komisije o izboru kandidata, po raspisanom konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ostvaruje tužbom u parničnom postupku (a ne tužbom u upravnom sporu) u radnom sporu povodom zasnivanja radnog odnosa, pred osnovnim sudom u skladu sa odredbama člana 1. Zakona o parničnom postupku i člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova.

Umesto zaključka

Na ovom mestu smo prikazali relevantne propise te skrenuli pažnju na sve neophodne saglasnosti i mišljenja koje je potrebno pribaviti, zatim nadležnost za sprovođenje samog konkursa sa posebnim osvrtom na pravnu zaštitu učesnika konkursa a imajući u vidu zauzet stav VKS, sve u cilju ispravnijeg razumevanja ove materije te sprovođenja zapošljavanja putem konkursa u skladu sa propisima.