Search

Video-nadzor na radnom mestu radi ostvarivanja legitimnih interesa poslodavca

Rad, prava i obaveze - Stručni časopis namenjen privrednim subjektima

Arhivator - Program za arhiviranje svih dokumenata i predmeta usklađen sa važećim zakonom

Savetnik za Javna Preduzeća - Specijalizovano rešenje sa instrukcijama i gotovim rešenjima za primenu propisa u Javnim preduzećima,

KADA JE REČ O OBRADI PODATAKA O LIČNOSTI ZAPOSLENIH OD STRANE POSLODAVCA, PRVENSTVENO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA O RADU I DRUGIH ZAKONA KOJIMA SU UREĐENA PITANJA RADA I ZAPOŠLJAVANJA, U KOJA SPADAJU I PITANJA U VEZI SA NEPOŠTOVANJEM RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDOM RADNE OBAVEZE. DAKLE, OVLAŠĆENJE ZA OBRADU PODATAKA O LIČNOSTI ZAPOSLENIH OD STRANE POSLODAVACA NAJPRE TREBA DA PROIZLAZI IZ RELEVANTNIH ODREDABA POMENUTIH ZAKONA.

Iz obrazloženja:

Saglasno članu 91. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, na obradu podataka o ličnosti u oblasti rada i zapošljavanja primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju rad i zapošljavanje i kolektivni ugovori, uz primenu odredaba ovog zakona.

Prema tome, kada je reč o obradi podataka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavca prvenstveno se primenjuju odredbe Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) i drugih zakona kojima su uređena pitanja rada i zapošljavanja, u koja spadaju i pitanja u vezi sa kršenjem radne obaveze i sl. Dakle, ovlašćenje za obradu podataka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavaca najpre treba da proizlazi iz relevantnih odredaba navedenih zakona.

Istovremeno ukazujemo na to da, saglasno odredbama člana 12. stav 1. tačka 6) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obrada podataka o ličnosti je zakonita ako je neophodna radi ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Međutim, kako u slučaju koji navodite u elektronskoj poruci govorite o obradi podataka o ličnosti zaposlenih u svrhu „utvrđivanja i dokazivanja kršenja radne obaveze“, a kako za ostvarenje navedene svrhe poslodavcima stoje na raspolaganju i drugi mehanizmi osim „upotrebe video-nadzora na radnom mestu i kontrole službenih elektronskih sredstava komunikacije zaposlenih“, iz Vaše elektronske poruke ne može se izvesti zaključak o neophodnosti takve obrade, što je obavezan element da bi legitimni interes rukovaoca bio zakonit pravni osnov obrade podataka o ličnosti u smislu člana 12. tačka 6) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Takođe, nužan preduslov da bi legitimni interes rukovaoca bio zakoniti pravni osnov obrade jeste i to da takav legitimni interes rukovaoca preteže nad interesima ili osnovnim pravima i slobodama lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti.

S tim u vezi ukazujemo na to da zaposleni imaju pravo na privatnost u svom radnom okruženju, i da se u svakom konkretnom slučaju, osim neophodnosti, mora utvrditi i srazmernost takve obrade, a imajući u vidu jedno od načela obrade iz člana 5. stav 1. tačka 3) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, prema kome podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade (načelo „minimizacije podataka“).

Shodno iznetom, legitimni interes se ne može apriori isključiti kao mogući pravni osnov za obradu podatka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavaca, s tim što bi u tom slučaju rukovalac imao obavezu da prethodno utvrdi postojanje konkretnog legitimnog interesa, srazmernost i neophodnost obrade, kao i pretežnost takvog interesa rukovaoca u odnosu na prava i slobode zaposlenih. Napominjemo da bi se upotreba video-nadzora i kontinuiranog praćenja svih zaposlenih nezavisno od vrste poslova koje obavljaju i drugih bitnih aspekata u svakom konkretnom slučaju smatrala nesrazmernom obradom.

Takođe, članom 12. stav 2. Zakona utvrđeno je da ovaj pravni osnov obrade ne mogu koristiti organi vlasti kada vrše obradu u okviru svoje nadležnosti.

Imajući u vidu Vaše navode koji se odnose na „saglasnost zaposlenog za obradu ovih podataka“ kao mogući pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, ukazujemo na to da je odredbom člana 4. stav 1. tačka 12) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti propisano šta se podrazumeva pod pojmom „pristanak“ lica na koje se podaci odnose, a to je svako dobrovoljno, određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje tog lica, kojim to lice, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom, daje pristanak za obradu podataka o ličnosti koji se na njega odnose.

Odredbama člana 15. Zakona propisani su određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se obrada na osnovu pristanka smatrala zakonitom, između ostalog, i to da: rukovalac mora biti u mogućnosti da predoči da je lice pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti, ako se pristanak daje u okviru pismene izjave koja se odnosi i na druga pitanja, zahtev za davanje pristanka mora biti predstavljen na način kojim se izdvaja od tih drugih pitanja, u razumljivom i lako dostupnom obliku, kao i uz upotrebu jasnih i jednostavnih reči, da pre davanja pristanka lice na koje se podaci odnose mora biti obavešteno o pravu na opoziv i dejstvu opoziva, a opozivanje pristanka mora biti jednostavno kao i davanje pristanka i drugo.

Naime, izjava volje fizičkog lica bez mogućnosti njene izmene ili opoziva a da to ne prouzrokuje pravne posledice po položaj tog lica ne može se smatrati punovažnim pristankom u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što naročito treba imati u vidu kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavca. Ovo posebno zato što odnos poslodavac–zaposleni po svojoj prirodi predstavlja odnos sa neravnotežom moći između ove dve strane. Stoga, u konkretnom slučaju pristanak zaposlenih ne bi se mogao smatrati adekvatnim pravnim osnovom obrade njihovih podataka o ličnosti od strane poslodavca.

Ovom prilikom ukazujemo i na obavezu rukovalaca, utvrđenu odredbom člana 54. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Naime, u slučaju kada je verovatno da će neka vrsta obrade, posebno upotrebom novih tehnologija i uzimajući u obzir prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, prouzrokovati visok rizik za prava i slobode fizičkih lica, rukovalac je dužan da pre nego što započne sa obradom izvrši procenu uticaja predviđenih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je doneo Odluku o listi vrsta radnji obrade podataka o ličnosti za koje se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i tražiti mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Između ostalog, jedna od radnji obrade za koju se mora izvršiti procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, propisana tačkom 7) navedene odluke, jeste obrada biometrijskih podataka radi jedinstvene identifikacije zaposlenih od strane poslodavca i u drugim slučajevima obrada podataka o ličnosti zaposlenih od strane poslodavca upotrebom aplikacija ili sistema za praćenje njihovog rada, kretanja, komunikacije i slično.

(Mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti br. 073-14-1465/2019-02 od 1. novembra 2019. god.)

U VEZI SA OVIM PRAVNIM AKTOM (DOKUMENTOM) IMAMO I:

Propis Soft Online

Časopisi i webinari