KAKO JE ISTI SUDIJA ISPITAO MERITUM PREDMETA PRED VRHOVNIM I USTAVNIM SUDOM TO JE UTICALO NA OBJEKTIVNU NEPRISTRASNOST USTAVNOG SUDA, BEZ OBZIRA ŠTO NIJE ODLUČIVAO SAMOSTALNO VEĆ U VEĆIMA OBA SUDA, ČIME JE POVREĐENO PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE PODNOSIOCA PREDSTAVKE.

Iz obrazloženja:

Protiv podnosioca predstavke i njenog sina vođen je krivični postupak za krivična dela protiv službene dužnosti, koji su prvostepenom presudom oslobođeni. Vrhovni sud je po žalbi državnog pravobranilaštva poništio oslobađajuću presudu sa obrazloženjem da je odbrana podnosioca nelogična i nedovoljno dokazana i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U veću Vrhovnog suda učestvovao je sudija B.B.

U ponovljenom suđenju, Općinski sud u Novom Zagrebu osudio je podnositeljku predstavke i njenog sina za ista krivična dela, nalazeći da odbrana podnosioca predstavke nije ubedljiva, pozivajući se na presude Vrhovnog suda. Županijski sud u Zagrebu potvrdio je prvostepenu presudu.

Podnosilac predstavke je podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu i uložila prigovor na nalaze nižestepenih sudova u pogledu verodostojnosti njene odbrane. Veće Ustavnog suda sastavljeno od troje sudija, uključujući i sudiju B.B, ispitalo je meritum i potom odbacilo njenu ustavnu žalbu.

Podnosilac predstavke se žalila Evropskom sudu da Ustavni sud nije bio nepristrasan, kako to zahteva član 6. Konvencije, s obzirom da je o njenoj ustavnoj žalbi odlučivao sudija B.B. koji je prethodno, kao član Veća VSRH, poništio prvostepenu oslobađajuću presudu. Podnosilac predstavke je umrla tokom postupka pred Evropskim sudom, a njen sin je preuzeo postupak.

Evropski sud je naglasio da su i Vrhovni i Ustavni sud ispitali osnovanost predmeta podnositeljke predstavke, posebno kredibilitet njene odbrane. Konkretno, Vrhovni sud je, odlučujući o žalbi, razmotrio ocenu dokaza prvostepenog suda i utvrdio da odbrana podnosioca predstavke nije dovoljno dokazana. Takvom odlukom Vrhovnog suda kasnije se rukovodio i Općinski sud u Novom Zagrebu. Zatim je Ustavni sud ocenio ustavnost presude Županijskog suda u Zagrebu, kojom je potvrđena presuda Općinskog suda u Novom Zagrebu, posebno imajući u vidu prigovor podnositeljke da su nižestepeni sudovi pogrešno ocenili njenu odbranu kao neuverljivu.

Evropski sud je zaključio da su veća Vrhovnog suda i Ustavnog suda u kojima je isti sudija B.B. ispitao meritum predmeta, pa su shodno tome i postupci pred tim sudovima neraskidivo povezani. Pored toga, iako navedeni sudija nije odlučivao samostalno već u većima oba suda, Evropski sud je smatrao da ova okolnost nije presudna prilikom ocene objektivne nepristrasnosti Ustavnog suda.

S obzirom da sastav veća Ustavnog suda nije garantovao njegovu nepristrasnost, Evropski sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.

Iz presude Evropskog suda za ljudska prava po predstavci broj 22458/18 – Kalčićek protiv Hrvatske od 4. juna 2024. god. (Objavljena na HUDOC 25. juna 2024. god.)

NAPOMENE:
Nezvanični prevod.

Presuda je konačna.

U naslovu su pored odgovarajućeg člana Konvencije, navedeni i članovi propisa Republike Srbije koji na isti ili sličan način, kao i propisi države protiv koje je podneta predstavka, uređuju konkretno pravo ili obavezu.