U skladu sa članom 40. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01 … i 118/21, u daljem tekstu: Zakon), ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu kamata.
Shodno članu 71. stav 1. Zakona, porez po odbitku na prihode iz člana 40. stav 1. ovog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno ostvareni, odnosno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u roku od tri dana od dana kada je prihod ostvaren, odnosno isplaćen.
Prihod iz stava 1. ovog člana je bruto prihod koji bi nerezidentno pravno lice odnosno rezidentni obveznik ostvario, odnosno naplatio da porez nije odbijen od ostvarenog, odnosno isplaćenog prihoda (član 71. stav 2. Zakona).
Poreska prijava za porez po odbitku iz stava 1. ovog člana podnosi se u roku od tri dana od dana isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku u skladu sa ovim zakonom (član 71. stav 3. Zakona).
Prema zakonu koji uređuje obligacione odnose ˗ ugovorom o zajmu zajmodavac se obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, s tim što u ugovorima u privredi zajmoprimac duguje i kamatu i ako ona nije ugovorena. Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu štetu.
U konkretnom slučaju, rezidentno pravno lice zaključilo je ugovor o zajmu sa nerezidentnim pravnim licem (kao zajmodavcem) na osnovu kog je rezident dužan da nerezidentu pored glavnice isplati i kamatu koja dospeva za naplatu u roku od godinu dana od dana zaključenja ugovora o zajmu. Rezident namerava da (na osnovu sporazuma sa nerezidentom) pre isteka roka od godinu dana (od dana zaključenja ugovora) isplati nerezidentu dug, i to na način što će izvršiti konverziju celokupnog duga u svoj osnovni kapital, a nerezident će (konverzijom) steći učešće u kapitalu rezidentnog pravnog lica.
Saglasno navedenom, ukoliko rezident zaključi sa nerezidentom (novi) ugovor na osnovu kog se iznos dugovane kamate zajedno sa glavnicom konvertuje u osnovni kapital, smatramo da je rezident (kao isplatilac) dužan da, u roku od tri dana od dana izvršene konverzije, obračuna i plati porez po odbitku, u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 3) i članom 71. Zakona, pri čemu osnovicu za oporezivanje čini iznos ugovorene (i konvertovane) kamate.
Međutim, ukoliko je novim ugovorom predviđeno da rezident ne duguje kamatu, odnosno da se isključivo iznos glavnice konvertuje u osnovni kapital rezidenta, u tom slučaju nije nastao oporeziv događaj u smislu člana 40. Zakona.
Napominjemo da nadležni organ Poreske uprave u postupku poreske kontrole, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, na osnovu svih raspoloživih dokaza utvrđuje neophodne činjenice koje su (u konkretnom slučaju) od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, u skladu sa Zakonom.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-539/2023-04 od 9. juna 2023. god.)
Bilten Ministarstva finansija, br. 9, septembar 2023. god.