Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 156/2020 – usklađeni din. izn., 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 132/2021 – usklađeni din. izn., 10/2022 – usklađeni din. izn., 138/2022, 144/2022 – usklađeni din. izn., 6/2023 – usklađeni din. izn., 92/2023, 116/2023 – usklađeni din. izn., 6/2024 – usklađeni din. izn., 94/2024, 101/2024 – usklađeni din. izn., 8/2025 – usklađeni din. izn. i 19/2025 – dalje: Zakon) ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.630 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivog iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni od 1. februara 2025. godine).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 – usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 – usklađeni din. izn., 153/2020, 6/2021 – usklađeni din. izn., 44/2021, 118/2021, 10/2022 – usklađeni din. izn., 138/2022, 6/2023 – usklađeni din. izn., 92/2023, 6/2024 – usklađeni din. izn., 94/2024 i 8/2025 – usklađeni din. izn.) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) propisano je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (dalje: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.

Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno (član 8. stav 2. Zakona o radu).

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) – 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (član 105. stav 3. Zakona o radu).

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (član 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.

Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na druga primanja.

Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o računovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 73/2019 i 44/2021 – dr. zakon), knjiženje poslovnih promena i događaja (dalje: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.

Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene (član 9. stav 2. Zakona o računovodstvu).

U vezi sa pravom na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučaju besplatne usluge prevoza putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda od 1. januara 2025. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad i zapošljavanje, dalo je mišljenje broj: 340029 2025 13400 001 001 011 024 od 31. januara 2025. godine, u kome se, između ostalog, navodi:

“Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Dakle, obaveza je poslodavca da zaposlenom nadoknadi troškove radi dolaska i odlaska sa rada, a u visini cene karte u javnom saobraćaju ili da organizuje sopstveni prevoz zaposlenih kojim će im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.

Ne ulazeći u način na koji će zaposleni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon je definisao visinu troškova prevoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja je određena prema visini cene karte u javnom saobraćaju. Naime, zakon polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška.

Svakako je u daljoj razradi za ostvarenje ovog prava bilo neophodno da se opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu dalje uređuje ova materija, a praksa je pokazala da se navedenim aktima pokriva i brojnost situacija koje nastaju u određenim slučajevima koje se ne mogu izričito podvesti pod propisanu normu o visini ovog troška (npr. kada se rad odvija na mestima na kojima nije organizovan javni prevoz) ili kada poslodavac pristaje da naknadi troškove i u većoj visini od propisane (u određenim slučajevima poslodavac dogovara kroz kolektivni ugovor ili ugovor o radu ili određuje u pravilniku o radu da visinu ovog troška odredi na drukčiji način npr. prema ceni goriva za određenu kilometražu ili sl).

Zakonsko merilo za određivanje visine naknade na koju zaposleni ima pravo, u slučaju besplatnog javnog prevoza negiralo bi samo pravo, iako se prilikom utvrđivanja ove norme pošlo od pretpostavke da trošak uvek postoji, osim u situaciji kada poslodavac obezbeđuje sopstveni prevoz. Dakle, zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade.

Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu.”

Pored toga, u mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad i zapošljavanje, broj: 575919 2025 13400 001 001 011 024 od 21. februara 2025. godine, između ostalog, navodi se: “mišljenja smo da se sredstva koja poslodavac isplati zaposlenom na ime dolaska i odlaska sa rada imaju smatrati naknadom troškova iz odredbe člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje).”

Saglasno navedenim odredbama Zakona o radu i navedenim mišljenjima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz) i zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška, a što se, shodno Zakonu o radu, uređuje opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Sredstva koja poslodavac isplati zaposlenom na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se naknadom troškova iz člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.

Dakle, poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi troškove radi dolaska i odlaska sa rada, a prema Zakonu o radu to pravo treba se uredi opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu.

Na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, kada je takav trošak dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, saglasno odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona ne plaća se porez na dohodak građana. Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje oporezuju se porezom na dohodak građana na zaradu po stopi od 10%.

Dakle, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona, u slučaju kada je besplatna usluga prevoza putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje potrebno je da stvarni trošak prevoza za dolazak i odlazak sa rada bude dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl).

Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema Zakonu.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 421720 2025 10520 004 000 011 004 od 17. marta 2025. god.)