JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE KOJE JE ZAKONITO VRŠILO OBRADU PODATAKA O LIČNOSTI FIZIČKOG LICA NA KOJE SE PODACI ODNOSE, NIJE POVREDILO NJEGOVO PRAVO LIČNOSTI U SITUACIJI KADA GA JE OBAVESTILO (OPOMENOM) DA ĆE TI PODACI BITI USTUPLJENI AGENCIJI ZA NAPLATU POTRAŽIVANJA U ISTU SVRHU KAO ONA ZA KOJU SU PRIKUPLJENI – RADI NAPLATE POTRAŽIVANJA.

Obrazloženje

Viši sud u Vranju je dostavio Vrhovnom sudu zahtev predsednika Građanskog odeljenja tog suda za pokretanje postupka rešavanja spornog pravnog pitanja. Uz zahtev su dostavljeni spisi predmeta P 34/23 u kojem je sudija zastao sa postupanjem u tom parničnom postupku, kao i združeni spis Osnovnog suda u Vranju P 3066/22. Dodatno nas je obavestio podneskom od 15.04.2024. godine da je pred tim sudom u toku 25 konkretno naznačenih istovrsnih parničnih predmeta.

Sudija koja je predsednik Građanskog odeljenja tog suda i ujedno rukovodilac Odeljenja sudske prakse je objasnila da je postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja na osnovu članova 180-185 ZPP, iniciran predlogom tuženog JKP „Parking servisa“ Vranje. U zahtevu je izložen kratak prikaz utvrđenog činjeničnog stanja i razlozi zbog kojih se obraća sa zahtevom, a to je da Građansko odeljenje Višeg suda u Vranju nema jedinstven stav u pogledu spornog pravnog pitanja zbog različitog tumačenja odredbe člana 24. stav 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno da je većinski stav sudija da su lični podaci tužioca preneti u istu svrhu u koju su prikupljeni, a to je podnošenje tužbe radi naplate potraživanja. Dok manji broj sudija smatra da je tuženi kao ustupilac potraživanja bio u obavezi da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose pruži informacije o drugoj svrsi, kao i sve ostale informacije iz stava 2. istog člana.

U zahtevu je navedeno da je pred tim sudom pokrenut veći broj postupaka po tužbama fizičkih lica protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, zbog povrede prava ličnosti. Ovaj tuženi je u obrazloženom podnesku nakon dostave odgovora na tužbu, podneo tom sudu predlog za pokretanje postupka radi rešavanja spornog pravnog pitanja pred Vrhovnim sudom.

U odgovoru na tužbu tuženi je istakao da je u opomeni radi izmerenja obaveze, tužilac u tom konkretnom predmetu obavešten da će potraživanje biti ustupljeno agenciji za naplatu potraživanja, ukoliko ne postupi po opomeni. Uz odgovor na tužbu je dostavio rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti broj 072-16-2736/2023 – 06 od 21.12.2023. godine, kojim je ocenjeno da pritužba tog fizičkog lica zbog povrede prava na brisanje podataka o ličnosti od strane rukovaoca JKP „Parking servisa“ Vranje nije osnovana, a reč je o identičnoj činjenično pravnoj situaciji.

Sporno pravno pitanje glasi: da li je tuženi povredio pravo ličnosti tužioca time što je svoja potraživanja ustupio faktoring društvu MD & AD Consulting doo Vranje, koje je preuzelo potraživanja sa ciljem naplate neplaćenih usluga parkiranja, bez obaveštenja i saglasnosti lica na koja se podaci odnose, imajući u vidu da tuženi koji se bavi upravljanjem javnim parkiralištima, ustupanjem potraživanja nije promenio svrhu podataka, već se isti koriste radi naplate potraživanja. Te koji član Zakona o zaštiti podataka o ličnosti se primenjuje, član 24. ili član 12. stav 1. tačka 5?

Tužbom podnetoj u dostavljenom predmetu Višeg suda u Vranju P 34/23 tužilac, fizičko lice, tražio je da se donese presuda kojom će se utvrditi da je tuženi JKP „Parking servis“ Vranje, radnjom obrade podataka o ličnosti bez obaveštavanja i njegove saglanosti, ustupio navedenoj agenciji za naplatu potraživanja njegove podatke i to: ime i prezime, adresu prebivališta, jedinstveni matični broj građana i registarske oznake vozila čiji je tužilac vlasnik, čime je povredio odredbu člana 24. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – pravo na informisanje. Takođe je zahtevao da se tuženi obaveže da izvrši brisanje navedenih podataka u smislu člana 30. istog zakona i da mu na ime naknade nematerijalne štete po osnovu povrede prava ličnosti isplati iznos od 30.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

U predmetu Osnovnog suda u Vranju P 3066/22 koji je združen navedenom spisu dostavljenom uz zahtev za rešavanje spornog pravnog pitanja, pravnosnažno je okončan parnični postupak između tužioca društva MD & AD Consulting doo Vranje i istog fizičkog lica kao tuženog radi isplate duga od 1.100,00 dinara zbog neplaćene naknade za parkiranje njegovog motornog vozila, odnosno izdate posebne parking karte dana 06.06.2022. godine, a koje potraživanje je tužiocu ustupljeno ugovorom o cesiji zaključenim sa JKP „Parking servis“ Vranje, dana 07.09.2022. godine. Ovim ugovorom ovde tuženi JKP „Parking servis“ Vranje ustupio je svoja potraživanja koja je imao prema ovde tužiocu (i ostalim fizičkim licima koji su podneli tužbe protiv istog tuženog u naznačenim predmetima toga suda).

Uz tužbu je dostavljena opomena tuženom pred utuženje u kojoj je navedeno da će u slučaju neplaćanja duga po ovoj opomeni, JKP „Parking servis“ Vranje biti prinuđen da naplatu svog potraživanja ostvari u sudskom postupku ili ustupanjem potraživanja agenciji za naplatu potraživanja, zbog čega ga poziva da dugovanje izmiri u roku. Ovaj parnični postupak pravnosnažno je okončan prvostepenom presudom kojom je odbijen zahtev tužioca društva MD & AD Consulting doo Vranje za isplatu duga od tuženog, s obzirom da je sud ocenio da tužilac nije dokazao, a na njemu je bio teret dokazivanja, da je pre utuženja JKP „Parking servis“ Vranje obavestio tuženog o izvršenom ustupanju, a što je bio obavezan da učini prema članu 438. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Znači, ovaj parnični postupak raspravljen je primenom odredaba ZOO.

U navedenom rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti od 21.12.2023. godine, kojim je odlučeno u identičnoj činjenično-pravnoj situaciji kao u predmetu koji je dostavljen po zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja, navedeno je da je pritužilja zahtevala brisanje podataka o ličnosti od rukovaoca – JKP „Parking servis“ Vranje i ograničavanje raspolaganja ovim podacima u odnosu na njega; s obzirom na to da je ovaj na osnovu ugovora o cesiji od 07.09.2022. godine zaključenog sa privrednim društvom MD & AD Consulting doo Vranje, istom ustupio potraživanje koje je imao prema pritužilji, pa mu je ustupio i podatke koji se na nju odnose (ime i prezime, JMBG, adresa stanovanja i registarska oznaka vozila koja je u njenom vlasništvu) bez njene saglasnosti, prethodno je ne obavestivši o tome.

U navedenom rešenju su apostrofirane kao relevantne odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti: odredbe člana 4. tačka 8. i člana 30. stavovi 1, 2. i 4, pored onih odredbi koje se tiču ovlašćenja poverenika.

Osim naznačenih odredbi citiranog Zakona, primenjene su i odredbe Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, 8/11…95/18). Konkretno, član 2. tačka 7. kojim je između ostalog propisano da je komunalna delatnost i upravljanje javnim parkiralištima i član 13. stav 1: da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mera koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju.

Odredbom člana 19. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni glasnik Grada Vranja“, br.44/16…15/19, 25/19 ispravka) propisano je da je korisnik koji koristi javna parkirališta protivno odredbama člana 12. stav 1. i člana 13. stav 1. ove odluke, dužan da plati posebnu parking kartu; nalog za plaćanje posebne parking karte (naloga) izdaje ovlašćeni kontrolor vršioca komunalne delatnosti i uručuje ga korisniku; kada korisnik nije prisutan, kontrolor pričvršćuje nalog ispod brisača vetrobranskog stakla vozila korisnika i vrši fotografisanje vozila; dostavljanje naloga smatra se urednim i kasnije oštećenje ili uništenje naloga ne odlaže plaćanje posebne parking karte i korisnik parkiranja je dužan da postupa po primljenom nalogu i plati posebnu parking kartu u roku od osam dana od dana dostavljanja, na način označen u karti.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u navedenom rešenju našao da pritužba nije osnovana, odnosno da nema povrede prava na brisanje podataka o ličnosti na štetu pritužilje, s obzirom na to da rukovalac obrađuje podatke o ličnosti korisnika na osnovu zakonom utvrđenih ovlašćenja (što pritužilja i ne spori), a da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, već je ustupilac dužan samo da dužnika obavesti o izvršenom ustupanju. S obzirom na to da je rukovalac pružio dokaze da je obavestio pritužilju da će naplatu potraživanja sprovesti u sudskom postupku ili ustupanjem potraživanja agenciji za naplatu potraživanja na osnovu ugovora o cesiji, poverenik je ocenio da zato nisu ispunjeni uslovi za brisanje podataka o ličnosti pritužilje iz evidencije koju vodi rukovalac iz člana 30. stav 1. tačka 4. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Prema tome, iz svega izloženog proizlazi da su za rešenje ovog spornog pravnog pitanja bitne sledeće činjenice:

1. JKP „Parking servis“ Vranje je ugovorom o cesiji ustupio svoje potraživanje agenciji za naplatu potraživanja (društvu MD & AD) i ustupio joj osnovne podatke koji se odnose na tužioca (ime i prezime, JMBG, tj. jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta i registarsku oznaku vozila čiji je tužilac vlasnik) bez njegove saglasnosti.

2. U opomeni JKP „Parking servis“ Vranje je obavestio tužioca da će naplatu potraživanja ostvariti u sudskom postupku ili će ustupiti potraživanje agenciji za naplatu potraživanja, ukoliko tužilac ne postupi po opomeni i plati navedenu naknadu za parking (posebnu parking kartu).

Relevantan propis za odluku po zahtevu za sporno pravno pitanje je: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“ br.87 od 13.11.2018. godine), i to odredbe:

– člana 4. (značenje izraza), u tačkama 1, 2, 3, 8, 10 i 12.

– člana 12. (zakonitost obrade),

– člana 24. (informisanje – informacije koje se pružaju kada se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se odnose),

– člana 30. (pravo na brisanje),

– člana 84. (sudska zaštita),-

člana 86. (pravo na naknadu štete).

Pored ovog specijalnog propisa, u konkretnom slučaju se primenjuju i odredbe Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 8/11….95/18), član 2. tačka 7. i član 13. stav 1. i Odluka o javnim parkiralištima („Službeni glasnik grada Vranja“ br. 4/16…15/19, 25/19 – ispravka) i to odredbe članova 12. i 13, koje su primenjene i u navedenom rešenju Poverenika, kao i odredbe članova 436. i 438. ZOO.

Odredbom člana 436. stav 1. ZOO, propisano je da poverilac može ugovorom zaključenim sa trećim licem preneti na ovoga svoje potraživanje (cesija), izuzev onog čiji je prenos zabranjen zakonom ili koje je vezano za ličnost poverioca ili koje se po pravnoj prirodi protivi prenošenju na drugoga. Dok je odredbom člana 438. stav 1. istog zakona, propisano da za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupalac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju.

Iako Viši sud u Vranju nije priložio sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja, nalazim da su za odlučivanje o spornom pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje u većem broju predmeta u postupku pred prvostepenim sudom, ispunjeni formalni uslovi iz članova 180. i 181. ZPP.

Bez obzira na formulaciju postavljenog spornog pravnog pitanja, ono se ustvari svodi na dva pravna pitanja koja su međusobno komplementarna. Prvo, da li je u konkretnom slučaju reč o zakonitoj obradi podataka u smislu člana 12. stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Zakonitost obrade podataka o ličnosti propisuje član 12. stav 1. istog zakona, pa je obrada zakonita: ako je lice na koje se podaci o ličnosti odnose pristalo na obradu svojih podataka (tačka 1). U ostalim slučajevima, obrada je zakonita ako je neophodna u konkretno naznačenim ciljevima, između ostalog: obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovalaca (tačka 5).

Prema tome, pravni osnov za obradu podataka o ličnosti je zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica na koje se ti podaci odnose.

Sledom toga, ključni uslovi da bi se u skladu sa odredbama citiranog zakona vršila obrada podataka su sledeći:

1. da obrada mora biti zakonita i tada ne treba pristanak lica na koje se podaci o ličnosti odnose (član 12)

2. da moraju biti dostavljeni osnovni podaci za svrhu obrade (u okviru istog člana).

Drugo pravno pitanje se tiče informisanja – obaveštavanja lica na koja se odnose podaci o ličnosti u situaciji kada ti podaci nisu prikupljeni od njega, o svrsi nameravane obrade i o primaocu tih podataka. Sledom toga, da li su podaci o ličnosti ustupljeni u drugu svrhu različitu od one zbog koje su prikupljeni. To pitanje reguliše član 24. citiranog zakona.

Odredba člana 24. stav 1. propisuje: ako se podaci o ličnosti ne prikupljaju od lica na koje se odnose rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose pruži sledeće informacije: pored ostalog: o svrsi nameravane obrade i pravnom osnovu za obradu (tačka 3) i o primaocu, odnosno grupi primalaca podataka o ličnosti, ako oni postoje (tačka 5). Stavom 2. je propisano da je uz informacije iz stava 1. ovog člana, rukovalac dužan da licu na koje se podaci odnose pruži i sledeće dodatne informacije koje mogu da budu neophodne da bi se obezbedila poštena i transparentna obrada u odnosu na lice na koje se podaci odnose, a koji su taksativno naznačeni u sedam tačaka.

Stavom 4. istog člana je propisano: ako rukovalac namerava da dalje obrađuje podatke o ličnosti u drugu svrhu koja je različita od one za koju su podaci prikupljeni, rukovalac je dužan da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose, pruži informacije o toj drugoj svrsi, kao i sve ostale bitne informacije iz stava 2. ovog člana.

Pravo na brisanje podataka o ličnosti regulisano je članom 30. istog zakona pa je između ostalog, rukovalac dužan da bez nepotrebnog odlaganja podatke iz stava 1. ovog člana izbriše u konkretnom slučajevima koji su taksativno nabrojani, između ostalog kada su podaci o ličnosti nezakonito obrađivani.

Sudska zaštita je regulisana članom 84. istog zakona na način da: lice na koje se podaci odnose ima pravo na sudsku zaštitu ako smatra da mu je suprotno ovom zakonu, od strane rukovaoca ili obrađivača radnjom obrade njegovih podataka o ličnosti povređeno pravo propisano ovim zakonom. Podnošenje tužbe sudu ne utiče na pravo ovog lica da pokrene druge postupke upravne ili sudske zaštite. Tužbom za zaštitu prava iz stava 1. ovog člana, na osnovu stava 2. istog člana, može se zahtevati od suda da tuženog obaveže na činidbu više stvari propisanih u šest tačaka ovog člana.

Član 86. propisuje pravo na naknadu štete lica koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba ovog zakona, od rukovaoca odnosno obrađivača koji je štetu prouzrokovao, a pod uslovima koje nadalje razrađuje ova odredba zakona.

Prema tome, iz svega izloženog proizlazi da pravo na brisanje podataka o ličnosti i ostala prava iz domena sudske zaštite pripadaju licu na koje se podaci odnose samo ako su podaci o ličnosti nezakonito obrađivani. Obrada je zakonita ako je ispunjen samo jedan od uslova propisanih članom 12. stav 1. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, između ostalog: da je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, o čemu je reč u konkretnom slučaju naplate potraživanja od strane Javnog komunalnog preduzeća „Parking servis“ iz Vranja kome je u cilju obavljanja poslova u javnom interesu poverena naplata navedene naknade za parking u smislu citiranih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima i odluke o javnim parkiralištima Grada Vranja, pa je ovo JKP kao rukovalac zakonito vršio obradu podataka o ličnosti (tužioca).

JKP „Parking servis“ Vranje kao rukovalac je opomenom pred utuženje obavestio (informisao) lice na koje se odnose prikupljeni podaci o ličnosti – ovde tužioca o primaocu – agenciji za naplatu potraživanja i o svrsi nameravane obrade u smislu člana 24. stav 1. tač.3. i 5. citiranog zakona.

Kako je ta svrha ista kao ona za koju su ovi podaci prikupljeni: radi naplate potraživanja, to navedeno JKP kao rukovalac nije dužan da postupi u smislu stava 4. istog člana (da pre započinjanja dalje obrade, licu na koje se podaci odnose pruži informacije o toj drugoj svrsi, kao i sve ostale bitne informacije iz stava 2. ovog člana).

Navedeno JKP je i kao ustupilac iz ugovora o cesiji, opomenom pred utuženje obavestilo dužnika – ovde tužioca o izvršenom ustupanju na osnovu člana 438. stav 1. ZOO.

Izloženi razlozi su oni zbog kojih je Građansko odeljenje Vrhovnog suda donelo predloženi pravni stav.

(Pravni stav Spp 1/2024 usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda održanoj 2. jula 2024. god.)