NE POSTOJI PRAVNI INTERES VRŠIOCA KOMUNALNIH DELATNOSTI DA RADI NAPLATE NAKNADE ZA IZVRŠENE KOMUNALNE USLUGE, ZA KOJU SU USLOVI I ROKOVI DOSPEĆA SPORAZUMNO ODREĐENI UGOVORIMA O PRIZNANJU DUGA I OTPLATI DUGA NA RATE, PODNESE TUŽBU PARNIČNOM SUDU, JER POTRAŽIVANJE VODI U POSLOVNIM KNJIGAMA, IZVOD IZ POSLOVNIH KNJIGA MOŽE SAČINITI U SVAKO DOBA I TAKAV IZVOD JESTE VERODOSTOJNA ISPRAVA.

Obrazloženje

Prvi osnovni sud u Beogradu je zahtevom od 13.11.2024. godine, na osnovu odredbi članova 180. i 181. ZPP, pred Vrhovnim sudom inicirao postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja koje je formulisao:

„Da li komunalno preduzeće ima pravni interes da pokrene parnični postupak radi naplate komunalnih usluga po osnovu ugovora o priznanju duga i otplati duga na rate, zaključenih sa tuženim korisnicima komunalnih usluga, s obzirom na to da je vršilac komunalne delatnosti dužan da stvori uslove da dug po osnovu pruženih komunalnih usluga naplati u izvršnom postupku koji je propisan zakonom, tako što će dostaviti izvod iz poslovnih knjiga kao verodostojnu ispravu o potraživanju po osnovu zaključenih ugovora?“

U zahtevu, koji je potpisao predsednik parničnog odeljenja tog suda, navodi se da je pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu podneto više stotina tužbi tužioca JKP „Infostan Tehnologije“ Beograd, protiv tuženih korisnika komunalnih usluga, radi isplate. Prema navodima tužbe, sporno potraživanje potiče iz ugovora o priznanju duga i otplati duga na rate, zaključenog između tužioca, javnog komunalnog preduzeća i tuženih, korisnika komunalne usluge. Tuženi su ugovorom priznali ukupan dug prema tužiocu na ime dospelih, a neisplaćenih naknada za usluge i proizvode, nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti. Predviđeno je otpisivanje dela glavnog duga i otpust celokupne kamate, mirovanje obračuna kamate u periodu u kome se redovno izmiruje obaveza preuzeta tim ugovorom, kao i plaćanje duga na rate utvrđene planom otplate, koji je sastavni deo ugovora. Ugovoreno je i da ukoliko dužnik blagovremeno ne plati ukupno četiri rate od zaključenja ugovora, dug dospeva na naplatu odmah i na isti se obračunava kamata od zaključenja tog ugovora. U priloženom predmetu, tužbom je navedeno da tuženi nije isplatio ni jednu ratu po priloženom ugovoru, tako da je aktivirana odredba o dospeću celokupne obaveze odmah, sa obračunatom kamatom. Ne postoji usaglašeno stanovište sudija tog suda o postojanju imperativno propisanog pravnog puta za realizaciju novčanog potraživanja za izvršene komunalne usluge JKP „Infostan Tehnologije“ Beograd prema korisniku komunalne usluge, u situaciji kada je zaključen ugovor koji predviđa olakšice za korisnike koji nisu blagovremeno izmirivali obaveze. Usvojeni pravni stavovi na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25.06.2019. i 22.12.2020. godine ne sadrže odgovor za slučaj da stranke saglasnom voljom ugovorom urede uslove i način plaćanja izvršene komunalne usluge.

Vrhovni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 17.12.2024. godine, uvažavajući sadržinu već donetih pravnih stavova na sednicama Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanim 25.06.2019. godine i 22.12.2020. godine vezanih za pitanje naplate naknade za komunalne usluge, rukovođen činjenicom da komunalno preduzeće zahtev za isplatu zasniva na zaključenim ugovorima i brojem podnetih tužbi, doneo odluku o pokretanju postupaka radi rešavanja spornog pravnog pitanja u dostavljenom predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10815/24.

U konkretnom slučaju postavlja se pitanje pravnog interesa vršioca komunalne usluge, JKP „Infostan Tehnologije“ Beograd da pravnu zaštitu traži tužbom u parničnom postupku, a ne predlogom u izvršnom postupku pred javnim izvršiteljem.

Pravna priroda potraživanja u ovim predmetima određena je sadržinom člana 348. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima ( „Službeni list SFRJ“ br. 29/78 … „Službeni glasnik RS“ br. 18/2020), po kojoj sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatraju se prenovom.

Materijalnopravna regulativa vezana za sporno pitanje sadržana je u:

Zakonu o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 88/11 … 94/24), koji definiše pojam komunalnih delatnosti (član 2.); predviđa da zajednica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga (član 4. stav 3.); predviđa da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući način plaćanja cene komunalne usluge (član 13. stav 1.); ako vršilac komunalne delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti (član 22.). Stupanjem na snagu ovog zakona, prestao je da važi Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 16/97 i 42/98), a prelazne i završne odredbe osnovnog teksta zakona (član 46.), kao i samostalne odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, predvidele su rokove za usklađivanje podzakonskih propisa za sprovođenje zakona, odnosno opštih akata jedinica lokalne samouprave sa zakonskim odredbama;

Odluci o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji Grada Beograda („Službeni list Grada Beograda“ br. 24/03 … 23/23), koja je doneta na osnovu člana 13. stav 1. tačka 4. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 16/97 i 42/98). Odredbama člana 2. ove odluke propisano je koja lica se smatraju korisnicima usluga. Zatim, da komunalne usluge korisnici usluga iz člana 2. odluke plaćaju putem jedne uplatnice preko preduzeća za objedinjenu naplatu, na kojoj su iskazani mesečni iznosi naknada ovih usluga, odnosno akontacija i koja sadrži ukupan zbir svih tih iznosa (u daljem tekstu: jednistvena uplatnica) (član 14.); jedinstvene uplatnice za tekući mesec preduzeće za objedinjenu naplatu dostavlja korisnicima mesečno, i to najkasnije do kraja tog meseca. Korisnici komunalnih usluga koji ne dobiju uplatnicu do 15. u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužni su da na šalterima poslovnih jedinica preduzeća za objedinjenu naplatu pribave – obezbede odgovarajuću uplatnicu (član 15.); po isteku roka za plaćanje jedinstvene uplatnice, preduzeće za objedinjenu naplatu pokreće spor protiv korisnika komunalnih usluga kod nadležnog suda ili lica kojem su poverena javna ovlašćenja radi naplate glavnog duga i odgovarajuće kamate za kašnjenje. Preduzeće za objedinjenu naplatu dužno je da pre pokretanja sudskog postupka, pisanim putem obavesti korisnika komunalnih usluga o osnovu i visini duga i odredi mu rok plaćanja navedenog iznosa, koji ne može biti kraći od osam dana (član 17.);

Zakonu o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 73/19 i 44/21). Po odredbama člana 8. tog zakona, pravno lice u skladu sa zakonom uređuje organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje; svojim opštim aktom uređuje organizaciju računovodstva i određuje vrste i oblik pomoćnih knjiga koje vodi, a kojima je dužan da obezbedi kontrolu ulaznih podataka, kontrolu ispravnosti unetih podataka; uvid u promet i stanje računa glavne knjige, uvid u hronologiju obavljenog unosa poslovnih promena i čuvanje i korišćenje podataka; pravno lice koje vrši obradu podataka na računaru dužno je da koristi računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema internih računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena. Prema članu 9. knjiženje poslovnih promena i događaja vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava; računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene; računovodstvena isprava sastavlja se u potrebnom broju primeraka na mestu i u vreme nastanka poslovne promene. Prema članu 10. lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno je za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazuje nastalu poslovnu promenu; pravno lice je dužno da pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenim opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik, uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).

Prema navedenim odredbama zaključenjem ugovora nije promenjena obaveza, pa je sporna naknada i dalje naknada za izvršene komunalne usluge, sa svim sporednim potraživanjem zbog izostalog plaćanja u rokovima dospelosti. Ugovor nije računovodstvena isprava, ali može biti prateći dokument sve dok se po njemu ne realizuje finansijska transakcija.

Prema sadržini priloženog ugovora o priznanju duga i otplati duga na rate zaključenog 25.04.2024. godine u predmetu P 10815/24, „… dužnik svojom slobodnom voljom priznaje da njegov dug prema poveriocu za stan na navedenoj adresi IDENT 334142, utvrđen zaključno sa 31.08.2023. godine iznosi 447.364,08“. Konstatuje se da dug obuhvata glavni dug od 212.620,50 dinara, kamatu od 29.031,95 dinara, troškove postupka od 25.736,83 dinara, strodne i ostale delatnosti, usluge i troškove od 17.013,17 dinara, dug po osnovu ranije zaključenog ugovora o priznanju/pristupanju duga i otplati duga na rate od 162.961,63 dinara. Konstatuje se i da se ukupan dug sastoji od neutuženog iznosa duga na ime naknade za komunalne i srodne usluge koje se naplaćuju preko sistema objedinjene naplate, zaključanog ugovora o priznanju/pristupanju duga i otplati duga na rate, zaključaka i rešenja o izvršenju donetih od strane javnih izvršitelja sa naznakom broja predmeta. Konstatuje se da će poverilac u roku od 15 dana od zaključenja ugovora povući predloge za izvršenje u svim izvršnim postupcima i tužbu u svim parničnim postupcima pokrenutim do dana zaključenja ugovora, a dužnik da u istom roku povuče sve pravne lekove koje je izjavio u postupcima na koje se odnosi dug. Za slučaj spora, ugovarači su predvideli nadležnost Prvog osnovnog suda u Beogradu. Uz tužbu je priložen i plan otplate usaglašenog duga po ugovoru 334142/2023, sa naznačenjem iznosa i datuma dospeća 60 mesečnih rata. Priložen je i listing uplata po ugovoru 334142/2023 od 21.10.2024. godine, šifra korisnika (IDENT) 334142, u kojem se konstatuje da se uvidom u bazu sistema objedinjene naplate utvrđuje da po navedenom ugovoru nema evidentiranih uplata, a da je taj dokument važeći bez potpisa i pečata. Uz tužbu je priloženo i obaveštenje o dospelosti duga sa naznačenjem imena korisnika komunalne usluge i oznakom IDENT 334142, kojim se konstatuje sadržina zaključenog ugovora, kao i da je zbog povrede člana 9. ugovora (propust da se uplate četiri rate od zaključenja ugovora), ukupan dug od 447.364,08 dinara dospeo na naplatu odmah, tako da dugovanje na dan 29.09.2024. godine iznosi 474.653,46 dinara. Korisnik usluge je pozvan da u roku od osam dana od prijema obaveštenja izmiri u celosti navedeno dugovanje prema instrukcijama koje se nalaze u uplatnici koja je u prilogu tog obaveštenja. U obaveštenju je navedeno ukoliko se ne postupi po instrukciji da će javno preduzeće ostvariti svoja prava u odgovarajućem sudskom postupku, odnosno postupku pred nadležnim javnim izvršiteljem.

Iz iznete sadržine isprava priloženih uz tužbu nesumnjivo je da javno preduzeće vodi kartice korisnika po šiframa sa svim promenama i osnovima zaduženja.

Pravni put za realizaciju potraživanja naknade za izvršene komunalne usluge regulisan je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.106/2015 …10/23). Odredbama članova 468. – 544. tog zakona na javne izvršitelje, bez obzira da li su preduzenici ili ortačka društva, prenesena je sudska funkcija koja im je poverena u javnom interesu, a ne u privatnom interesu, tako da oni u postupku deluju kao nosioci javnih ovlašćenja i prema izvršnim poveriocima i prema izvršnim dužnicima. Verodostojnu ispravu predstavlja račun ili izvod iz poslovnih knjiga o izvršenim komunalnim ili srodnim uslugama (član 394. stav 5.); verodostojna isprava mora da bude podobna za donošenje rešenja na osnovu verodostojne isprave (član 53.) (član 394. stav 6.). Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na 5 osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika ( član 53. stav. 1.); ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac dužan je da uz verodostojnu ispravu priloži pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu (član 53. stav 2.). O predlogu za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj ( član 3. stav 3.). Argument koji je korišćen prilikom usvajanja pravnog stava na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 25.06.2019. godine, je i da je Evropski sud za ljudska prava u predmetu Saša Popović i drugi protiv Srbije (predstavka 75915/12) iskazao stanovište da ukoliko je država propisala izričit pravni put za ostvarivanje određenog prava, sudovi ne moraju prihvatiti da im se nametne nadležnost, što bi u konkretnom slučaju značilo da kada je država propisala izričit pravni put da se ovakva potraživanja namiruju preko javnog izvršitelja, onda u takvom slučaju sudovi ne treba da prihvate svoju nadležnost, odnosno da se upuštaju u parnični postupak radi izdavanja platnog naloga. Po tadašnjoj argumentaciji Vrhovnog kasacionog suda drugačiji stav bi potpuno obesmislio odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje se odnose na naplatu komunalnih delatnosti, a samim tim i težnju da se ta pitanja regulišu efikasno, preko javnog izvršitelja.

Najzad, prema pravnoj teoriji, pravni interes predstavlja poseban interes za vršenje na objektivnom pravu zasnovanog subjektivnog prava, odnosno posebna pravna korist koju stranka očekuje od izabranog suda u njenoj pravnoj stvari, a koju ne može ostvariti na neki drugi način.

(Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog suda održanoj 25. marta 2025. god.)