Odredbama člana 40. Zakona o sprečavanju korupcije (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019 i 11/2021 – autentično tumačenje – dalje: Zakon) propisano je da je javni funkcioner dužan da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije, da ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice i ne sme da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

U smislu člana 41. Zakona, privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice, a sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije.

Odredbom člana 42. stav 1. istog zakona propisana je obaveza javnog funkcionera da prilikom stupanja na dužnost i tokom vršenja javne funkcije, u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima.

Prema članu 40. Statuta “A”… (dalje: Statut), Nadzorni odbor “A” pregleda godišnji izveštaj i završni račun, o rezultatima izvršenog nadzora u pismenom obliku obaveštava Upravni odbor i ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija i informacionog društva, ukazujući na eventualne propuste Upravnog odbora, direktora i drugih lica, donosi poslovnik o svom radu, kojim bliže uređuje način rada i odlučivanje, vrši i druge poslove utvrđene zakonom i tim statutom.

Odredbama člana 50. st. 2. i 3. Zakona o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 91/2019) propisano je da sukob interesa između naručioca i privrednog subjekta obuhvata situacije u kojima predstavnici naručioca koji su uključeni u sprovođenje tog postupka ili mogu da utiču na ishod tog postupka, imaju direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes, za koji bi se moglo smatrati da dovodi u pitanje njihovu nepristrasnost i nezavisnost u tom postupku i da sukob interesa u smislu stava 2. ovog člana naročito uključuje, pored ostalog, slučaj ako predstavnik naručioca učestvuje u upravljanju privrednog subjekta.

Prema odredbi člana 50. stav 4. Zakona o javnim nabavkama, predstavnikom naručioca u smislu stava 2. tog člana naročito se smatra rukovodilac naručioca odnosno odgovorno lice naručioca, član upravnog, izvršnog ili nadzornog odbora naručioca, kao i član komisije za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak javne nabavke.

Odredbama člana 92. st. 1, 7. i 8. navedenog zakona propisano je, pored ostalog, da postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku koju imenuje naručilac, koja preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlja potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava i da se komisija za javnu nabavku stara o zakonitosti sprovođenja postupka.

Prema odredbi člana 92. stav 2. istog zakona, u komisiji za javnu nabavku jedan član mora da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz pravne naučne oblasti na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili službenik za javne nabavke sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke do dana stupanja na snagu tog zakona.

U skladu sa odredbom člana 145. Zakona o javnim nabavkama, nakon sprovedene stručne ocene ponuda odnosno prijava komisija za javnu nabavku sastavlja izveštaj o postupku javne nabavke.

Imajući u vidu navedeno, nema zakonskih smetnji da za člana Komisije za javne nabavke “A” bude imenovano lice koje je član Nadzornog odbora iz reda zaposlenih, diplomirani pravnik i sertifikovani službenik za javne nabavke, odnosno, navedena situacija, sama po sebi, ne predstavlja sukob interesa.

Međutim, situacija u kojoj bi član Nadzornog odbora “A”, koji se smatra predstavnikom naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama, imao direktan ili indirektan finansijski, ekonomski ili drugi privatni interes u postupku javne nabavke u kojoj je naručilac “A”, predstavljala bi sukob interesa u smislu odredbe člana 50. stav 2. Zakona o javnim nabavkama i u smislu člana 41. Zakona i na taj način član Nadzornog odbora “A” kao javni funkcioner postupao bi suprotno odredbama člana 40. Zakona.”

(Mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije, br. 014-011-00-0170/21-11 od 19. maja 2021. god.)