Na osnovu čl. 30. i 33. Zakona o radu, ugovarači:

ZAPOSLENI¹: (ime i prezime, adresa, jmbg),

POSLODAVAC: (naziv, sedište i adresa, matični broj, PIB), koga zastupa (ime i prezime, funkcija)²,

dana (datum) godine u (mesto), zaključili su sledeći:³

UGOVOR O RADU 

1. Poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenim na radnom mestu: (naziv radnog mesta).

Zaposleni ima (stepen stručne spreme) i po zanimanju je (naziv zanimanja stečenog školovanjem).

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova⁴ kod poslodavca za navedeno radno mesto predviđeno je (vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu).

2. Zaposleni će obavljati poslove (naziv radnog mesta), i to:

– (konkretni poslovi i opis tih poslova prema sistematizaciji).

3. Zaposleni je neposredno odgovoran (navesti direktno pretpostavljeno lice, npr. direktor, šef sektora i sl.).

4. Zaposleni će obavljati poslove u (mesto rada, adresa, objekat).

5. Zaposleni zasniva radni odnos na (navesti da li je pitanju rad na neodređeno ili određeno vreme), počev od (datum) godine (ukoliko se radi o radu na određeno vreme navesti dužinu trajanja i dan prestanka radnog odnosa kao i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, npr. povećanje obima posla, zamena privremeno odsutnog zaposlenog i sl.).

Zaposleni je dužan da stupi na rad (datum) godine.

6. Zaposleni zasniva radni odnos sa (punim, nepunim ili skraćenim) radnim vremenom, u trajanju od (broj) časova dnevno i (broj) časova nedeljno.

7. Zaposlenom se utvrđuje zarada za poslove koje obavlja, koja ne može biti manja od minimalne zarade, i to:

– na ime osnovne zarade, u iznosu od (iznos) dinara (slovima: iznos) mesečno.

8.⁵ Po osnovu radnog učinka, osnovna zarada može da se uveća odnosno umanji po oceni poslodavca.

Radni učinak utvrđuje se na osnovu ocene obavljenog rada zaposlenog, u skladu sa sledećim kriterijumima:

1) kvalitet obavljenog posla;

2) obim obavljenog posla;

3) odnos zaposlenog prema radnim obavezama;

4) doprinos u radu.

9.⁵ Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplati zaradu u tekućem mesecu u sledećim rokovima:

– (navesti način isplate, npr. jednom mesečno do 5. u mesecu za prethodni mesec).

10.⁵ Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu:

– za rad na dan praznika koji je neradni dan, u skladu sa zakonom u visini (navesti procenat, najmanje 110%) od osnovice;

– za rad noću (ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade) u visini (navesti procenat, najmanje 26%) od osnovice;

– za prekovremeni rad u visini (navesti procenat, najmanje 26%) od osnovice;

– za vreme provedeno u radnom odnosu („minuli rad“) u visini (navesti procenat) od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca.

11.⁵ Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, koji prethode mesecu početka odsustva, odnosno prekida rada:

– za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;

– za vreme korišćenja godišnjeg odmora;

– za vreme odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo);

– za vreme vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;

– za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada u visini (navesti procenat, najmanje 65%) prosečne zarade;

– za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana koja je prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću u visini (navesti procenat, najmanje 100%) prosečne zarade;

– za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog u visini (navesti procenat, najmanje 60%) prosečne zarade, u slučajevima i pod uslovima propisanim Zaknom o radu;

– drugi slučajevi utvrđeni opštim aktom ili ugovorom o radu.

12.⁵ Zaposleni ima pravo na naknadu troškova:

– za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

– za vreme provedeno na službenom putu u zemlji na ime dnevnice u visini (iznos) dinara, troškove puta i prenoćišta u hotelu (navesti kategoriju);

– za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu u visini (iznos) dinara;

– smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu u visini stvarnih troškova, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

– za ishranu u toku rada u iznosu od (iznos) dinara mesečno, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

– za regres za korišćenje godišnjeg odmora u iznosu od (iznos) dinara.

13. Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom, u skladu sa opštim aktom:

1) otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;

2) naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;

4) druga primanja (jubilarna nagrada, solidarna pomoć i sl.).

14. Zaposleni se obavezuje da na teritoriji Republike Srbije ne obavlja poslove (navesti koje poslove ili delatnost) u svoje ime i za svoj račun, kao i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca (zabrana konkurencije).

Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da zahteva naknadu štete.

Zabrana konkurencije iz st.1. ove tačke važi i po prestanku radnog odnosa, a najduže dve godine, pod uslovom da poslodavac zaposlenom isplati novčanu naknadu.

15. Dnevno radno vreme počinje u (vreme) časova i završava se u (vreme) časova.

O promeni radnog vremena poslodavac će zaposlenog obavestiti najmanje pet dana pre promene.

16. Poslodavac se obavezuje da, najkasnije pre stupanja zaposlenog na rad, podnese propisane prijave na obavezno socijalno osiguranje i da blagovremeno uplaćuje doprinos u skladu sa zakonom.

17. Zaposleni ima pravo na:

– odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta;

– dnevni odmor u trajanju od 12 časova;

– nedeljni odmor u trajanju od 24 časa.

18. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor za svaku kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana, tim što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu elemenata propisanih opštim aktima.

19. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od najduže (broj) radnih dana u kalendarskoj godini, u sledećim slučajevima:

1) stupanja u brak u trajanju od (broj, najmanje 5) radnih dana;

2) porođaja supruge u trajanju od (broj, najmanje 5) radnih dana;

3) teže bolesti člana uže porodice u trajanju od (broj, najmanje 5) radnih dana;

4) u slučaju smrti člana uže porodice od (broj, najmanje 5) radnih dana;

4) dobrovoljnog davanja krvi u trajanju od (broj, najmanje 2) uzastopnih radnih dana;

5) navesti druge slučajeve utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu, ako ih ima.

20. Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje bezbednost, te zaštita života i zdravlja zaposlenog u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Zaposleni je dužan da se pridržava propisanih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu.

21. Zaposleni izjavljuje da nema zdravstvenih ograničenja koja mogu uticati na nesmetano obavljanje poslova predviđenih ovim ugovorom.

22. Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi štetu koju ovaj pretrpi u slučaju povrede na radu ili u vezi sa radom.

23. Zaposleni je odgovoran za štetu koju je, na radu ili u vezi sa radom, namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokovao poslodavcu.

Postojanje štete, njenu visinu i odgovornost zaposlenog utvrđuje poslodavac na predlog komisije, koja je dužna da sasluša zaposlenog.

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima delimično (ili potpuno) osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.

Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.

24. Svaka od ugovornih strana može otkazati ovaj ugovor, pod uslovima, u slučajevima i proceduri utvrđenim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.⁶

Otkazom ugovora u saglasnosti sa zakonom, prestaje radni odnos zaposlenog.

Ugovor o radu je moguće raskinuti i sporazumom ugovornih strana, u kom slučaju sporazumom regulišu međusobna prava i obaveze, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

25. Zaposleni i poslodavac mogu podneti zahtev da se sporna pitanja u ostvarivanju pojedinačnih prava i obaveza rešavaju putem arbitra.

26. Zaposleni i poslodavac prihvataju sva prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, opštim aktima poslodavca i ovim ugovorom.

Zaposleni i poslodavac prihvataju da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvrđena ovim ugovorom, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

27. U slučaju spora po ovom ugovoru koji se ne može rešiti dogovorom ugovornih strana, ugovorena je nadležnost (naziv i sedište suda).

28. Ugovorne strane saglasno konstatuju da su pročitale i razumele odredbe ovog ugovora i da prihvataju iste, što potvrđuju svojim potpisima na ovom ugovoru.

29. Ovaj ugovor je sačinjen u (broj, najmanje 3) primeraka, od kojih zaposleni zadržava (broj, najmanje 1) primeraka a poslodavac (broj, najmanje 2) primeraka.

ZAPOSLENI                                                                                                          POSLODAVAC

_________________________                                                  _________________________

(ime i prezime)                                                                                                      (ime i prezime)

NAPOMENE:

¹ Izrazi u ovom modelu ugovora korišćeni su rodno neutralno, tako da izraz „zaposleni“ podrazumeva zaposlene osobe oba pola.

² Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

³ Ovde je dat primer kako može da izleda ugovor o radu koji sadrži obavezne elemente propisane zakonom. Svaki poslodavac prilagođava odrebe ugovora i unosi pojedine odredbe u odnosu na konkretne potrebe organizacije rada.

⁴ Svaki poslodavac sam daje naziv opštem aktu koji donosi, tako da umesto izraza „opšti akt“ u različitim padežima, treba upisati tačan naziv akta sa brojem i datumom donošenja, npr. Pravilnik o radu i sl.

⁵ Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, kao ni rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo ukoliko su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. Zakona o radu, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Osim zakonom propisanih, opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je npr. uvećanje zarade po osnovu rada u smenama.

⁶ Osim onih propisanih zakonom i opštim aktom, i ugovorom o radu mogu da se utvrde slučajevi u kojima je moguće otkazati ugovor o radu, a koji mogu biti navedeni u ugovoru.