Vanbračni partneri nikada nisu imali direktno propisano pravo na porodičnu penziju po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, mada (po tumačenju autora ovog teksta) postoji zakonski osnov za to, ako se šire tumači zakon. Krenimo redom.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/03, 85/05, 101/05, 5/09,…) u daljem tekstu: Zakon o PIO, u članu 27. kaže da pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:

1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju; ili

2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Takođe, ako je smrt lica kojima se obezbeđuju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću a koja ne spadaju u gore navedene slučajeve (lica koja koja rade preko omladinskih zadruga, lica na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, učenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi, lica na izdržavanju kazne zatvora, volonteri), nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.

Zakon o PIO dalje kaže u članu 28. da se članovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika smatraju se:

1) bračni drug;

2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao);

3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao.

Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje. Daljim članovima propisani su dodatni uslovi od kojih neki moraju biti kumulatvno ispunjeni za ostvarenje prava na porodičnu penziju (godine života, nesposobnost za rad, obavljanje roditeljske dužnosti prema deci itd).

Po autoru ovog teksta, osnov prava na porodičnu penziju za vanbračnog partnera postoji samo ga treba dokazati prema drugim propisima.

Ustav i Porodični zakon izjednačavaju bračnu i vanbračnu zajednicu. Važeći Ustav Republike Srbije iz 2006. god. u članu 62. stav 5. kaže da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom. Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, broj 18/2005 i 72/2011-dr. zakon) kojim se pored ostalih pitanja prvenstveno uređuju brak i odnosi u braku, kao i u vanbračnoj zajednici, u članu 4. kaže da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri), a da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom. U svim ostalim pitanjima koja zakon rešava, bračna i vanbračna zajednica su izjednačene, recimo kod usvajanja, izdržavanja, imovine, itd.

Kako Zakon o PIO predviđa da pravo na porodičnu penziju uz ispunjenje drugih uslova propisanim zakonom, ima „bračni drug“, i kako su bračna i vanbračna zajednica izjednačene kao što smo pokazali, sledi da vanbračni partner ima pravo na porodičnu penziju. Jedino, zato je vanbračna zajednica u stvari faktička a ne formalna zajednica života, kao što je to brak, ovde bi u nekom postupku moralo biti dokazano postojanje vanbračne zajednice, odnosno u postupku pri utvrđivanju prava na penziju ili nekom drugom (vanparničnom npr), izjavama svedoka, postojanjem zajedničke dece i sl. Za vanbračnu zajednicu je takođe bitno dokazati da je trajala određeno vreme i da nije prestala, jer se kaže da je to “trajnija zajednica života žene i muškarca”. Brakovi istorodnih osoba kod nas nisu dozvoljeni, te ovakve zajednice ne uživaju nikakvu zaštitu, a što je pitanje o kome u ovom tekstu nećemo raspravljati, iako je svakako stvar za diskusiju i razmenu mišljenja.

Ovo bi najbolje moglo biti rešeno izmenom Zakona o PIO i uvrštenjem vanbračnog partnera u članove porodice, ali uz dodatna pojašnjenja i preciziranja (minimalno vreme trajanja zajednice, način i postupak dokazivanja itd.). Samim ubacivanjem odrednice da se vanbračni partner smatra članom porodice, bila bi otvorena mogućnost za zloupotrebe, jer bi svako mogao da se prijavi kao vanbračni partner nekog lica koje je umrlo a nije u braku.

Izvor: „Porodične penzije za vanbračne partnere“, Nenad Jevtić, „Pravni portal“, Profi Sistem Com, mart 2014.