U praksi se pojavilo kao sporno pitanje da li apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupa istog datuma kada je prekršaj izvršen ili protekom onoga dana poslednjeg meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo?

Prekršajni apelacioni sud na Trećoj sednici svih sudija od 30. novembra 2017. godine, usvojio je pravno shvatanje u vezi sa ovim pitanjem, koje glasi:

„Apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupa istog datuma kada je prekršaj izvršen.“

I. Relevantne odredbe

Član 84. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) uređuje zastarelost pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. Ovim članom je propisano:

„Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje pokretanja i vođenja prekršajnog postupka ne teče za vreme za koje se pokretanje i vođenje postupka ne može preduzeti po zakonu.

Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog suda koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka.

Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja može se posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti.

Rok iz stava 5. ovog člana ne može biti duži od pet godina.

Pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost.

Odredbe st. 1. do 4. i stava 7. ovog člana shodno se primenjuju na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga.“

Članom 137. ovog zakona uređeno je računanje rokova u skladu sa Zakonom o prekršajima, na sledeći način:

„Rokovi se računaju na časove, dane, mesece i godine.

Čas ili dan kada je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka ne uračunava se u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan. U jedan dan računa se 24 časa, a mesec se računa po kalendarskom vremenu.

Rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok ističe protekom narednog radnog dana.“

II. Pravno shvatanje Prekršajnog apelacionog suda

Ovde je suštinski problem bio u odnosu odredbe člana 84. stav 7. i odredbe člana 137. stav 3. Zakona o prekršajima.

Stav 7. člana 84 propisuje da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost, a stav 3. član 137. rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

Stav da apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupa istog datuma kada je prekršaj izvršen, Prekršajni apelacioni sud obrazlaže na sledeći način:

„Odredbom čl. 84. st. 7. Zakona o prekršajima propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost (materijalni rok). To znači da apsolutna zastarelost nastupa istog datuma (u pogledu dana i meseca) kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje prekršaja, a zastarelost počinje da teče onoga dana kada je radnja učinjena. Zbog toga se u konkretnom slučaju prilikom odlučivanja o zastarelosti ne može primeniti čl. 137. st. 3. Zakona o prekršajima jer su istim propisani procesni rokovi (npr. rokovi za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, žalbe, prigovora itd.).“

Inače, izdvojeno zajedničko mišljenje u odnosu na ovaj stav dalo je više sudija.

III. Sudska praksa u vezi sa zastarelošću pokretanja i vođenja prekršajnog postupka

U ovom delu prikazaćemo neke od najznačajnijih stavova, odnosno sentenci, iz sudske prakse u vezi sa zastarelošću pokretanja i vođenja prekršajnog postupka.

1. STUPANJE NA RAD BEZ ZAKLJUČENOG UGOVORA O RADU KAO TRENUTAK POČETKA ROKA ZASTARELOSTI VOĐENJA PREKRŠAJNOG POSTUPKA (ČL. 84. I 265. ZAKONA O PREKRŠAJIMA)

Zastarelost vođenja prekršajnog postupka počinje da teče od dana kada je zaposleni započeo sa radom kod poslodavca, a ne od dana kada je otkriveno da zaposleni radi bez zaključenog ugovora o radu, jer se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Przz 16/2017 od 6. jula 2017. god.

2. OBUSTAVA ZBOG APSOLUTNE ZASTARELOSTI VOĐENJA PREKRŠAJNOG POSTUPKA (ČL. 84, 248. I 264. ZAKONA O PREKRŠAJIMA)

Presude nižestepenih sudova ne mogu se ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kada je nastupila apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka, već se postupak obustavlja.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr 12/2017 od 10. maja 2017. god.

3. ROK ZASTARELOSTI KOD PORESKIH PREKRŠAJA IZ ZAKONA O FISKALNIM KASAMA (ČL. 84. ZAKONA O PREKRŠAJIMA)

Kako Zakonom o fiskalnim kasama nije propisan duži rok zastarelosti u smislu čl. 84. st. 5. Zakona o prekršajima, primenjuje se opšti rok zastarelosti (jedna godina za pokretanje i dve godine za vođenje prekršajnog postupka).

(Pravno shvatanje doneto na Trećoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu od 14. oktobra 2016. god.)

4. ZASTARELOST GONJENJA ZA PREKRŠAJ NEŠTAMPANJA DNEVNIH IZVEŠTAJA (ČL. 84. I 248. ZAKONA O PREKRŠAJIMA I ČL. 13, 34. I 43. ZAKONA O FISKALNIM KASAMA)

Za prekršaj neštampanja dnevnih fiskalnih izveštaja, prekršajni postupak se ne može pokrenuti niti voditi ako je proteklo više od dve godine od istog.

Iz rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Prž 18497/2016 od 27. septembra 2016. god.

5. PROPUŠTANJE SUDA DA UTVRDI DA JE NASTUPILA ZASTARELOST ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA KAO POVREDA MATERIJALNOG PRAVA (ČL. 84., 183., 184. I 265. ZAKONA O PREKRŠAJIMA I ČL. 305. CARINSKOG ZAKONA)

Ukoliko je prvostepeni sud propustio da po dobijanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka utvrdi da li postoje uslovi za pokretanje istog i takav zahtev odbaci, imajući u vidu da je u vreme pokretanja prekršajnog postupka već proteklo (nastupila zastarelost), načinio je povredu materijalnog prava.

Iz rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Prž 6524/2016 od 30. marta 2016. god.

6. RAČUNANJE ROKOVA ZA ZASTARELOST U PREKRŠAJNOM POSTUPKU (ČL. 84. I 184. ZAKONA O PREKRŠAJIMA)

Za nastupanje zastarelosti pokretanja prekršajnog postupka rok od godinu dana računa se od poslednjeg dana za dostavljanje ili druge radnje kojom se čini prekršaj, pa do istog tog dana sledeće godine.

Iz rešenja Prekršajnog apelacionog suda, Prž 4689/2016 od 10. marta 2016. god.

7. OBUSTAVLJANJE POSTUPKA ZBOG NASTUPANJA APSOLUTNE ZASTARELOSTI PREKRŠAJNOG GONJENJA (ČL. 84, 248. I 265. ZAKONA O PREKRŠAJIMA)

Kako je usled nastupanja apsolutne zastarelosti isključena svaka dalja radnja u pravcu prekršajnog gonjenja okrivljenog, to je ukidanje pobijanih odluka bespredmetno, iako su formalno ispunjeni zakonski uslovi za ukidanje, te prekršajni postupak protiv okrivljenog mora biti obustavljen.

Iz presude Vrhovnog kasacionog suda, Kzz Pr 8/2015 od 2. aprila 2015. god.

Izvor: „Nastupanje i početak toka apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka”, Nikola Aleksić, „Pravni Portal“, Profi Sistem Com, jun 2018. god.