Član 56. Porodičnog zakona reguliše pitanje osporavanja očinstva.

U skladu sa čl. 56. Zakona, osporavati se može prema zakonskoj formulaciji (stav 1) samo očinstvo muškarca upisanog u matičnu knjigu rođenih kao oca deteta, a isključena je mogućnost osporavanja očinstva:

– utvrđenog pravnosnažnom sudskom presudom (stav 3)

– utvrđenog priznanjem i to onim licima koja su se saglasila sa priznanjem (stav 4)

– posle usvojenja deteta (stav 5)

– posle smrti deteta (stav 6)

– Aktivna legitimacija –

Stav 2 navedenog člana reguliše pitanje aktivne legitimacije u postupku za osporavanje očinstva, pa tako pravo na osporavanje očinstva imaju: dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog očinstva.

U skladu sa navedenim, vanbračni partner ne bi imao mogućnost da osporava očinstvo deteta (osim naravno ukoliko istom tužbom ne traži i utvrđivanje svog očinstva), o čemu je stav zauzeo i Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi broj Gž2 810/2012 od 9. januara 2013. god.

„…U preostalom delu prvostepeni sud pravilno odbija tužbeni zahtev, pošto tužilac, koji nije bio oženjen majkom tuženog, nije aktivno legitimisan da osporava očinstvo po odredbi čl. 56. st. 2. Porodičnog zakona. Po ovoj zakonskoj odredbi pravo na osporavanje očinstva imaju dete, majka, muž majke i muškarac koji tvrdi da je otac deteta i istovremeno tužbom traži utvrđenje svog očinstva…“

Takođe, lice čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, a koje usled npr. saznanja za nove činjenice i okolnosti želi da ospori isto, to neće moći, jer u skladu sa navedenom odredbom nije aktivno legitimisano za podnošenje tužbe, o čemu je stav zauzeo i Apelacioni sud u Beogradu u presudi broj Gž2 220/2010 od 17. marta 2010. god.:

„Naime, neosnovani su žalbeni navodi tužioca kojima se ukazuje da nije bilo mesta odbačaju tužbe, već kako je podneo tužbu radi osporavanja očinstva i predložio da sud izvede dokaz veštačenjem DNK metodom preko Biološkog fakulteta, kao i da tužene znaju da tužilac nije otac maloletne BB, da je veštačenjem preko Biološkog fakulteta trebalo da se isključi očinstvo tužioca. Navodi su neosnovani, jer kao što je napred navedeno iz spisa proizilazi da je tužilac priznao očinstvo, a koja izjava se ne može opozvati, niti je tužilac legitimisan u tom smislu da podnosi tužbu radi osporavanja očinstva predviđenu čl. 252 Porodičnog zakona, kojom odredbom je tačno predviđeno ko sve može podneti tužbu, odnosno da tužbu može podneti dete, majka, muž majke, muškarac koji tvrdi da je otac deteta i muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku pomoć, a u koji krug lica ne spada tužilac.“

Dakle, prema navedenom, dolazi se do zaključka da ukoliko određeno lice prizna očinstvo i sticajem životnih okolnosti sa sigurnošću utvrdi da nije otac deteta (dobije priznanje, isto utvrdi dnk metodom i sl.) ne može osporavati svoje očinstvo, na prvom mestu iz razloga što se radi o licu čije je očinstvo utvrđeno priznanjem, (a u skladu sa zakonom nije dozvoljeno osporavanje očinstva utvrđenog priznanjem), a takođe i zbog činjenice što, ukoliko se ne radi o mužu majke deteta, isti nema aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe, jer u skladu sa zakonom pravo na osporavanje očinstva imaju pored deteta i majke i:

– muž majke deteta

– muškarac koji tvrdi da je otac deteta, ali samo ukoliko istom tužbom zahteva i utvrđivanje svog očinstva;

Dakle, u skladu sa navedenim, trebalo bi detaljnije objasniti licu koje priznaje očinstvo o eventualnim posledicama do kojih može doći, odn. o nemogućnosti povlačenja navedene izjave, čak ni uz saznanje da dete čije očinstvo priznaje nije njegovo, bez obzira na trenutak saznanja, a navedeno je diskriminišuće kako sa aspekta ravnopravnosti polova, tako i vanbračne nad bračnom zajednicom. A u skladu sa čl. 4 Porodičnog zakona vanbračni partneri bi trebalo da imaju sva prava supružnika, što složićete se nije slučaj.

Članovima od 305. – 310. Porodičnog zakona regulisan je postupak priznavanja očinstva (izjava o priznanju očinstva, izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva, savetovanje oca, savetovanje majke, utvrđivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu, kao i sam upis priznanja očinstva u matičnu knjigu).

Na ovom mestu, kao jedino relevantno s obzirom na temu, pomenućemo savetovanje oca, koje se sastoji jedino iz poučavanja muškarca koji je priznao očinstvo, od strane matičara, o njegovom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom, u slučaju da majka i dete, odnosno majka ili dete, odnosno staratelj deteta, u roku od 30 dana od dana prijema poziva ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem očinstva.

Izvor: “Pravni aspekt očinstva u Republici Srbiji”, Jelena Petrović, časopis „Advokatska kancelarija“, br. 11-12, Profi Sistem Com, jul 2015.