Zakon o javnim nabavkama

Zakon o javnim nabavkama

Zakon je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015

NAPOMENA: Ovaj zakon prestaje da važi 1. jula 2020. godine, početkom primene Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019)

NAPOMENA: Prečišćeni tekst zaključno sa izmenama objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br. 68/15, koje su u primeni od 12. avgusta 2015. god.

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Predmet zakona i definicije

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se planiranje javnih nabavki, uslovi, način i postupak javne nabavke; reguliše centralizacija javnih nabavki; uređuje javna nabavka u oblasti vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga i u oblasti odbrane i bezbednosti; određuje način evidentiranja podataka o javnim nabavkama; određuju poslovi, način rada i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki; određuje način zaštite prava u postupcima javnih nabavki i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom; uređuju i druga pitanja od značaja za javne nabavke.

Sastavni deo ovog zakona su Prilozi 1 do 3.

Naručilac

Član 2.

Naručilac u smislu ovog zakona je:

1) državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave;

2) pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ukoliko je ispunjen neki od sledećih uslova:

(1) da se više od 50 % finansira iz sredstava naručioca;

(2) da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši naručilac;

(3) da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje naručilac.

3) -brisana-.

Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. tačka 1) ovog zakona.

Spisak naručilaca objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na Portalu javnih nabavki.

Lica koja nisu na spisku iz stava 2. ovog člana, a koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana dužna su da primenjuju ovaj zakon.

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) javna nabavka je nabavka dobara, usluga ili radova od strane naručioca, na način i pod uslovima propisanim ovim zakonom;

2) ugovor o javnoj nabavci je teretni ugovor zaključen u pisanoj ili elektronskoj formi između jednog ili više ponuđača i jednog ili više naručilaca, koji za predmet ima nabavku dobara, pružanje usluga ili izvođenje radova;

3) ponuđač je lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pružanje usluga ili izvođenje radova;

4) podnosilac prijave je lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka, konkurentnom dijalogu ili u kvalifikacionom postupku podnelo prijavu;

5) zainteresovano lice je svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum;

6) kandidat je lice kome je u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga priznata kvalifikacija;

7) dobavljač je ponuđač sa kojim je zaključen okvirni sporazum ili ugovor o javnoj nabavci;

8) poslovi javnih nabavki su planiranje javne nabavke; sprovođenje postupka javne nabavke uključujući ali ne ograničavajući se na učešće u komisiji za javnu nabavku; izrada konkursne dokumentacije; izrada akata u postupku javne nabavke; izrada ugovora o javnoj nabavci; praćenje izvršenja javne nabavke; svi drugi poslovi koji su povezani sa postupkom javne nabavke;

9) lice zaposleno na poslovima javnih nabavki je lice koje je angažovano na poslovima planiranja, sprovođenja i izvršenja javnih nabavki u radnom ili van radnog odnosa u smislu zakona kojim se uređuju radni odnosi;

10) predstavnik naručioca je član upravnog ili nadzornog odbora naručioca, rukovodilac naručioca kome su povereni poslovi javnih nabavki, odgovorno lice naručioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki;

11) povezana lica su supružnici, vanbračni partneri, krvni srodnici u pravoj liniji, krvni srodnici u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, lica između kojih je izvršen prenos upravljačkih prava i lica koja su povezana u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica;

12) -brisana-;

13) -brisana-;

14) -brisana-;

15) otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu;

16) restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem u drugoj fazi ponudu mogu podneti samo kandidati;

17) kvalifikacioni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze, tako da sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu za sve vreme važenja liste kandidata, a naručilac im pod uslovima iz konkursne dokumentacije priznaje kvalifikaciju svakih šest meseci i poziva da podnesu ponudu u drugoj fazi postupka;

18) pregovarački postupak je postupak u kojem naručilac neposredno pregovara sa jednim ili sa više ponuđača o elementima ugovora o javnoj nabavci;

19) konkurentni dijalog je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti prijavu, a sa licima kojima prizna kvalifikaciju (kandidati) naručilac vodi dijalog radi pronalaženja rešenja koje će zadovoljiti njegove potrebe, pozivajući kandidate da podnesu ponude na osnovu usvojenog, odnosno usvojenih rešenja;

20) Okvirni sporazum je sporazum između jednog ili više naručilaca i jednog ili više dobavljača, čija je svrha utvrđivanje uslova ugovora koji će se dodeljivati tokom određenog perioda, a koji se odnose na cene i, gde je to prikladno, na količine;

21) sistem dinamične nabavke je postupak elektronske nabavke standardnih dobara i usluga koje su opšte dostupne na tržištu i zadovoljavaju potrebe naručioca, koji je otvoren za sva zainteresovana lica koja podnesu početnu ponudu koja zadovoljava tehničke specifikacije, i koji je ograničen na određeni vremenski period;

22) konkurs za dizajn je postupak koji naručilac primenjuje radi dobijanja dizajna ili projekta najčešće u oblasti urbanističkog planiranja, arhitekture i građevinarstva, inženjerstva ili informatike, pri čemu izbor dizajna vrši unapred obrazovan žiri, nakon sprovedenog takmičenja;

23) javna nabavka male vrednosti je nabavka čija procenjena vrednost nije veća od vrednosti određene ovim zakonom, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od vrednosti određene ovim zakonom;

24) isključivo pravo je pravo na osnovu kojeg određeno lice jedino može obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava;

25) posebno pravo je pravo na osnovu kojeg određena lica mogu obavljati određenu delatnost na određenom geografskom području, a koje je dodeljeno ili proizilazi iz zakona, posebnog propisa ili pojedinačnog akta, odnosno ugovora ili sporazuma, koji je donela, odnosno zaključila Republika Srbija, teritorijalna autonomija ili lokalna samouprava;

26) mreža je skup nepokretnih stvari koje su međusobno povezane, namenjenih prenosu materije, elektronskih signala i energije radi njihove distribucije korisnicima i odvođenja od korisnika, kao i skup stvari namenjenih kretanju prevoznih sredstava radi pružanja usluga korisnicima;

27) ponuđena cena je cena koju ponuđač određuje u ponudi, izražena u dinarima, u koju su uračunati svi troškovi koji se odnose na predmet javne nabavke i koji su određeni konkursnom dokumentacijom;

28) uporediva tržišna cena je cena na relevantnom tržištu uzimajući u obzir predmet javne nabavke, razvijenost tržišta, uslove iz konkursne dokumentacije kao što su način plaćanja, količine, rok isporuke, rok važenja ugovora, sredstvo obezbeđenja, garantni rok i sl.;

29) kriterijum je merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda;

30) prijava je zahtev zainteresovanog lica za učestvovanje u prvoj fazi restriktivnog postupka, kvalifikacionom postupku i konkurentnom dijalogu;

31) blagovremena ponuda je ponuda koja je primljena od strane naručioca u roku određenom u pozivu za podnošenje ponuda;

32) odgovarajuća ponuda je ponuda koja je blagovremena i za koju je utvrđeno da potpuno ispunjava sve tehničke specifikacije;

33) prihvatljiva ponuda je ponuda koja je blagovremena, koju naručilac nije odbio zbog bitnih nedostataka, koja je odgovarajuća, koja ne ograničava, niti uslovljava prava naručioca ili obaveze ponuđača i koja ne prelazi iznos procenjene vrednosti javne nabavke;

34) popust na ponuđenu cenu je metod određivanja cene koji ponuđač može ponuditi u ponudi samo kada je predmet javne nabavke oblikovan u više partija, a naručilac taj metod ne može predvideti u konkursnoj dokumentaciji kao element kriterijuma;

35) javna nabavka po partijama je nabavka čiji je predmet oblikovan u više posebnih istovrsnih celina i koja je kao takva označena u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji;

36) elektronska ponuda je ponuda ili deo ponude koju ponuđač dostavlja naručiocu u elektronskom obliku i kao takva mora da bude predviđena konkursnom dokumentacijom, da ispunjava pravila elektronskog poslovanja prema posebnim propisima i da sa ostalim delovima ponude istog ponuđača čini nedvosmislenu celinu;

37) elektronska licitacija je nadmetanje među ponuđačima u postupku javne nabavke kroz davanje novih, povoljnijih ponuda elektronskim putem, koje naručilac rangira pomoću metoda za automatsko ocenjivanje;

38) opšti rečnik nabavke je referentni sistem klasifikacije predmeta javne nabavke, primenjiv na ugovore o javnim nabavkama, kojim se istovremeno obezbeđuje usklađenost sa drugim postojećim klasifikacijama.

2. Predmet ugovora o javnoj nabavci

Nabavka dobara

Član 4.

Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara može biti:

1) kupovina dobara;

2) zakup dobara;

3) lizing dobara (sa pravom kupovine ili bez toga prava).

Ugovor o javnoj nabavci dobara može obuhvatiti i pružanje usluga ako su one nužno vezane za javnu nabavku dobara (montaža, prevoz, osiguranje ili druge usluge definisane od strane naručioca).

Predmet ugovora o javnoj nabavci dobara je i nabavka dobara iz stava 1. ovog člana koju naručilac finansira u iznosu koji prelazi 50%.

Za primenu odredaba ovog zakona u slučaju iz stava 3. ovog člana odgovoran je naručilac koji finansira nabavku dobara.

Nabavka radova

Član 5.

Predmet ugovora o javnoj nabavci radova je:

1) izvođenje radova ili projektovanje i izvođenje radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F – Građevinarstvo („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/2010);

2) izvođenje radova na izgradnji građevinskog objekta uzetog kao celina koji ispunjava sve ekonomske i tehničke zahteve naručioca.

Predmet javne nabavke radova je i izvođenje radova opisanih u Uredbi o klasifikaciji delatnosti, Sektor F – Građevinarstvo („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/2010), koji se neposredno ili posredno finansiraju od strane naručioca u iznosu koji prelazi 50% vrednosti nabavke.

Za primenu odredaba ovog zakona u slučaju iz stava 2. ovog člana odgovoran je naručilac koji finansira izvođenje radova.

Nabavka usluga

Član 6.

Predmet ugovora o javnoj nabavci usluga su usluge navedene u Prilogu 1.

Ugovorom o javnoj nabavci usluga smatra se i ugovor o javnoj nabavci čiji je predmet:

1) usluge i dobra ako procenjena vrednost usluga prelazi procenjenu vrednost dobara obuhvaćenih tim ugovorom;

2) usluge i prateći radovi iz člana 5. ovog zakona koji su neophodni za izvršenje ugovora.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na nabavke usluga koje se neposredno ili posredno finansiraju od strane naručioca u iznosu od preko 50% vrednosti nabavke.

Za primenu odredaba ovog zakona, u slučaju iz stava 3. ovog člana odgovoran je naručilac koji finansira pružanje usluge.

Mešovite nabavke

Član 6a

Ukoliko predmet ugovora o javnoj nabavci čini više predmeta u smislu čl. 4-6. ovog zakona, predmet se određuje prema osnovnom predmetu ugovora. Ukoliko predmet ugovora čine dobra i usluge, odnosno usluge iz Priloga 1. i druge usluge, osnovni predmet ugovora jeste onaj koji čini veći deo procenjene vrednosti javne nabavke.

Ukoliko je za nabavku dela predmeta nabavke obavezna primena odredaba ovog zakona, a na drugi deo se ne primenjuju odredbe ovog zakona:

1) ukoliko je predmet nabavke objektivno deljiv – naručilac može sprovesti odvojene postupke nabavke ili dodeliti jedan ugovor u postupku javne nabavke, izuzev u slučaju nabavki iz člana 128. ovog zakona;

2) ukoliko je predmet nabavke objektivno nedeljiv – naručilac će dodeliti jedan ugovor u postupku javne nabavke, izuzev u slučaju nabavki iz člana 128. ovog zakona.

Ukoliko predmet nabavke čine i nabavke iz čl. 127. i 128. ovog zakona:

1) ako je predmet nabavke objektivno deljiv – naručilac može sprovesti odvojene postupke nabavke ili dodeliti jedan ugovor:

(1) bez primene ovog zakona, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 128. ovog zakona i ako je dodela jednog ugovora posebno opravdana objektivnim razlozima i nije doneta u cilju izbegavanja primene odredaba ovog zakona;

(2) u postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 127. ovog zakona i ako je dodela jednog ugovora posebno opravdana objektivnim razlozima i nije doneta u cilju izbegavanja primene osnovnih odredaba ovog zakona;

2) ukoliko je predmet nabavke objektivno nedeljiv – naručilac će ugovor dodeliti bez primene ovog zakona, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 128. ovog zakona, odnosno u postupku javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, ako predmet nabavke čine i nabavke iz člana 127. ovog zakona.

Nabavke na koje se zakon ne primenjuje

Član 7.

Odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na:

1) nabavke od lica ili organizacija koje se u smislu ovog zakona smatraju naručiocem i koje su nosioci isključivog prava na obavljanje delatnosti koja je predmet javne nabavke;

2) nabavke, odnosno konkurse za dizajn koje su naručioci obavezni da sprovedu u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:

(1) međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu kojeg je nastala međunarodna obaveza, a koji je zaključen sa jednom ili više država i/ili užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na radove, dobra ili usluge namenjene zajedničkoj primeni ili zajedničkom iskorišćavanju od strane potpisnica;

(2) aktom o donaciji, ako se ta nabavka finansira iz sredstava donacije;

(3) od strane međunarodnih organizacija;

2a) nabavke i konkurse za dizajn koji se sprovode u skladu sa pravilima utvrđenim od strane međunarodnih organizacija ili međunarodnih finansijskih institucija, ako se te nabavke, odnosno konkursi za dizajn u potpunosti finansiraju od strane tih organizacija, odnosno institucija. U slučaju nabavki i konkursa za dizajn koje većim delom finansira međunarodna organizacija ili međunarodna finansijska institucija, strane se usaglašavaju o postupcima nabavke koji će se primenjivati;

3) radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko – tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote ili zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda;

4) nabavke čija je isključiva i neposredna namena obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija i prodaja elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije, pod uslovom da drugi privredni subjekti pružaju te usluge na relevantnom tržištu;

5) nabavke dobara koja se, uz prethodnu saglasnost Vlade, nabavljaju od Republičke direkcije za robne rezerve;

6) nabavke dobara i usluga koje naručilac nabavlja radi dalje prodaje, radi prerade i prodaje, kao i radi pružanja usluga ili izvođenja radova na tržištu, pod uslovom da naručilac nema isključiva ili posebna prava preprodaje ili iznajmljivanja tih dobara, odnosno pružanja usluga ili izvođenja radova za koje će ta dobra i usluge koristiti;

7) nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zaštićenih papira za izradu novčanica i identifikacionih dokumenata, OVD elemenata zaštite za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i čipova za izradu identifikacionih dokumenata i nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeđenja transporta novca, pošiljki gotovog novca i efektivnog stranog novca;

8) nabavke usluga javnog beležnika;

9) nabavke usluga centralne banke i nabavke finansijskih usluga u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, u pojedinačnim transakcijama naručioca u cilju prikupljanja novca ili kapitala;

10) kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju radio i televizijskog programa ili vremena za emitovanje programa, s tim što se na nabavku dobara, usluga ili radova potrebnih za produkciju, koprodukciju ili emitovanje takvih programa primenjuje ovaj zakon;

11) nabavke usluga arbitraže i sporazumnog rešavanja sporova;

12) zasnivanje radnog odnosa i rad van radnog odnosa u smislu zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, osim ugovora o delu. U slučaju zaključenja ugovora o delu koji imaju za predmet samostalno izvršenje određenog intelektualnog posla iz oblasti nauke ili prosvete ili obavljanje umetničke ili druge delatnosti iz oblasti kulture, u skladu sa zakonom, a čija pojedinačna vrednost nije veća od 12.000.000 dinara, uključujući i poreze i doprinose, na godišnjem nivou, odnosno za period važenja ugovora ako je period važenja ugovora duži od godinu dana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona;

13) usluge kredita bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata;

14) pravne usluge, i to:

(1) usluge zastupanja od strane advokata:

– u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanja sporova, u zemlji i inostranstvu, kao i pred međunarodnom arbitražom ili međunarodnim telom za sporazumno rešavanje sporova;

– u postupcima pred sudovima ili drugim organima javne vlasti u zemlji i inostranstvu ili pred međunarodnim sudovima, tribunalima ili institucijama;

(2) usluge pravnih saveta koje advokat pruža u pripremi postupaka iz podtačke (1) ove tačke ili kad postoji jasan pokazatelj i velika verovatnoća da će doći do takvog postupka;

(3) pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud ili su određeni za obavljanje određenih zadataka pod nadzorom suda;

(4) pravne usluge vezane za vršenje službenih ovlašćenja;

15) pribavljanje ili zakup zemljišta, postojećih zgrada ili druge nepokretne imovine i prava u vezi sa njima;

16) nabavke dobara i usluga čija je procenjena vrednost niža od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatsko-konzularnog predstavništva, međunarodne misije i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavke radova za te potrebe čija je procenjena vrednost niža od 30.000.000 dinara;

17) finansiranje obavljanja određene delatnosti, posebno putem bespovratne pomoći, koje je povezano sa obavezom nadoknade dobijenih sredstava ukoliko nisu korišćena u predviđene svrhe, ako se finansijska sredstva dodeljuju zainteresovanim licima na transparentan način pod jednakim uslovima.

U slučaju nabavki iz stava 1. ovog člana, naručilac je dužan da postupa u skladu sa načelima iz ovog zakona.

Član 7a

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) naručilac vrši nadzor nad tim pravnim licem sličan nadzoru koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 2. ovog člana;

2) pravno lice nad kojim naručilac vrši nadzor, više od 80% svojih aktivnosti u Republici Srbiji vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je naručilac poverio ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima taj naručilac vrši nadzor;

3) u nadziranom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručilac vrši nadzor nad pravnim licem sličan nadzoru koji vrši nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, ako ima presudan uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica. Takav nadzor može vršiti i drugo pravno lice nad kojim naručilac na isti način vrši nadzor.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i u slučaju kada nadzirano pravno lice koje je naručilac, zaključuje ugovor sa naručiocem koji vrši nadzor nad njim ili sa drugim pravnim licem nad kojim isti naručilac vrši nadzor, pod uslovom da u tom pravnom licu sa kojim se zaključuje ugovor nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje naručilac zaključuje sa drugim pravnim licem nad kojim naručilac ne vrši nadzor u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) naručilac zajedno sa drugim naručiocima vrši nadzor nad tim pravnim licem sličan onom koji vrše nad svojim organizacionim jedinicama u smislu stava 5. ovog člana;

2) pravno lice nad kojim ti naručioci vrše nadzor, više od 80% svojih aktivnosti obavlja u izvršavanju zadataka koje su mu poverili ti naručioci ili koje su mu poverila druga pravna lica nad kojima ti naručioci vrše nadzor;

3) u nadziranom pravnom licu nema učešća privatnog kapitala koji ima odlučujući uticaj na donošenje odluka, odnosno sprečavanje donošenja odluka, u skladu sa važećim propisima.

Smatra se da naručioci zajednički vrše nadzor nad pravnim licem u smislu stava 4. tačka 1) ovog člana ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) organi nadziranog pravnog lica nadležni za odlučivanje sastavljeni su od predstavnika svih naručilaca koji vrše nadzor nad tim pravnim licem. Pojedinačni predstavnici mogu predstavljati nekoliko ili sve naručioce;

2) ti naručioci mogu zajedno da vrše odlučujući uticaj na strateške ciljeve i na važne odluke tog pravnog lica;

3) nadzirano pravno lice nema interese različite od interesa naručilaca koji nad njim vrše nadzor.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na ugovore koje zaključuju dva ili više naručioca ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1) ugovor uspostavlja ili utvrđuje saradnju između naručilaca radi vršenja javnih usluga koje su dužni da izvršavaju, a sa ciljem ostvarivanja njihovih zajedničkih interesa;

2) uspostavljanje te saradnje vrši se isključivo za potrebe u opštem interesu;

3) naručioci ostvaruju na otvorenom tržištu manje od 20% aktivnosti na koje se odnosi saradnja.

Za utvrđivanje procentualnog iznosa iz stava 1. tačka 2), stava 4. tačka 2) i stava 6. tačka 3) ovog člana uzima se u obzir prosek ukupnih prihoda od prodaje za period od prethodne tri godine ili kraći period ako zbog datuma osnivanja, početka obavljanja delatnosti, zbog reorganizacije njihovih delatnosti ili drugih opravdanih razloga nisu dostupni podaci za prethodne tri godine i ukoliko iz poslovnih projekcija tog lica proizlazi ispunjenost propisanog uslova.

Rezervisane javne nabavke

Član 8.

Naručilac može sprovesti postupak javne nabavke u kojem mogu učestvovati samo ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, ako ta lica čine najmanje 30 % zaposlenih, pri čemu svi učesnici u zajedničkoj ponudi i svi podizvođači moraju da budu iz navedene grupacije.

U slučaju nabavke iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda navede da se sprovodi rezervisana javna nabavka.

3. Načela javne nabavke

Načelo efikasnosti i ekonomičnosti

Član 9.

Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke pribavi dobra, usluge ili radove odgovarajućeg kvaliteta imajući u vidu svrhu, namenu i vrednost javne nabavke.

Naručilac je dužan da obezbedi da se postupak javne nabavke sprovodi i dodela ugovora vrši u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak i izvršenje javne nabavke.

Načelo obezbeđivanja konkurencije

Član 10.

Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju.

Naručilac ne može da ograniči konkurenciju, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova, tehničkih specifikacija i kriterijuma.

Načelo transparentnosti postupka javne nabavke

Član 11.

Naručilac je dužan da obezbedi javnost i transparentnost postupka javne nabavke poštujući, ali ne ograničavajući se samo na obaveze iz ovog zakona.

Načelo jednakosti ponuđača

Član 12.

Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim ponuđačima.

Naručilac ne može da određuje uslove koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač.

Načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti

Član 13.

Naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge i radove koji ne zagađuju, odnosno koji minimalno utiču na životnu sredinu, odnosno koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije – energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi ekološke prednosti predmeta javne nabavke, energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke.

4. Zaštita podataka, dokumentacija i evidentiranje postupka

Zaštita podataka

Član 14.

Naručilac je dužan da:

1) čuva kao poverljive sve podatke o ponuđačima sadržane u ponudi koje je kao takve, u skladu sa zakonom, ponuđač označio u ponudi;

2) odbije davanje informacije koja bi značila povredu poverljivosti podataka dobijenih u ponudi;

3) čuva kao poslovnu tajnu imena, zainteresovanih lica, ponuđača i podnosilaca prijava, kao i podatke o podnetim ponudama, odnosno prijavama, do otvaranja ponuda, odnosno prijava.

Neće se smatrati poverljivim dokazi o ispunjenosti obaveznih uslova, cena i drugi podaci iz ponude koji su od značaja za primenu elemenata kriterijuma i rangiranje ponude.

Određivanje poverljivosti

Član 15.

Naručilac u konkursnoj dokumentaciji može zahtevati zaštitu poverljivosti podataka koje ponuđačima stavlja na raspolaganje, uključujući i njihove podizvođače.

Naručilac može usloviti preuzimanje konkursne dokumentacije potpisivanjem izjave ili sporazuma o čuvanju poverljivih podataka ukoliko ti podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Lice koje je primilo podatke određene kao poverljive dužno je da ih čuva i štiti, bez obzira na stepen te poverljivosti.

Dokumentacija i evidentiranje postupka

Član 16.

Naručilac je dužan da:

1) evidentira sve radnje i akte tokom planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javne nabavke;

2) čuva svu dokumentaciju vezanu za javne nabavke u skladu sa propisima koji uređuju oblast dokumentarne građe i arhiva, najmanje deset godina od isteka ugovorenog roka za izvršenje pojedinačnog ugovora o javnoj nabavci, odnosno pet godina od donošenja odluke o obustavi postupka;

3) vodi evidenciju svih zaključenih ugovora o javnim nabavkama i evidenciju dobavljača.

5. Jezik u postupku javne nabavke

Član 17.

Naručilac priprema konkursnu dokumentaciju i vodi postupak na srpskom jeziku.

Naručilac može konkursnu dokumentaciju pripremiti i na jednom stranom jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnoj trgovini u oblasti iz koje je predmet javne nabavke.

Ponuđač daje ponudu na jeziku na kojem je pripremljena konkursna dokumentacija, odnosno na jeziku koji je naručilac naznačio u konkursnoj dokumentaciji.

Član 18.

Naručilac može dozvoliti da se ponude, u celini ili delimično, daju i na stranom jeziku, posebno u delu koji se odnosi na tehničke karakteristike, kvalitet i tehničku dokumentaciju.

U slučaju iz stava 1. ovog člana naručilac je dužan da naznači deo ponude koji može biti na stranom jeziku i da navede na kom stranom jeziku.

Naručilac koji u postupku pregleda i ocene ponuda utvrdi da bi deo ponude trebalo da bude preveden na srpski jezik, odrediće ponuđaču primeren rok u kojem je dužan da izvrši prevod tog dela ponude.

U slučaju spora relevantna je verzija konkursne dokumentacije, odnosno ponude, na srpskom jeziku.

6. Valuta

Član 19.

Vrednosti se u postupku javne nabavke iskazuju u dinarima.

Naručilac može da dozvoli ponuđaču da cenu u ponudi iskaže u jednoj stranoj valuti i u tom slučaju će u konkursnoj dokumentaciji navesti da će se za preračun u dinare koristiti odgovarajući srednji devizni kurs Narodne banke Srbije na dan kada je započeto otvaranje ponuda.

Ako je ponuđaču dozvoljeno da cenu u ponudi iskaže u jednoj stranoj valuti, naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji navede u kojoj valuti se cene u ponudi mogu iskazati.

Ako ponuđena cena uključuje uvoznu carinu i druge dažbine, ponuđač je dužan da taj deo odvojeno iskaže u dinarima.

7. Komunikacija

Član 20.

Komunikacija se u postupku javne nabavke i u vezi sa obavljanjem poslova javnih nabavki odvija pisanim putem, odnosno putem pošte, elektronske pošte ili faksom, kao i objavljivanjem od strane naručioca na Portalu javnih nabavki.

Izabrano sredstvo komunikacije mora biti široko dostupno, tako da ne ograničava mogućnost učešća zainteresovanih lica u postupku javne nabavke.

Komunikacija treba da se odvija na način da se poštuju rokovi predviđeni ovim zakonom i da se u tom cilju, kada je to moguće, koriste elektronska sredstva.

Komunikacija se mora odvijati na način da se obezbedi čuvanje poverljivih i podataka o zainteresovanim licima, podataka o ponudama i ponuđačima do otvaranja ponuda, da se obezbedi evidentiranje radnji preduzetih u postupku i čuvanje dokumentacije u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast dokumentarne građe i arhiva.

Alati koji se koriste u komunikaciji elektronskim sredstvima i njihove tehničke karakteristike moraju biti široko dostupni i interoperativni, takvi da koriste proizvode informacionih tehnologija u opštoj upotrebi.

Ako je dokument iz postupka javne nabavke dostavljen od strane naručioca ili ponuđača putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje dužna je da od druge strane zahteva da na isti način potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana dužna i da učini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.

II. SPREČAVANJE KORUPCIJE I SUKOBA INTERESA

1. Sprečavanje korupcije

Opšte mere za sprečavanje korupcije

Član 21.

Naručilac je obavezan da preduzme sve potrebne mere kako ne bi došlo do korupcije u planiranju javnih nabavki, u postupku javne nabavke ili tokom izvršenja ugovora o javnoj nabavci, kako bi se korupcija pravovremeno otkrila, kako bi bile otklonjene ili umanjene štetne posledice korupcije i kako bi učesnici u korupciji bili kažnjeni u skladu sa zakonom.

Ako prema okolnostima konkretnog slučaja nije celishodno ostvariti komunikaciju na način određen članom 20. stav 1. ovog zakona, lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, odnosno druga lica dužna su da sačine zapisnik ili na drugi način evidentiraju preduzete radnje.

Rukovodilac i odgovorno lice naručioca u obavezi su da zaposlenima na poslovima javnih nabavki sve naloge i uputstva daju pisanim putem, odnosno putem elektronske pošte.

Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki dužno je da odbije izvršenje naloga ovlašćenog lica ako je uputstvo i nalog suprotan propisima.

Lice iz stava 4. ovog člana u slučaju da odbije izvršenje naloga ne može da bude premešteno na druge poslove niti da mu se otkaže ugovor o radu u periodu od dvanaest meseci od dana odbijanja izvršenja naloga pod uslovom da poslove obavlja u skladu sa zakonom.

Uprava za javne nabavke sačiniće model internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.

Naručilac čija je ukupna procenjena vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou veća od milijardu dinara, dužan je da donese interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.

Interni akt i kontrola nabavki

Član 22.

Naručilac je dužan da donese akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar naručioca, a naročito način planiranja nabavki (kriterijume, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrolu javnih nabavki, način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci.

Sadržinu akta iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Uprava za javne nabavke.

Ako nakon donošenja internog akta Uprava za javne nabavke utvrdi nesaglasnost internog akta sa ovim zakonom dužna je da o tome obavesti naručioca, sa predlogom o načinu njegovog usklađivanja i rokom.

Ako naručilac ne postupi na način i u roku iz stava 3. ovog člana Uprava će obavestiti organ koji vrši nadzor nad poslovanjem naručioca i Državnu revizorsku instituciju i pokrenuti postupak pred Ustavnim sudom.

Naručioci su dužni da interni akt objave na svojoj internet stranici.

Zaštita integriteta postupka

Član 23.

Lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude. U tom slučaju naručilac je dužan da odbije ponudu i da bez odlaganja obavesti nadležne državne organe.

Ako je ponuđač, odnosno podnosilac prijave neposredno ili posredno dao, ponudio ili stavio u izgled neku korist ili pokušao da sazna poverljive informacije ili da na bilo koji način utiče na postupanje naručioca u toku postupka javne nabavke, naručilac je dužan da hitno obavesti nadležne državne organe.

Dužnost prijavljivanja korupcije

Član 24.

Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod naručioca, kao i svako zainteresovano lice koje ima podatke o postojanju korupcije u javnim nabavkama dužno je da o tome odmah obavesti Upravu za javne nabavke, državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.

Lice iz stava 1. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto, zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo korupciju u javnim nabavkama, a naručilac je dužan da pruži potpunu zaštitu tom licu.

Lice iz stava 1. ovog člana može se obratiti i javnosti ako:

1) je podnelo prijavu ovlašćenom licu naručioca ili nadležnom organu, ali u primerenom roku nije preduzeta nijedna aktivnost povodom podnete prijave;

2) državni organ nadležan za borbu protiv korupcije ili nadležno tužilaštvo nije preduzelo nijednu aktivnost u roku od mesec dana od dana podnošenja njegove prijave;

3) je podnelo prijavu građanskom nadzorniku, a građanski nadzornik ga ne obavesti o preduzetim merama.

Lice iz stava 1. ovog člana može se obratiti javnosti iako nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog člana ako je procenjena vrednost javne nabavke veća od iznosa iz člana 57. ovog zakona ili je predmet javne nabavke naročito značajan za poslovanje naručioca ili za interese Republike Srbije.

U slučaju povrede radnih i drugih osnovnih prava lica iz stava 1. ovog člana zbog prijavljivanja korupcije, to lice ima pravo na naknadu štete od naručioca.

Naručilac će u okviru internog plana iz člana 21. ovog zakona posebno urediti način prijavljivanja korupcije u postupku javne nabavke i posebno urediti zaštitu prava lica iz stava 1. ovog člana.

Zabrana radnog angažovanja kod dobavljača

Član 25.

Predstavnik naručioca koji je na bilo koji način učestvovao u postupcima javnih nabavki ili sa njim povezana lica, u kojima je ukupna vrednost ugovora dodeljenih određenom dobavljaču u poslednjih godinu dana pre prestanka funkcije ili radnog odnosa predstavnika naručioca, veća od 5% ukupne vrednosti svih ugovora koje je naručilac zaključio u tom periodu, ne mogu u roku od dve godine nakon prestanka funkcije ili radnog odnosa kod naručioca:

1) zaključiti ugovor o radu, ugovor o delu ili na neki drugi način biti angažovani kod tog dobavljača ili kod lica povezanih sa dobavljačem;

2) od dobavljača ili sa njim povezanog lica posredno ili neposredno primiti novčanu naknadu ili kakvu drugu korist;

3) steći udeo ili akcije dobavljača ili lica povezanih sa dobavljačem.

U slučaju kršenja zabrane iz stava 1. ovog člana, naručilac je u obavezi da obavesti državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.

Izjava o nezavisnoj ponudi

Član 26.

Naručilac je dužan da kao sastavni deo konkursne dokumentacije predvidi izjavu o nezavisnoj ponudi.

Izjavom o nezavisnoj ponudi ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da je ponudu podneo nezavisno, bez dogovora sa drugim ponuđačima ili zainteresovanim licima.

Izjava iz stava 2. ovog člana dostavlja se u svakom pojedinačnom postupku javne nabavke.

Dužnost prijavljivanja povrede konkurencije

Član 27.

U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac će odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.

Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano kod zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne nabavke.

Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u postupku javne nabavke.

Naručilac u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana može da nastavi postupak javne nabavke, s tim da će ugovor, ukoliko bude zaključen sa ponuđačem za koga postoji sumnja da je povredio konkurenciju, biti raskinut po sili zakona ukoliko organizacija nadležna za zaštitu konkurencije utvrdi postojanje povrede konkurencije.

Građanski nadzornik

Član 28.

Ako naručilac sprovodi postupak javne nabavke čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, postupak nadgleda građanski nadzornik.

Za građanskog nadzornika može biti imenovano lice iz redova istaknutih stručnjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke.

Za građanskog nadzornika može biti imenovano i udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa.

Za građanskog nadzornika ne može biti imenovano lice zaposleno ili na drugi način angažovano kod naručioca ili lica povezanog sa naručiocem, niti lice koje je član političke organizacije.

Uslove i kriterijume za imenovanje i način rada građanskog nadzornika bliže uređuje Uprava za javne nabavke.

Građanskog nadzornika imenuje Uprava za javne nabavke, najkasnije do dana koji je u godišnjem planu nabavki određen kao okvirni datum pokretanja postupka javne nabavke, odnosno 30 dana od dana prijema plana nabavki.

Naručilac ne može pre imenovanja građanskog nadzornika pokrenuti postupak javne nabavke.

Građanski nadzornik je dužan da nadgleda postupak javne nabavke i u tom cilju on ima stalan uvid u postupak, dokumentaciju i komunikaciju naručioca sa zainteresovanim licima, odnosno ponuđačima.

Građanski nadzornik je dužan da podnese odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i Upravi za javne nabavke, izveštaj o sprovedenom postupku javne nabavke u roku od 20 dana od dana zaključenja ugovora ili donošenja odluke o obustavi postupka.

Ako građanski nadzornik osnovano sumnja u zakonitost postupka javne nabavke obavestiće o tome nadležne državne organe i javnost.

Građanski nadzornik nema pravo na nagradu za svoj rad.

2. Sprečavanje sukoba interesa

Sukob interesa

Član 29.

Sukob interesa u smislu ovog zakona postoji, kada odnos predstavnika naručioca i ponuđača može uticati na nepristrasnost naručioca pri donošenju odluke u postupku javne nabavke, odnosno:

1) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice učestvuje u upravljanju ponuđača;

2) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuđača;

3) ako je predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angažovano kod ponuđača ili sa njime poslovno povezano.

Zabrana zaključenja ugovora

Član 30.

Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa, ukoliko je postojanje sukoba interesa uticalo ili moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke.

Lice u odnosu sa kojim postoji sukob interesa, ne može biti podizvođač ponuđaču kojem je dodeljen ugovor, niti član grupe ponuđača kojoj je dodeljen ugovor.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki će na zahtev naručioca odobriti zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ako naručilac dokaže da bi zabrana zaključenja ugovora prouzrokovala velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozila interes Republike Srbije, da je preduzeo sve mere radi suzbijanja štetnih posledica, da ostali ponuđači ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veća za 10% ili broj pondera veći za deset u korist izabranog ponuđača.

Odluka iz stava 3. ovog člana objavljuje se na internet stranici naručioca, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na Portalu javnih nabavki.

III. USLOVI I NAČIN SPROVOĐENJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE

1. Postupak javne nabavke

Vrste postupaka

Član 31.

Postupci javne nabavke su:

1) otvoreni postupak;

2) restriktivni postupak;

3) kvalifikacioni postupak;

4) pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda;

5) pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda;

6) konkurentni dijalog;

7) konkurs za dizajn;

8) postupak javne nabavke male vrednosti.

Dodela ugovora se vrši u otvorenom ili restriktivnom postupku.

Dodela ugovora može da se vrši i u drugim postupcima javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.

Otvoreni postupak

Član 32.

Otvoreni postupak je postupak u kojem sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu.

Restriktivni postupak

Član 33.

Restriktivni postupak je postupak koji se sprovodi u dve faze i u kojem sva zainteresovana lica mogu da podnesu prijavu.

U prvoj fazi, naručilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijavu i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava za koje utvrdi da ispunjavaju prethodno određene uslove za kvalifikaciju.

Nakon priznavanja kvalifikacije naručilac objavljuje obaveštenje iz Priloga 3Đ ovog zakona.

U drugoj fazi restriktivnog postupka, naručilac poziva sve podnosioce prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) da podnesu ponudu.

Drugu fazu restriktivnog postupka naručilac može da pokrene ako ima najmanje tri kandidata.

Drugu fazu restriktivnog postupka naručilac pokreće u roku ne dužem od šest meseci od konačnosti odluke o priznanju kvalifikacije.

Kvalifikacioni postupak

Član 34.

Naručilac može sprovoditi kvalifikacioni postupak kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati sa stanovišta obima, količina i vremena, a predmet te nabavke su povremene usluge ili potrošna dobra, odnosno povremene popravke ili radovi na redovnom održavanju, koje se pružaju, isporučuju ili izvode prema standardnim, uobičajenim specifikacijama, a ne prema specifičnim zahtevima naručioca.

U kvalifikacionom postupku, naručilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijavu i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijave za koje utvrdi da ispunjavaju prethodno određene uslove za kvalifikaciju.

Naručilac u roku određenom u pozivu za podnošenje prijava, donosi odluku o priznavanju kvalifikacije koja sadrži listu od najmanje 5 kandidata i period za koji se priznaje kvalifikacija koji može biti do 3 godine, a u obrazloženju odluke obavezno navodi razloge odbijanja ostalih prijava.

Odluku iz stava 3. ovog člana naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od tri dana od dana donošenja.

Naručilac je dužan da listu kandidata ažurira svakih šest meseci priznavanjem kvalifikacije svakom podnosiocu prijave koji ispunjava uslove i koji je u međuvremenu podneo prijavu za priznavanje kvalifikacije.

Poziv za podnošenje prijava u kvalifikacionom postupku, koji sadrži uslove za priznavanje kvalifikacije i konkursnu dokumentaciju, naručilac je dužan da objavi na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici tako da budu dostupni zainteresovanim licima sve vreme dok važi lista kandidata.

Naručilac će isključiti kandidata sa liste kandidata ako prestane da ispunjava uslove za priznavanje kvalifikacije, o čemu donosi odluku koja u obrazloženju sadrži razloge za isključenje kandidata i koju u roku od tri dana od dana njenog donošenja dostavlja svim kandidatima i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

Tokom važenja liste kandidata naručilac poziva sve kandidate sa liste da podnesu ponudu i istovremeno poziv objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

U trenutku slanja poziva za podnošenje ponuda lista kandidata mora da sadrži najmanje pet kandidata.

Pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda

Član 35.

Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda:

1) ako u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma ne menjaju. Ako naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, nije dužan da objavi poziv za podnošenje ponuda. Ponuđena cena u ovom pregovaračkom postupku ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku, odnosno konkurentnom dijalogu;

2) u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;

3) u slučaju javne nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omoguće primenu otvorenog ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovođenje konkurentnog dijaloga.

U slučaju iz stava 1. tačke 2) ovog člana ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na procenjenu vrednost.

Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak u više faza, kako bi se smanjio broj ponuda o kojima je potrebno pregovarati primenjujući uslove, specifikacije i kriterijume određene u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati, način pregovaranja i da vodi zapisnik o pregovaranju.

Naručilac je dužan da u pregovaračkom postupku obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.

Pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda

Član 36.

Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda:

1) ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu, odnosno nijednu prijavu ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma ne menjaju;

2) ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava, nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač;

3) ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak. Okolnosti koje opravdavaju hitnost ne mogu biti u bilo kakvoj vezi sa naručiocem;

4) kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala ili instalacija ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drukčije tehničke karakteristike, što bi prouzrokovalo nesrazmerno velike tehničke teškoće u poslovanju i održavanju, pri čemu ukupna vrednost svih dodatnih isporuka dobara ne može da bude veća od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora i da od zaključenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od tri godine;

5) u slučaju dodatnih usluga ili radova koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat ili u prvobitan ugovor o javnoj nabavci, a koji su zbog nepredvidljivih okolnosti postali neophodni za izvršenje ugovora o javnoj nabavci, pod uslovom da se ugovor zaključi sa prvobitnim dobavljačem, da ukupna vrednost svih dodatnih usluga ili radova (nepredviđeni radovi) nije veća od 15% od ukupne vrednosti prvobitno zaključenog ugovora, da od zaključenja prvobitnog ugovora nije proteklo više od tri godine i da:

(1) se takve dodatne usluge ili radovi ne mogu razdvojiti, u tehničkom ili ekonomskom pogledu, od prvobitnog ugovora o javnoj nabavci, a da se pri tome ne prouzrokuju nesrazmerno velike tehničke teškoće ili nesrazmerno veliki troškovi za naručioca ili

(2) su takve usluge ili radovi, koje bi naručilac mogao nabaviti odvojeno od izvršenja prvobitnog ugovora, neophodni za izvršenje prvobitnog ugovora o javnoj nabavci;

6) u slučaju nabavki dobara pod posebno povoljnim uslovima od ponuđača koji je u likvidaciji, osim prinudne likvidacije, ili stečaju, u skladu sa propisima kojima se uređuje likvidacija i stečaj privrednih društava;

7) u slučaju javne nabavke dobara ponuđenih i kupljenih na robnim berzama;

8) u slučaju javne nabavke usluga koje su deo nastavka konkursa za dizajn organizovanog u skladu sa ovim zakonom, ako je ugovor zaključen sa nagrađenim učesnikom odnosno nagrađenim učesnicima na konkursu i ako naručilac u pregovarački postupak uključi svakog od njih.

Naručilac je dužan da pre pokretanja pregovaračkog postupka iz stava 1. tač. 2) do 6) zahteva od Uprave za javne nabavke mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka.

Formu i sadržinu zahteva iz stava 2. propisuje Uprava za javne nabavke.

Uprava za javne nabavke je dužna da u roku od deset dana od dana prijema kompletnog zahteva iz stava 2. ovog člana, ispita postojanje osnova za sprovođenje pregovaračkog postupka, a tokom ispitivanja može od naručioca zahtevati dodatne informacije i podatke neophodne za utvrđivanje činjenica koje su od značaja za davanje mišljenja.

Mišljenje iz stava 4. ovog člana Uprava za javne nabavke objavljuje na Portalu javnih nabavki.

Ispitivanje postojanja osnova za sprovođenje pregovaračkog postupka zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz stava 1. tačka 3) ovog člana i ako mišljenje nije dostavljeno, odnosno objavljeno u roku iz stava 4. ovog člana.

Nakon donošenja odluke o pokretanju pregovaračkog postupka, naručilac je dužan da istovremeno sa slanjem poziva za podnošenje ponuda, objavi obaveštenje o pokretanju postupka koje sadrži podatke iz Priloga 3E i konkursnu dokumentaciju.

Naručilac je dužan da uvek kada je to moguće, obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da učestvuju u postupku i da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene kao i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi elemente ugovora o kojima će se pregovarati i način pregovaranja, kao i da vodi zapisnik o pregovaranju.

Uprava za javne nabavke izrađuje uputstvo o oblicima i načinu pregovaranja.

Konkurentni dijalog

Član 37.

Naručilac može sprovoditi konkurentni dijalog u slučaju kada je predmet javne nabavke naročito složen, tako da se ugovor o javnoj nabavci ne može zaključiti primenom otvorenog ili restriktivnog postupka.

Predmet javne nabavke smatra se naročito složenim ako naručilac objektivno nije u mogućnosti da odredi:

1) tehničke specifikacije predmeta javne nabavke;

2) pravnu, odnosno ekonomsku strukturu javne nabavke.

U slučaju da naručilac objektivno nije u mogućnosti da odredi ekonomsku strukturu javne nabavke u smislu stava 2. tačka 2) ovog člana, ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na procenjenu vrednost.

Naručilac poziva sva zainteresovana lica da podnesu prijave i priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava na osnovu prethodno određenih uslova.

Odluka o priznavanju kvalifikacije sadrži obrazloženje u kojem su navedeni razlozi odbijanja ostalih prijava, a naručilac je objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

U cilju očuvanja konkurencije naručilac može odlučiti da čuva kao poslovnu tajnu podatke o kandidatima i tada podnosiocima prijava umesto odluke iz stava 5. ovog člana, dostavlja pojedinačno obaveštenje.

Naručilac vodi dijalog sa svim podnosiocima prijava kojima je priznao kvalifikaciju (kandidati) u cilju pronalaženja rešenja koje će zadovoljiti njegove potrebe.

Tokom celog postupka, a posebno u fazi dijaloga naručilac je dužan da obezbedi jednak tretman ponuđača, posebno vodeći računa da pojedinim ponuđačima ne pruži informacije koje mogu ostale ponuđače dovesti u neravnopravan položaj.

Naručilac vodi dijalog dok ne prepozna rešenje, odnosno rešenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe.

Naručilac vodi dijalog sa kandidatom samo o rešenju koje taj kandidat nudi.

Naručilac ne može kandidatima otkriti ponuđena rešenja ili druge informacije koje se tiču ponuđenog rešenja nekog od kandidata.

Naručioci mogu predvideti pozivom za podnošenje ponuda i konkursnom dokumentacijom da se postupak sprovodi u više faza u cilju smanjenja broja rešenja o kojima će se voditi dijalog.

U slučaju iz stava 12. ovog člana broj kandidata u fazi dijaloga ne može biti manji od tri, osim ukoliko se prijavi manji broj zainteresovanih lica.

Naručilac je dužan da dostavi obrazloženu odluku kandidatu koji je isključen iz dijaloga.

Nakon što naručilac prepozna rešenje, odnosno rešenja koja mogu zadovoljiti njegove potrebe, poziva sve kandidate koji nisu isključeni iz dijaloga da dostave svoje konačne ponude na osnovu jednog ili više usvojenih rešenja predstavljenih tokom dijaloga.

Odluka o dodeli ugovora u konkurentnom dijalogu donosi se primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude.

Elementi kriterijuma određuju se u konkursnoj dokumentaciji pre faze dijaloga.

Konkurs za dizajn

Član 38.

Naručilac sprovodi konkurs za dizajn u oblastima urbanističkog planiranja, arhitekture, građevinarstva, inženjerstva i informatike.

Naručilac sprovodi konkurs za dizajn primenjujući pravila otvorenog ili restriktivnog postupka, osim ako ovim članom nije drugačije određeno.

Naručilac objavljuje poziv za učešće na konkursu za dizajn, na način predviđen za objavljivanje oglasa o javnoj nabavci i u skladu sa Prilogom 3D.

Pravo na učešće na konkursu ne može biti ograničeno:

1) na određeno geografsko područje ili deo tog područja;

2) na osnovu zahteva da učesnici mogu biti isključivo pravna ili fizička lica.

Konkurs za dizajn može biti organizovan:

1) kao postupak koji prethodi dodeli ugovora o javnim uslugama;

2) kao postupak u kojem se isplaćuju nagrade učesnicima.

U slučaju iz stava 5. tačka 1) ovog člana procenjena vrednost javne nabavke zasniva se na procenjenoj vrednosti javne nabavke usluga uključujući i moguće nagrade, odnosno naknade učesnicima.

U slučaju iz stava 5. tačka 2) ovog člana procenjena vrednost javne nabavke zasniva se na ukupnom iznosu nagrada, odnosno naknada učesnicima, uključujući i procenjenu vrednost ugovora o javnoj nabavci usluga koji se može naknadno dodeliti u pregovaračkom postupku iz člana 36. stav 1. tačka 8) ovog zakona ako naručilac u pozivu za učešće na konkursu nije isključio takvu mogućnost.

Dizajn, plan ili projekat, bira nezavisni žiri.

Članovi žirija mogu biti samo fizička lica koja nisu u sukobu interesa u smislu člana 29. ovog zakona.

Ako naručilac zahteva od učesnika na konkursu posebne profesionalne kvalifikacije ili iskustvo, najmanje jedna trećina članova žirija mora imati najmanje jednake kvalifikacije, odnosno iskustvo.

Žiri je samostalan u odlučivanju i razmatra anonimne dizajne, planove i projekte isključivo na osnovu kriterijuma određenih u pozivu za učešće i konkursnoj dokumentaciji.

Žiri sastavlja izveštaj o oceni dizajna, plana ili projekta, koji potpisuju svi članovi žirija. U izveštaj se unose napomene i delovi dizajna, plana, odnosno projekta koje treba pojasniti.

Anonimnost se mora poštovati do donošenja odluke žirija, odnosno sastavljanja izveštaja.

Nakon sastavljanja izveštaja, mogu se pozvati učesnici da razjasne pojedine delove dizajna, plana ili projekta. U tom slučaju sastavlja se zapisnik o razgovorima članova žirija i učesnika.

Nakon sprovedenog postupka naručilac objavljuje obaveštenje o rezultatima konkursa u skladu sa Prilogom 3J.

Javna nabavka male vrednosti

Član 39.

Javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, jeste nabavka čija procenjena vrednost nije veća od 5.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 5.000.000 dinara.

Na nabavke čija procenjena vrednost nije veća od 500.000 dinara, a ukoliko ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 500.000 dinara, naručioci nisu obavezni da primenjuju odredbe ovog zakona.

Kada sprovodi nabavke iz stava 2. ovog člana naručilac je dužan da spreči postojanje sukoba interesa, da obezbedi konkurenciju i da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene.

Postupak javne nabavke sprovodi službenik za javne nabavke, odnosno lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, osim ukoliko složenost predmeta javne nabavke zahteva učešće i drugih stručnih lica.

Naručilac u postupku javne nabavke male vrednosti može da pozove najmanje tri lica, koja su prema saznanjima naručioca sposobna da izvrše nabavku, da podnesu ponude i istovremeno objavljuje poziv za podnošenje ponuda na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

U pojedinačnom postupku javne nabavke male vrednosti čija vrednost nije veća od iznosa iz stava 2. ovog člana, naručilac može umesto zaključenja ugovora o javnoj nabavci, najpovoljnijem ponuđaču izdati narudžbenicu ako sadrži bitne elemente ugovora.

Član 39a

Na nabavku usluga iz Priloga 2, mogu da se primene odredbe ovog zakona kojima se uređuju javne nabavke male vrednosti, bez obzira na procenjenu vrednost javne nabavke.

2. Posebni oblici postupka javne nabavke

Okvirni sporazum

Član 40.

Naručilac može da zaključi okvirni sporazum nakon sprovedenog postupka javne nabavke iz člana 31. ovog zakona.

Okvirni sporazum se zaključuje sa jednim ili više ponuđača, a naručilac je dužan da u pozivu za podnošenje ponuda, odnosno prijava navede sa koliko ponuđača zaključuje okvirni sporazum.

Ukoliko naručilac ne dobije unapred određeni broj prihvatljivih ponuda, naručilac može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača, odnosno i sa jednim.

Okvirni sporazum ne može trajati duže od tri godine, a ako je zaključen sa jednim ponuđačem ne može trajati duže od dve godine.

Okvirni sporazum mogu koristiti samo naručioci koji su precizno navedeni u okvirnom sporazumu ili se na osnovu okvirnog sporazuma jasno može utvrditi kojim naručiocima je namenjen.

Ugovori o javnoj nabavci koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma moraju se dodeliti pre završetka trajanja okvirnog sporazuma, s tim da se trajanje pojedinih ugovora zaključenih na osnovu okvirnog sporazuma ne mora podudarati sa trajanjem tog okvirnog sporazuma, već po potrebi može trajati kraće ili duže.

Okvirni sporazum se ne može koristiti na način kojim bi se sprečila, ograničila ili narušila konkurencija i jednakost ponuđača.

Pri zaključenju ugovora o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma strane ne mogu menjati bitne uslove okvirnog sporazuma.

Na osnovu okvirnog sporazuma može se umesto ugovora o javnoj nabavci izdati narudžbenica ako sadrži bitne elemente ugovora.

Uprava za javne nabavke sačiniće modele i uputstvo o načinu zaključivanja okvirnih sporazuma.

Zaključenje ugovora o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma

Član 40a

Ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.

Ako je okvirni sporazum zaključen sa više dobavljača, ugovor o javnoj nabavci na osnovu okvirnog sporazuma može se zaključiti na jedan od sledećih načina:

1) prema uslovima za dodelu ugovora utvrđenim u okvirnom sporazumu, na osnovu već dostavljenih ponuda dobavljača, bez ponovnog otvaranja konkurencije među dobavljačima;

2) ponovnim otvaranjem konkurencije među dobavljačima, ako okvirnim sporazumom nisu utvrđeni svi uslovi za dodelu ugovora.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana, naručilac je obavezan da:

(1) uputi poziv svim dobavljačima sa kojima je zaključio okvirni sporazum da podnesu ponudu;

(2) predvidi primereni rok za podnošenje ponuda;

(3) obezbedi da se ponude ne otvore pre isteka roka za podnošenje ponuda;

(4) donese odluku o dodeli ugovora dobavljaču koji je dostavio najpovoljniju ponudu na osnovu kriterijuma navedenih u konkursnoj dokumentaciji za okvirni sporazum.

U slučaju iz stava 3. ovog člana naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici, odluku o dodeli ugovora.

Naručilac u slučaju iz stava 3. tačka 2) ovog člana može da koristi i elektronsku licitaciju.

Sistem dinamične nabavke

Član 41.

Naručilac obrazuje sistem dinamične nabavke koristeći isključivo elektronska sredstva, primenjujući pravila otvorenog postupka, osim ako je ovim članom drugačije određeno.

Elektronska sredstva i informacioni sistem, odnosno tehnologija pomoću koje se uspostavlja i vodi sistem dinamične nabavke, mora biti široko dostupna zainteresovanim licima i ne može voditi ograničenju konkurencije.

Naručilac objavljuje poziv za podnošenje ponuda kojim poziva sva zainteresovana lica da podnesu početne ponude.

Tehničke specifikacije predmeta nabavke moraju biti precizno određene, kako bi ponuđači mogli da podnesu odgovarajuće ponude.

Poziv za podnošenje početnih ponuda važi sve vreme dok traje sistem dinamične nabavke i zainteresovano lice može u svakom trenutku podneti početnu ponudu kojom zahteva da bude primljen u sistem.

Ako ponuda ponuđača bude ocenjena kao prihvatljiva, ponuđač će biti primljen u sistem dinamične nabavke.

Naručilac je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema početne ponude izvrši njenu ocenu i odluči o prijemu podnosioca u sistem dinamične nabavke.

U toku trajanja sistema dinamične nabavke ponuđači koji su primljeni u sistem mogu poboljšati ili promeniti svoju početnu ponudu, pod uslovom da poštuju tehničke specifikacije naručioca.

Pre zaključenja svakog pojedinačnog ugovora o javnoj nabavci, naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici obaveštenje o postojanju sistema dinamične nabavke, kojim istovremeno poziva sva zainteresovana lica da podnesu početnu ponudu i uključe se u sistem dinamične nabavke.

Ako nakon objavljivanja obaveštenja iz stava 9. ovog člana naručilac primi početnu ponudu, dužan je da izvrši ocenu početne ponude pre nego što pozove članove sistema dinamične nabavke da podnesu konačne ponude.

Najpovoljnija ponuda bira se primenom kriterijuma određenih u javnom pozivu iz stava 3. ovog člana, ali oni moraju biti takvi da omoguće automatsko ocenjivanje ponuda i rangiranje ponuda pomoću elektronskih sredstava.

Sistem dinamične nabavke ne može trajati duže od četiri godine, a tokom trajanja sistema naručilac ne može menjati uslove za prijem u sistem.

Naručilac ne može usloviti podnošenje početnih ponuda ili prijem u sistem dinamične nabavke, plaćanjem naknade, depozita i sl.

3. Elektronska licitacija

Uslovi za primenu elektronske licitacije

Član 42.

Elektronsku licitaciju naručilac može primeniti kada se predmet javne nabavke može jasno i objektivno opisati.

Elektronska sredstva i informacioni sistem, odnosno tehnologija pomoću koje se primenjuje elektronska licitacija, mora biti široko dostupna zainteresovanim licima i ne može voditi ograničenju konkurencije.

Naručilac može sprovesti elektronsku licitaciju u otvorenom, restriktivnom ili pregovaračkom postupku iz člana 35. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Naručilac može sprovesti elektronsku licitaciju prilikom podnošenja ponuda za ugovor o javnoj nabavci na osnovu zaključenog okvirnog sporazuma.

Elektronska licitacija se može sprovoditi samo u pogledu kriterijuma, odnosno elemenata kriterijuma koji se mogu na jasan i razumljiv način kvantifikovati, tako da ih je moguće predstaviti u brojevima ili procentima, odnosno da su pogodni za automatsko ocenjivanje pomoću elektronskih sredstava, bez bilo kakve intervencije naručioca.

Način primene elektronske licitacije

Član 43.

Naručilac u pozivu za podnošenje ponuda posebno navodi da će biti sprovedena elektronska licitacija.

Naručilac je dužan da u konkursnoj dokumentaciji odredi:

1) kriterijum odnosno elemente kriterijuma koji su predmet elektronske licitacije;

2) granice u kojima se mogu ili moraju menjati vrednosti ponuda u pogledu kriterijuma, odnosno elemenata kriterijuma;

3) uslove pod kojima ponuđači mogu menjati ponude;

4) podatke dostupne ponuđačima tokom elektronske licitacije, odnosno kada će biti dostupni;

5) način sprovođenja elektronske licitacije;

6) opremu kojom se sprovodi elektronska licitacija i tehničke specifikacije potrebne za vezu sa informacionim sistemom naručioca.

Pre početka elektronske licitacije, naručilac sprovodi stručnu ocenu ponuda, primenjujući kriterijum i sve elemente kriterijuma određene u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji.

Dokaze o ispunjenosti uslova za učešće u postupku, koji se ne mogu dostaviti elektronskim putem ponuđač je dužan da dostavi u pisanom obliku pre isteka roka za podnošenje ponuda.

Poziv za podnošenje ponuda dostavlja se elektronskim putem istovremeno svim ponuđačima za koje se, na osnovu prethodne stručne ocene ponuda, utvrdi da su podneli prihvatljive ponude.

Poziv za podnošenje ponuda sadrži:

1) podatke od značaja za korišćenje informacionog sistema naručioca;

2) datum i sat početka elektronske licitacije;

3) rezultat prethodne stručne ocene ponuda;

4) matematičku formulu koja će se primenjivati u elektronskoj licitaciji, koja omogućava da se automatski odrede promene u rangiranju ponuda na osnovu ponuđenih novih cena, odnosno ostalih elemenata kriterijuma za dodelu ugovora (u daljem tekstu: matematička formula).

Matematička formula mora da sadrži pondere za sve elemente kriterijuma koje je naručilac odredio u pozivu za podnošenje ponuda i konkursnoj dokumentaciji, prilagođena za ocenu izmenjenih vrednosti delova ponude.

Ako su dozvoljene varijante ponude, za svaku od varijanti se sastavlja različita matematička formula.

Elektronska licitacija se može sprovoditi u više uzastopnih faza i može početi najranije dva dana od dana dostavljanja poziva iz stava 5. ovog člana.

Elektronska licitacija u slučaju podnošenja elektronske ponude

Član 44.

Ukoliko su u postupku javne nabavke ponude podnete u elektronskom obliku, naručilac može elektronsku licitaciju da sprovodi bez posebnog pozivanja ponuđača, odmah posle otvaranja ponuda i njihovog automatskog rangiranja, pod uslovom da se svakom od ponuđača omogući pristup podacima o trenutnom rangiranju i o ponuđenim vrednostima ponuda drugih ponuđača.

Naručilac u pozivu za podnošenje ponude objavljuje nameru da sprovede elektronsku licitaciju na način iz stava 1. ovog člana.

Transparentnost elektronske licitacije

Član 45.

Tokom sprovođenja elektronske licitacije, naručilac je dužan da omogući ponuđačima uvid u podatke na osnovu kojih mogu da u svakom trenutku odrede redosled podnetih ponuda i broj ponuđača, ali tako da ne otkrije identitet ponuđača.

Završetak elektronske licitacije

Član 46.

Naručilac završava elektronsku licitaciju na jedan ili više sledećih načina:

1) određivanjem tačnog datuma i sata prestanka elektronske licitacije;

2) prestankom prijema nove cene ili elemenata kriterijuma, koji zadovoljavaju zahteve u pogledu minimalnih razlika. Vreme koje je dozvoljeno da protekne posle prijema poslednje promene ponude, a pre završetka licitacije naručilac navodi u pozivu za podnošenje ponuda;

3) završetkom broja faza elektronske licitacije određenih u pozivu za podnošenje ponuda.

Nakon završetka elektronske licitacije naručilac donosi odluku o dodeli ugovora na osnovu rezultata automatskog rangiranja ponuda.

Član 47.

-brisan-

4. Centralizovane javne nabavke

Telo za centralizovane javne nabavke

Član 48.

Telo za centralizovane javne nabavke je naručilac koji zaključuje okvirne sporazume ili dodeljuje ugovore za dobra, usluge ili radove namenjene naručiocima ili direktno pribavlja dobra, odnosno usluge za potrebe naručilaca.

Telo za centralizovane nabavke je dužno da postupak javne nabavke oblikuje po partijama, uvek kada je to moguće, na način da omogući učešće malih i srednjih preduzeća.

Telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano na republičkom, pokrajinskom nivou ili na nivou lokalne samouprave.

Više lokalnih samouprava može osnovati zajedničko telo za centralizovane javne nabavke.

Telo za centralizovane javne nabavke može biti obrazovano od strane više naručilaca.

Osnivanje i način rada tela iz st. 3-5. ovog člana uređuje se zakonom, propisom Vlade, odlukom naručioca ili sporazumom između naručilaca.

Uprava za zajedničke poslove

Član 49.

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (dalje u tekstu: Uprava za zajedničke poslove) je telo za centralizovane javne nabavke za potrebe državnih organa i organizacija, uključujući i pravosudne organe.

Predmet javne nabavke iz stava 1. ovog člana, uslove, način planiranja centralizovanih javnih nabavki i sprovođenje postupka javne nabavke od strane Uprave za zajedničke poslove bliže uređuje Vlada.

Uprava za zajedničke poslove kao telo za centralizovane nabavke dužna je da javne nabavke oblikuje po partijama uvek kada je to moguće.

Uprava za zajedničke poslove prati izvršenje ugovora i okvirnih sporazuma i vodi jedinstvenu elektronsku evidenciju dobavljača.

Uprava za zajedničke poslove može predložiti mere za poboljšanje sistema javnih nabavki.

Ako naručilac koji dobra i usluge nabavlja na način iz stava 1. ovog člana ima primedbe na zaključeni ugovor, odnosno okvirni sporazum, dužan je da o tome obavesti Državnu revizorsku instituciju.

Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija i Uprave za javne nabavke utvrđuje spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana.

Spisak naručilaca iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije” i na Portalu javnih nabavki.

Sprovođenje postupka javne nabavke od strane više naručilaca

Obavestite kolege i prijatelje

Da li znate stav Republičke komisije kod osporavanja konkursne dokumentacije?

Da li znate stav Republičke komisije kod osporavanja konkursne dokumentacije?

Jedno od čestih pitanja koje su naručioci i ponuđači-korisnici programa „Propis Soft-Specijal Javne Nabavke“ postavljali našoj redakciji odnosi se na uslov za podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava konkursna dokumentacija.

Članom 63. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano je da zainteresovano lice može da ukaže naručiocu na uočene nedostatke i nepravilnosti u konkursnoj dokumentaciji, najkasnije pet dana pre isteka roka za podnošenje ponude.

Prema članu 149. stav 3. zakona uslov za podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se osporava sadržina konkursne dokumentacije je da je podnosilac zahteva u skladu sa članom 63. stav 2. ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio.

Sporno pitanje koje se pojavilo u praksi jeste da li je za podnošenje zahteva bitan momenat objaljivanja pojašnjenja naručioca, kad mu je podnosilac zahteva ukazao na nedostatke ili nejasnoće konkursne dokumentacije.

Na ovo pitanje odgovor je dala Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u rešenju, br. 4-00-488/2018, a on glasi:

Kako mogućnost zainteresovanih lica da podnesu zahtev za zaštitu prava nije uslovljena pojašnjenjima naručioca, već takva mogućnost nastupa momentom ukazivanja naručiocu na okolnosti koje su za podnosioca zahteva sporne, a da je na podnosiocu zahteva odgovornost da posebno vodi računa da pojašnjenja konkursne dokumentacije u delu koji mu je bio poznat traži u vremenskim okvirima i na način kojim će voditi računa da ostavi dovoljno vremena za eventualno osporavanje predmetnog dela dokumentacije podnošenjem zahteva za zaštitu prava u roku iz člana 149. stav 3. ZJN, to ne stoji tvrdnja podnosioca zahteva da je u konkretnom slučaju usled momenta objavljivanja pojašnjenja naručioca bio onemogućen da blagovremeno podnese zahtev za zaštitu prava.“

Zaključak koji se nameće iz ovog rešenja je da mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava nije uslovljena pojašnjenjima naručioca, odnosno momentom njihovog objavljivanja, već nastupa momentom ukazivanja naručiocu na okolnosti koje su za podnosioca zahteva sporne.

Celokupan tekst ovog i brojnih drugih rešenja Republičke komisije, mišljenja Uprave za javne nabavke i drugih nadležnih organa, odgovore na najčešća pitanja naručilaca i ponuđača, komentare stručnjaka iz oblasti javnih nabavki i modele neophodnih akata za sprovođenje postupka možete videti u okviru programa.

Specijal Javne Nabavke

Obavestite kolege i prijatelje

Da li znate kako se određuje istovrsnost predmeta javne nabavke?

Da li znate kako se određuje istovrsnost predmeta javne nabavke?

Ovo pitanje je možda i najčešće pitanje koje su korisnici programa „Propis Soft-Specijal javne nabavke postavljali našoj redakciji.

Problem koji se ovde javlja je u nepreciznoj odredbi Zakona o javnim nabavkama.

Naime, članom 64. još uvek važećeg Zakona o javnim nabavkama ( „Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) propisano je da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke.

Istovrsna javna nabavka je nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune.

Pojam istovrsnosti je sveden na namenu nabavke, što znači da će naručilac morati u svakom slučaju da procenjuje da li je namena ista ili slična nameni neke druge nabavke. S druge strane, ono što bi trebalo da olakša ovu procenu jeste mogućnost istog ponuđača da je ispuni, s obzirom na svoju delatnost.

Dakle, na naručiocu je diskreciona ocena vodeći računa o gore navedenom i zabrani izbegavanja redovnih postupaka i Zakon o javnim nabavkama.

Primer za istovrsnu nabavku bi bio ako npr. nabavljate računar i štampač, te se radi o istovrsnim dobrima, koju većina ponuđača na ovom tržištu, tržištu računarske opreme, može da ispuni, jer većina prodaje i računare i dodatnu kompjutersku opremu.

Takođe, prema mišljenju Uprave za javne nabavke, usluge fiksne i mobilne telefonije se mogu posmatrati kao istovrsne usluge u smislu člana 64. ZJN, imajući u vidu da ove usluge imaju istu namenu, kao i da isti ponuđači imajući u vidu prirodu delatnosti kojom se bave mogu da ih ispune.

S druge strane, npr. stručni časopisi različitih izdavača ne mogu se smatrati istovrsnim dobrima, pa samim tim ni njihove nabavke istovrsnim nabavkama, ukoliko svaki od tih stručnih časopisa na tržištu može da ponudi samo jedan ponuđač.

Druge odgovore na najčešća pitanja naručilaca i ponuđača, stavove iz rešenja Republičke komisije, mišljenja Uprave za javne nabavke i drugih nadležnih organa, komentare stručnjaka iz oblasti javnih nabavki i modele neophodnih akata za sprovođenje postupka možete videti u okviru programa

Propis Soft- Specijal Javne Nabavke

Obavestite kolege i prijatelje

Kada postoji diskriminacija ponuđača i ograničenje konkurencije, a kada ne?

Kada postoji diskriminacija ponuđača i ograničenje konkurencije, a kada ne?

Diskriminacija ponuđača i ograničenje konkurencije jedni su od najčešćih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Ovaj problem javlja se uglavnom slučajno, bez namere diskriminacije od strane naručioca, ali ukoliko Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, utvrdi da zaista postoji diskriminacija može doći do poništaja postupka.

Kada postoji diskriminacija, odnosno ograničenje konkurencije, a kada ne, sporno je, jer ako postoji, uzrokuje povredu dva načela javnih nabavki – načela obezbeđivanja konkurencije i načela jednakosti ponuđača, a linija između postojanja i nepostojanja povrede ovih načela je tanka.

Naime, članom 10. Zakona o javnim nabavkama ( „Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) (u daljem tekstu: Zakon), koji uređuje Načelo obezbeđivanja konkurencije propisano je:

„Naručilac je dužan da u postupku javne nabavke omogući što je moguće veću konkurenciju.

Naručilac ne može da ograniči konkurenciju, a posebno ne može onemogućavati bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke neopravdanom upotrebom pregovaračkog postupka, niti korišćenjem diskriminatorskih uslova, tehničkih specifikacija i kriterijuma.

U članu 12. Zakona, koji uređuje Načelo jednakosti ponuđača, stoji:

Naručilac je dužan da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim ponuđačima.

Naručilac ne može da određuje uslove koji bi značili nacionalnu, teritorijalnu, predmetnu ili ličnu diskriminaciju među ponuđačima, niti diskriminaciju koja bi proizlazila iz klasifikacije delatnosti koju obavlja ponuđač.

Kako biste znali da elementi Vaše konkursne dokumentacije nećete dovesti do diskriminacije – dajemo Vam neke od najinteresantijih i najčešćih primera kao uputstvo za sprovođenje postupka u kojem neće doći do usvajanja zahteva po ovom osnovu – iz prakse Republičke komisije (u daljem tekstu: RK):

1. Naručilac je dužan da omogući konkurenciju u skladu sa svrhom i kvalitetom predmeta nabavke, što potvrđuje RK u rešenju br. 4-00-1013/2019:

Obaveza naručioca da obezbedi što je moguće veću konkurenciju ne znači da je obavezan da svakom zainteresovanom licu omogući učešće u postupku javne nabavke, ne vodeći pritom računa o svrsi javne nabavke, kao ni o kvalitetu usluge koja je predmet iste.“

2. Nema diskriminacije i ograničenja konkurencije određivanjem mesta pružanja usluge, uz postojanje određenih uslova, stav je iz istog rešenja RK:

Definisanje „mesta pružanja usluge” koja je predmet nabavke, tako da su određeni ponuđači isključeni iz razloga njihove fizičke udaljenosti, a time i većih materijalnih troškova za naručioca, nije povređena konkurencija, niti su ponuđači teritorijalno diskriminisani.“

3. Kada je ponuda greškom otvorena pre javnog otvaranja dolazi do povrede načela jednakosti ponuđača, što je utvrđeno rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br. 4-00-256/2016:

Bez obzira da li se radi o slučajnoj grešci službenika naručioca, samim tim što je ponuda izabranog ponuđača bila otvorena pre javnog otvaranja ponuda, narušeno je načelo jednakosti ponuđača.“

4. U rešenju Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, br. 4-00-2469/2015 razmatrano je ograničavanje konkurencije kadrovskim kapacitetom ponuđača, a komisija je zauzela sledeći stav:

Određivanjem da ponuđač mora imati lica u stalnom radnom odnosu, kao dodatnog uslova u pogledu kadrovskog kapaciteta, ograničava se konkurencija među ponuđačima.“

5. Kada je u pitanju rangiranje ponuda prema javno dostupnom i unapred poznatom podatku, u Republička komisija u rešenju br. 4-00-1954/2015, zaključuje:

Određujući da će se rangiranje ponuda vršiti prema podatku koji je javno dostupan i unapred poznat, naručilac je favorizovao određene ponuđače i time diskriminisao ostale ponuđače.“

6. Na pitanje da li je moguće favorizovanje jednog proizvođača pri određivanju tehničkih karakteristika, Republička komisija odgovor daje u rešenju br. 4-00-2023/2013:

Favorizovanje jednog proizvođača pri određivanju tehničkih karakteristika, ne znači automatski ograničavanje konkurencije između ponuđača, jer ponuđač ne mora nužno biti i proizvođač dobra koje se nudi u postupku javne nabavke.“

7. Da diskriminacija ponuđača svakako postoji ako se odrede tehničke specifikacije koje uopšte ne odgovaraju objektivnim potrebama naručioca, stav je koji zauzima u rešenju br. 4-00-1298/2013:

Određivanjem tehničkih specifikacija koje ne odgovaraju njegovim objektivnim (istinitim) potrebama, naručilac je favorizovao jednog ponuđača, čime je povredio načelo konkurencije među ponuđačima.“

Budite sigurni da Vaše javne nabavke neće biti poništene zbog nehotične diskriminacije ponuđača

Propis Soft- Specijal Javne Nabavke

Obavestite kolege i prijatelje

Obavestite kolege i prijatelje

PREPORUKE

IMATE PITANJE?

Pišite nam

Pozovite nas

026 644 430

Kliknite na ikonicu iznad kako biste nas pozvali.

Pokrenite čet sa nama

Kliknite na ikonicu iznad kako biste pokrenuli čet prozor u donjem desnom uglu.

NEWSLETTER

Sve najvažnije novosti u Vašem elektronskom sandučetu.

U VEZI SA OVIM IMAMO I: