• Početna
  • Komentari
  • Izmena i dopune odredbi o pečatu, posebnih dužnosti i novine za javna akcionarska društva

Izmena i dopune odredbi o pečatu, posebnih dužnosti i novine za javna akcionarska društva

Zakon o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 95/2018, a primenjuje se od 9. decembra 2018. godine.

Zakon o privrednim društvima već je u 2018. godini pretrpeo izmene koje su objavljene u „Sl. glasniku RS“, br. 44/2018, a koje su bile obimne i značajne. Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018) doneo je novine koje se odnose na osnovne pojmove u zakonu, preduzetnike, ortačko, komanditno i društvo s ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, posebna prava nesaglasnih akcionara, promenu pravne forme, ogranak privrednog društva, a uvedeno je i evropsko akcionarsko društvo i evropska ekonomska interesna grupacija.

Najnovije izmene ovog zakona iako nisu takvog obima kao izmene iz „Sl. glasnika RS“, br. 44/2018, ipak su veoma značajne, što ćemo predstaviti u sledećem tekstu.

I. DOPUNA ODREDBI O UPOTREBA PEČATA

U članu 25. koji uređuje upotrebu poslovnog imena, pečata i drugih podataka u dokumentima posle stava 3. dodat je novi stav 4, tako da ovaj član sada glasi (dopuna je prikazana podebljanim fontom):

„Poslovna pisma i drugi dokumenti društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže poslovno ili skraćeno poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte ako se razlikuje od sedišta, matični broj i poreski identifikacioni broj društva.

Društvo može uz poslovno ime da upotrebljava grb, zastavu, amblem, oznaku ili drugi simbol Republike Srbije ili strane države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, međunarodne organizacije, uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije.

Posebnim propisom ne može se društvu uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva.

Prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

Društvo ne može isticati prema trećim savesnim licima nedostatke u pogledu forme poslovnih pisama i drugih dokumenata propisane ovim članom.“

Član 25. izmenjen je prethodno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018), koje su u primeni od 1. oktobra 2018. godine. Tom izmena određena je zabrana koja se odnosii na obavezu upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima, a koja je posledica Zaključka Vlade Republike Srbije o ukidanju obavezne primene pečata za privredna društva, preduzetnike i druga pravna lica privatnog prava („Sl. glasnik RSˮ, br. 28/2018). U zaključku je naloženo organima državne uprave da, u okviru svog delokruga, pripreme izmene i dopune propisa i akata kojima je uređena obavezna upotreba pečata u poslovanju preduzetnika, privrednih društava i drugih pravnih lica privatnog prava, na način da se ukida obavezna primena pečata u poslovanju privrednih subjekata i preporučeno da izmene sopstvena interna akta i obrasce u navedenom smislu u roku od 30 dana od dana donošenja ovog zaključka (donet 29. marta 2018. godine). Takođe, preporučeno je nezavisnim telima, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da usklade propise iz svoje nadležnosti.

Najnovija dopuna iz „Sl. glasnika RS“, br. 95/2018 izvršena je u cilju otklanjanja dilema i različitih tumačenja u praksi. Dakle, prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju.

II. POSEBNE DUŽNOSTI PREMA DRUŠTVU

Posebne dužnosti prema društvu propisane su članovima 61. do 80. Zakona o privrednim društima. Posebne dužnosti prema društvu imaju lica iz člana 61. zakona: ortaci i komplementari, članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom odgovornošću koji je kontrolni član društva, akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili akcionar koji je kontrolni akcionar društva, direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i likvidacioni upravnik. Osnivačkim aktom, odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.

Ova lica su dužna da obaveste odbor direktora, odnosno nadzorni odbor o postojanju ličnog interesa (ili interesa sa njim povezanog lica – član 62.) u pravnom poslu koji društvo zaključuje, odnosno pravnoj radnji koju društvo preduzima.

Izmena i dopuna

 

II.1. Odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa

Izmene koje su predmet ovog teksta odnose se pre svega, na član 66. koji uređuje odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, konkretno na rok u koje su društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo dužni da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objave obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojima postoji lični interes (član 65. zakona), sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Ovaj rok je sada skraćen sa 15 na tri dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.

II.2. Tužba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes

Kada je u pitanju tužba zbog povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes, koja je regulisana članom 67, posle stava 1. dodati se novi stavovi 2. i 3, tako da ovaj član sada glasi (dopune su prikazane podebljanim fontom):

„Ako nije pribavljeno odobrenje pravnog posla, odnosno pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona, ili ako nadležnom organu društva prilikom donošenja odluke o odobravanju pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje u skladu sa članom 66. ovog zakona nisu bile predstavljene sve činjenice od značaja za donošenje takve odluke, društvo može podneti tužbu za poništaj tog pravnog posla, odnosno radnje i naknadu štete od lica iz člana 61. ovog zakona koje je imalo lični interes u tom poslu, odnosno pravnoj radnji.

Ukoliko se u postupku po tužbi iz stava 1. ovog člana utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes lica iz člana 61. stav 1. tačka 4) ovog zakona, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od 12 meseci.

Sudsku odluku iz stava 2. ovog člana nadležni sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, pored lica iz člana 61. ovog zakona za štetu društvu neograničeno solidarno odgovaraju:

1) sa njime povezano lice, ako je ono bilo ugovorna strana u tom poslu, odnosno ako je prema njemu preduzeta pravna radnja;

2) treće lice iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona, ako je znalo ili moralo znati za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona pravni posao, odnosno pravna radnja neće biti poništena ako treće lice iz člana 65. stav 3. tač. 3) i 4) ovog zakona nije znalo niti je moralo znati za postojanje ličnog interesa u vreme zaključenja pravnog posla, odnosno preduzimanja pravne radnje.“

Dopuna se odnosi na slučaj iz člana 61. stav 1. tačka 4) odnosno na direktore, članove nadzornog odbora, zastupnike i prokuriste, kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu, odnosno kada ova konkretna lica povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes. Prema obrazloženju predloga ovih izmena i dopuna, ovakvim dopunama vrši se značajno unapređenje zaštite manjinskih članova društva u skladu sa Akcionim planom – Doing Business. Dakle, ukoliko se u postupku po tužbi utvrdi postojanje povrede pravila o odobravanju poslova u kojima postoji lični interes direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, nadležni sud će izreći i meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste u trajanju od jedne godine. Takođe, propisuje se da će sud po pravnosnažnosti ove sudske odluke, istu dostaviti Agenciji za privredne registre radi upisa u Centralnu evidenciju privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre.

II.3. Tužba člana društva zbog povrede posebnih dužnosti (individualna tužba)

Kada je u pitanju tužba člana društva zbog povrede posebnih dužnosti, odnosno individualna tužba, u

članu 78. izvršena je dopuna istog značaja kao i u članu 67.

III. OBAVEZA OBJAVLJIVANJA PODATAKA O ZAPOSLENJU, ZANIMANJU I FUNKCIJAMA DIREKTORA I ČLANOVA NADZORNOG ODBORA DRUŠTVA

U delu zakona koji reguliše skupštinu, donosno sednice skupšttine akcionraskog društva, posle člana 368. dodat je naziv člana „Obaveza objavljivanja podataka o zaposlenju, zanimanju i funkcijama direktora i članova nadzornog odbora društva“ i član 368a, koji propisuje obavezu za javno akcionarsko društvo da na svojoj internet stranici objavi tačne i ažurne podatke o zanimanju i prethodnom zaposlenju članova odbora direktora, odnosno nadzornog odbora, kao i podatke o članstvu u drugim odborima i funkcijama koje obavljaju u drugim društvima.

IV. POSTUPAK STICANJA, ODNOSNO RASPOLAGANJA IMOVINOM VELIKE VREDNOSTI

Član 471. zakona, koji uređuje postupak sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti dopunjen je novim stavovima 5. i 6, tako da sada glasi (dopune su prikazane podebljanim fontom):

„Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno, priprema predlog odluke kojom skupština odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti, sa:

1) obrazloženjem koje sadrži razloge iz kojih se preporučuje usvajanje te odluke;

2) izveštajem o uslovima pod kojim se stiče, odnosno raspolaže imovinom velike vrednosti.

Sastavni deo materijala za sednicu skupštine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog člana donosi je nacrt ugovora o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se odlukom odobrava već zaključen ugovor o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti, taj ugovor se dostavlja uz materijal za sednicu skupštine na kojoj se odluka iz stava 1. ovog člana donosi.

Odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti skupština donosi tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara sa pravom glasa.

Izuzetno, ako je skupština javnog akcionarskog društva donela odluku o odobravanju sticanja, odnosno raspolaganja imovinom velike vrednosti za zaključenje javnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, za izmene zaključenog javnog ugovora koje se vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, nije potrebno donošenje nove odluke o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, za zaključenje direktnog ugovora u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, skupština javnog akcionarskog društva ne donosi odluku o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti.

Dakle, ovim dopunama javna akcionarska društva su izuzeta od obaveze suvišnog sazivanja sednica skupštine radi odlučivanja o sticanju, odnosno raspolaganju imovinom velike vrednosti za izmene već odobrenog javnog ugovora, ako se one vrše u skladu sa postupkom i ograničenjima za izmene javnog ugovora prema propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, kao i za zaključivanje direktnog ugovora, po osnovu već odobrenog javnog ugovora.

Cilj ovih dopuna je efikasnija realizacija projekata javno-privatnog partnerstva, a imajući u vidu da će isti, prema predlagaču zakona, sve više biti zastupljeni u Republici Srbiji.

Obavestite kolege i prijatelje

PREPORUKE

IMATE PITANJE?

Pišite nam

Pozovite nas

026 644 430

Kliknite na ikonicu iznad kako biste nas pozvali.

Pokrenite čet sa nama

Kliknite na ikonicu iznad kako biste pokrenuli čet prozor u donjem desnom uglu.

NEWSLETTER

Sve najvažnije novosti u Vašem elektronskom sandučetu.

U VEZI SA OVIM IMAMO I: