• Početna
  • Komentari
  • Ovlašćeni predlagač za pokretanje postupka lišavanja poslovne sposobnosti

Ovlašćeni predlagač za pokretanje postupka lišavanja poslovne sposobnosti

Porodični zakon („Sl. glasnik RS“, broj 18/2005, 72/2011-dr. zakon i 6/2015) u čl. 146. I 147. propisuje potpuno i delimično lišenje poslovne sposobnosti.

Zakonom o vanparničnom postupku („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95-dr.zakon, 18/2005-dr.zakon, 85/2012, 45/2013-dr.zakon, 55/2014 i 6/2015) (U daljem tekstu: ZVP) u delu Posebni postupci u okviru Uređivanja ličnih stanja čl. 31.- 44. propisuje postupak lišavanja i vraćanja poslovne sposobnosti.

Na prvom mestu postavlja se pitanje ovlašćenog predlagača navedenog postupka. Član 32. ZVP propisuje da postupak za lišenje poslovne sposobnosti sud pokreće po službenoj dužnosti, kao i na predlog organa starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, deteta ili roditelja lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti.

Takođe, predlog mogu podneti i deda, baba, brat, sestra, kao i unuci, pod uslovom da sa licem koje je predmet razmatranja u postupku žive u porodičnoj zajednici. Ukoliko nije ispunjen taj dodatni uslov sud će predlog odbaciti kao nedozvoljen, o čemu je stav zauzeo Okružni sud u Valjevu u rešenju br Gž 739/2004.

Navedeno je i dodatno potvrđeno čl. 33. ZVP koji propisuje obaveznu sadržinu predloga, gde u stavu 2 navodi, da ukoliko postupak nije pokrenuo organ starateljstva, predlog, pored činjenica na kojima se zasniva, kao i dokaza kojima se te činjenice utvrđuju ili čine verovatnim predviđenih kao obavezan sadržaj predloga u situaciji pokretanja postupka po službenoj dužnosti (stav 1), mora da sadrži i podatke iz kojih proizlazi ovlašćenje za pokretanje postupka.

Viši sud u Užicu je u rešenju Gž 1549/2011 zauzeo stav da se pod porodičnom zajednicom ne smatra samo ekonomska zajednica, već i zajednica stanovanja.

Postupak može pokrenuti i samo lice koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ukoliko može da shvati značaj i pravne posledice svog predloga. Što je inače pitanje za teorijsko razmatranje, s obzirom da je nelogično da neko ko je sposoban da shvati značaj i pravne posledice svog predloga treba biti lišen poslovne sposobnosti i to ni manje ni više nego na sopstvenu inicijativu.

Dodatno pitanje koje se postavlja je pitanje sudbine postupka u slučaju gubitka aktivne legitimacije podnosioca predloga.

Viši sud u Novom Sadu je u rešenju broj GŽ-3168/2013. od 05.09.2013. god. ukinuo rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu broj R2-174/2012 od 23.05.2013. god. kojim je obustavljen vanparnični postupak usled gubitka aktivne legitimacije podnosioca predloga.

Viši sud je zauzeo stav da činjenica da je u toku trajanja vanparničnog postupka, predlagač izgubio aktivnu legitimaciju u vanparničnom postupku, ne predstavlja osnov za obustavu postupka. Naime, u slučaju nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije, sud o zahtevu meritorno odlučuje, tako što zahtev odbija. Te je sud dužan da u slučaju gubitka aktivne legitimacije na strani predlagača, za vreme trajanja postupka, donese meritornu odluku o predlogu za lišenje poslovne sposobnosti, a ne da isti odbaci.

 

Izvor: „Sporna pitanja kod postupka lišenja poslovne sposobnosti“, Jelena Petrović, časopis „Advokatska kancelarija“, br. 8, Profi Sistem Com, april 2015.

PREPORUKE

IMATE PITANJE?

Pišite nam

Pozovite nas

026 644 430

Kliknite na ikonicu iznad kako biste nas pozvali.

Pokrenite čet sa nama

Kliknite na ikonicu iznad kako biste pokrenuli čet prozor u donjem desnom uglu.

NEWSLETTER

Sve najvažnije novosti u Vašem elektronskom sandučetu.

U VEZI SA OVIM IMAMO I: