Krivično delo pronevera

Glava XXXIII Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16) pod nazivom „Krivična dela protiv službene dužnosti“, u svojoj suštini određuje krivično pravnu zaštitu službenih i odgovornih lica koja su dužna da u vršenju svojih ovlašćenja postupaju zakonito i u interesu službe koju obavljaju i predstavljaju.

Upravo je krivično delo pronevera, a predviđeno je u čl. 364. KZ, izuzetak od suštine ostalih krivičnih dela iz prethodno pomenute Glave, a upravo kada je reč o izvršiocu krivičnog dela.

U ovom slučaju, izvršilac je svako lice, jer zakonodavac upotrebljava reč „ko“.

Krivično delo pronevera ima svoj osnovni oblik (čl. 364. st. 1. KZ) i dva kvalifikovana oblika (čl. 364. st. 2. i 3. KZ).

Osnovni oblik glasi: „Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu, ili radnji, kazniće se …“

Delimično je stav 1 pomenutog člana izmenjen članom 35. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/16) tako da se reči: „preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji“ zamenjuju se rečima „ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost“.

Navedena izmena, a što je predviđeno u čl. 42., stupa na snagu 1. marta 2018. godine.

Elementi osnovnog oblika krivičnog dela (čl. 364. st. 1. KZ) jesu:

– Prisvajanje novca, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari;

– Poverenost navedenih stvari u službi ili na radu;

– Namera da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist;

– Oblast delatnosti: državni organ, preduzeće, ustanova ili drugi subjekat ili radnja, odnosno ustanova ili drugi subjekat koji ne obavlja privrednu delatnost (od 1. marta 2018.godine).

Osnovni elemenat, a što je i objekat krivičnog dela jesu novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje se prisvajaju.

Inače, svakom službenom ili odgovornom licu su u službi poverene određene stvari: novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje imaju svoju materijalnu vrednost, pa prisvajanje takvih stvari znači u suštini kršenje zakonitog vršenja službe.

U čl. 112. t. 23 KZ pod nazivom „Značenje izraza“ je predviđeno da je novac metalni i papirni novac ili novac izrađen od nekog drugog materijala koji je na osnovu Zakona u opticaju u Srbiji ili u stranoj državi.

Hartije od vrednosti su pismene isprave u kojima je navedeno neko imovinsko pravo (novčano) a postojanje toga prava je najčešće povezano sa posedovanjem takve isprave.

Druge pokretne stvari su u svakom slučaju pokretne stvari koje nisu novac ni hartije od vrednosti, a imaju svoju materijalnu vrednost.

Izvršilac takve pokretne stvari treba da prisvoji, pod čime se podrazumeva preduzimanje takvih radnji kojima se ispoljava jasna namera da sa tim stvarima se raspolaže (uzimanje, trošenje, poklanjanje, vršenje zamene, otuđenje, poklanjanjem i dr.).

U suštini, a najčešće u praksi, radi se o faktičkom pritežanju na poverenim stvarima a koje može biti kako neposredno, tako i posredno.

Navedene pokretne stvari treba da su izvršiocu poverene u službi ili na radu. Obično, u sudskoj praksi se pojam „poverenosti“ tumači uže ili šire, pa se time čak i proširuje mogućnost postojanja ovog krivičnog dela.

Najčešće, poverene stvari su takve stvari koje su izvršiocu, neposredno ili posredno dostupne u radu i pomoću njih vrši svoje službene ili radne obaveze.

Dakle, stvari mogu da su mu poverene u službi radi vršenja službene dužnosti ili da su mu poverene na radu. Tek sa zloupotrebom tih poverenih stvari, njihovim prisvajanjem, a u nameri da pribavi sebi ili drugom protivpravnu imovinsku korist, ostvaruje se biće ovog krivičnog dela.

Kada su pomenute pokretne stvari poverene izvršiocu na radu ili u službi, pa iste prisvoji, postojaće ovo krivično delo ako je preduzeta radnja u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Ako postoji osnov prisvajanja, tada nisu ostvareni elementi ovog krivičnog dela.

Krivično delo je svršeno prisvajanjem poverenih pokretnih stvari, a u situaciji postojanja napred navedene namere. Prisvajanjem se ostvaruje mogućnost kasnijeg korišćenja tih stvari, na bilo koji način.

Naravno, povraćaj prisvojenih stvari pre i u toku postupka, ne isključuje postojanje krivičnog dela, ali je ta okolnost bitna za odmeravanje kazne.

Izvršilac krivičnog dela je svako lice, a istom licu moraju da su poverene pokretne stvari u službi ili na radu.

Kod ovog krivičnog dela je širi pojam izvršioca, u odnosu na pojam službenog ili odgovornog lica, a upravo na osnovu upotrebljenog izraza „ko“.

Krivično delo se može izvršiti umišljajno, a pod kojim se podrazumeva postojanje svesti da prisvaja stvari koje su mu poverene u službi ili na radu, a u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Oblast delatnosti izvršioca ovog krivičnog dela jesu, a do 1. marta 2018. godine, državni organi, preduzeće, ustanovi ili drugom subjektu ili radnji, a od 1. marta 2018. ta oblast jeste ustanova ili drugi subjekat koji ne obavlja privrednu delatnost.

Drugim rečima, sa izmenama Krivičnog zakonika ovo krivično delo se ne može izvršiti u subjektu koje obavlja privrednu delatnost.

Teži, kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela, a predviđeni u čl. 364. st. 2. i 3. KZ se odnosi na visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi, a naravno izvršenjem osnovnog oblika krivičnog dela.

Kod krivičnog dela iz čl. 364. st. 2. KZ visina pribavljene protivpravne imovinske koristi treba da prelazi iznos od četiristopedeset hiljada dinara, a kod krivičnog dela iz čl. 364. st. 3. KZ, prelazi jedanmilion i petstotina hiljada dinara.

U slučaju postojanja više učinilaca ovog krivičnog dela, bez obzira na oblik saučesništva, uzima se ukupno ostvarena protivpravna imovinska korist, bez obzira što su ukupni iznos učinioci „međusobno podelili“. Uvek se vrednost pokretne stvari koje su prisvojene uzima po tržišnoj vrednosti u vreme izvršenja krivičnog dela, a ne po vrednosti – iznosu koju je učinilac ostvario prodajom navedenih stvari.

I u odnosu na oba kvalifikovana oblika, um išljaj učinioca treba da obuhvata i svest da ribavlja imovinsku korist u većem iznosu, pa ne mora tom prilikom imati tačnu predstavu o iznosu pribavljene koristi.

Sudska praksa u vezi ovog krivičnog dela je bogata. Ono što treba ukazati, najčešća su sporna pitanja oko:

– odnosa ovog krivičnog dela i krivičnog dela posluge

– odnosa ovog krivičnog dela i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja

– odnosa ovog krivičnog dela i krivičnog dela falsifikovanje isprave.

Suštinska razlika između krivičnog dela pronevera i krivičnog dela posluge je u nameri koja se mora za učinioca utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, pa postoji krivično delo pronevera ako je „uzimanje stvari“ učinjeno bez namere vraćanja, pa se time sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist, a ako takve namere nema, već se utvrdi dokazima da se „stvar“ uzima a sa ciljem da se u određenom vremenskom periodu vrati, tada postoji krivično delo posluga. U svakom konkretnom slučaju treba oceniti sve okolnosti date situacije, a posebno one okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca i njegov odnos prema stvari koje je prisvojio, odnosno uzeo, a posebno: vrednost oduzetih predmeta, imovno stanje učinioca, mogućnosti vraćanja i drugo.

Pronevera ne može postojati u sticaju sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja, a u situaciji kada službeno lice prisvaja novac ili druge stvari. Tako, u tom slučaju, važi princip specijaliteta, pa je pronevera poseban oblik zloupotrebe službenog položaja, te postoji to krivično delo a ne krivično delo zloupotreba službenog položaja. U praksi je često ovo krivično delo propraćeno krivičnim delom falsifikovanje isprave koja se čini u cilju prikrivanja pronevere, pa tada postoji sticaj navedenih krivičnih dela. U protivnom, ako je falsifikat faza, nužna radnja ostvarenja krivičnog dela pronevere, tada postoji samo pronevera, a ne i krivično delo falsifikovanje isprave. U konkretnom slučaju će se utvrditi da li se radi o falsifikatu, običnom ili pak falsifikatu službene isprave, da li takvu radnju preduzima službeno ili pak drugo lice.

 

Izvor: „Krivično delo pronevera iz čl. 364. KZ u sudskoj praksi“, Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku , časopis „Advokatska kancelarija”, broj 37, Profi Sistem Com, septembar 2017.

PREPORUKE

IMATE PITANJE?

Pišite nam

Pozovite nas

026 644 430

Kliknite na ikonicu iznad kako biste nas pozvali.

Pokrenite čet sa nama

Kliknite na ikonicu iznad kako biste pokrenuli čet prozor u donjem desnom uglu.

NEWSLETTER

Sve najvažnije novosti u Vašem elektronskom sandučetu.

U VEZI SA OVIM IMAMO I: