Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22. maja 2018. godine, doneo je dugo očekivani stav o pravu banaka da naplaćuju troškove obrade kredita, odnosno u vezi sa načinom ugovaranja i naplatom troškova kredita.

Podsetimo se da su pre ovog stava bili zauzeti i drugi stavovi u odlukama kako Vrhovnog, tako i Apelacionog suda u Beogradu.

U presudi Apelacionog suda u Beogradu, Gž 5061/2017 od 14. decembra 2017. godine, navodi se da banka ima pravo samo na stvarne troškove koji su nastali iz kreditnog odnosa, a nema pravo na naplatu troškova obrade kredita, te korisnik kredita ima pravo na povraćaj iznosa naplaćenih po osnovu troškova obrade kredita stečenih bez osnova.

U rešenju Vrhovnog kasacionog suda, Rev 1655/2017 od 1. novembra 2017. godine stoji:

„U pogledu dela zahteva koji se odnosi na isplatu naknade na ime obrade kredita sudovi se pozivaju na činjenicu da je ona predstavljala deo cene ugovora. Ovakav zaključak se za sada ne može prihvatiti, jer su elementi ugovora o kreditu sadržani u članu 1065. ZOO, prema kome se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom, pa se ne vidi po kom osnovu su sudovi zaključili da je naknada na ime obrade kredita ugovoreni element ugovora o kreditu.“

Novi stav Vrhovnog kasacionog suda glasi:

Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Kompletan tekst možete videti u okviru programa „Propis Soft„