PRIKAZ ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU

Aktuelno

U „Sl. glasniku Republike Srbije“ br. 44/2021 od 29. aprila 2021. god. objavljen je, između ostalog, i Zakon o elektronskom fakturisanju ( u daljem tekstu: Zakon) koji se primenjuje od 7. maja 2021. god., a kojim se uređuje izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora i druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje. UVODNE ODREDBE Zakona, odnosno čl. 1.-5. Zakona obuhvataju predmet uređivanja ovog zakona, odredbe kojima se definišu osnovni pojmovi, odredbe kojima se uređuju obaveze elektronskog fakturisanja i elektronskog evidentiranja, kao i odredbe koje pojašnjavaju koja lica imaju obavezu ili mogućnost korišćenja sistema elektronskih faktura kao i fazno uvođenje režima korišćenja sistema elektronskih faktura.

Pojmovi koji se koriste u ovom Zakonu imaju sledeće značenje:

1) „transakcija” je transakcija sa naknadom, odnosno transakcija bez naknade između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog sektora i subjekta privatnog sektora, koja se odnosi na isporuku dobara, odnosno pružanje usluga, uključujući i avansno plaćanje;
2) „subjekt javnog sektora” označava opšti nivo države u smislu zakona koji uređuje budžetski sistem, odnosno javno preduzeće u smislu zakona koji uređuje javna preduzeća, koje nije obuhvaćeno opštim nivoom države;
3) „subjekt privatnog sektora” je obveznik poreza na dodatu vrednost, osim subjekta javnog sektora;
4) „dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura” je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, osim subjekta javnog i privatnog sektora, koji se u skladu sa ovim zakonom prijavio za korišćenje sistema elektronskih faktura i na kojeg se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se primenjuju na subjekta privatnog sektora;
5) „elektronska faktura” je zahtev za isplatu po osnovu transakcija sa naknadom, svaki drugi dokument koji utiče na isplatu, odnosno visinu isplate, faktura koja se izdaje za promet bez naknade, kao i primljene avanse, koji su izdati, poslati i primljeni u strukturiranom formatu koji omogućava potpuno automatizovanu elektronsku obradu podataka preko sistema elektronskih faktura;
6) „centralni informacioni posrednik” je nadležna jedinica, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija, koja vodi registar informacionih posrednika, upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovorna je za njegovo funkcionisanje;
7) „informacioni posrednik” je pravno lice koga, posle dobijene saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, subjekt javnog sektora može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja i primanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije, a subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura može u skladu sa ugovorom angažovati za usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronskih faktura i prateće dokumentacije;
8) „sistem elektronskih faktura” je informatičko-tehnološko rešenje kojim upravlja centralni informacioni posrednik i preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje elektronskih faktura;
9) „sistem za upravljanje fakturama” je sistem za upravljanje poslovnim procesima, odnosno poslovnim procesima verifikacije faktura od strane subjekta javnog sektora sa više nivoa saglasnosti, a koji ne poseduju svoj sistem ili deo sistema za upravljanje fakturama;
10) „izdavalac elektronske fakture” je subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, koji neposredno izdaje, šalje i čuva elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom izdaje, šalje i čuva preko sistema elektronskih faktura elektronsku fakturu, kao i subjekt javnog sektora, koji neposredno izdaje, šalje i čuva elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom izdaje i šalje elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura;
11) „primalac elektronske fakture” je subjekt javnog sektora, subjekt privatnog sektora i dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura, koji prima elektronsku fakturu preko sistema elektronskih faktura, odnosno u čije ime informacioni posrednik u skladu sa ugovorom prima elektronsku fakturu, preko sistema elektronskih faktura;
12) „evropski standard elektronskog fakturisanja” je standard donet od strane Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) na osnovu naloga Evropske komisije;
13) „srpski standard elektronskog fakturisanja” predstavlja standard donet od strane nacionalnog tela za standardizaciju u Republici Srbiji.

U smislu čl. 3. Zakona obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:
1) subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
2) subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora;
3) subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;
4) subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;
5) poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.
Znači, obavezu praktično imaju svi.
Izuzetno, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za:
1) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;
2) ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;
3) nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga.

Odredbama člana 4. propisana je obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja kako u transakcijama uz naknadu, tako u transakcijama bez naknade.
Uvođenje obaveze elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost ima za cilj kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona da učini vidljivim u sistemu elektronskih faktura, svaku obavezu obračunavanja PDV koja za subjekte na koje se ovaj zakon primenjuje postoji u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost, kada su u pitanju transakcije za koje već nije propisana obaveza elektronskog fakturisanja.
Obaveza elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u ime navedenih lica može se ugovorom preneti informacionom posredniku.
Ostavlja se ministru nadležnom za poslove finansija da aktom bliže uredi način i postupak elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura.

Čl. 5. Zakona uređuje se koja lica imaju obavezu korišćenja sistema elektronskih faktura (subjekti javnog sektora i subjekti privatnog sektora, neposredno ili preko informacionog posrednika).
Omogućeno je i korišćenje sistema elektronskih faktura za lica koja nemaju obavezu izdavanja elektronskih faktura, takozvano dobrovoljno korišćenje sistema elektronskih faktura u kom slučaju je takav dobrovoljni korisnik sistema u obavezi da koristi sistem elektronskih faktura u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini.
Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže će se urediti način pristupanja i korišćenja sistema elektronskih faktura, kao i korišćenja podataka koji su dostupni u sistemu elektronskih faktura.

Poglavlje II nosi naziv ELEKTRONSKA FAKTURA i obuhvata članove 6-8. Zakona.

Članom 6. uređuju se standardi elektronskog fakturisanja, odnosno uređeno je da se elektronska faktura izdaje i prima u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja. Navedena obaveza se odnosi na domaće obveznike. U cilju usklađivanja sa Direktivom o elektronskom fakturisanju, omogućen je prijem elektronskih faktura izdatih u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja kada su u pitanju transakcije u kojoj se kao izdavalac elektronske fakture javlja strano lice. Propisano je na koji način se obezbeđuje usklađenost elektronske fakture sa srpskim, odnosno evropskim standardom elektronskog fakturisanja.

Članom 7. Zakona propisan je sadržaj elektronske fakture te ista uobičajeno sadrži:
1) naziv, adresu, poreski identifikacioni broj i matični broj izdavaoca elektronske fakture;
2) poslovni račun izdavaoca elektronske fakture;
3) naziv, adresu i poreski identifikacioni broj i matični broj primaoca elektronske fakture;
4) poslovni račun primaoca elektronske fakture;
5) redni broj, datum i mesto izdavanja elektronske fakture;
6) datum isporuke dobara, odnosno pružanja usluga ili avansne uplate;
7) iznos avansnih plaćanja;
8) instrukcije za plaćanje;
9) podatke o vrsti i količini isporučenih dobara ili vrsti i obimu usluga;
10) iznos osnovice poreza na dodatu vrednost;
11) poresku stopu poreza na dodatu vrednost;
12) iznos poreza na dodatu vrednost koji je obračunat na osnovicu;
13) ukupan iznos elektronske fakture;
14) napomenu o odredbi zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu koje nije obračunat porez na dodatu vrednost;
15) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Inače, Zakon ne utiče na primenu odredaba zakona kojim se uređuju obračunavanje i plaćanje poreza na dodatu vrednost i računovodstvo.

Ostavlja se u nadležnost ministru nadležnom za poslove finansija da aktom bliže uredi:
minimalni sadržaj elektronske fakture neophodan za njeno procesuiranje kroz sistem,
– slučajeve u kojima pojedini elementi elektronske fakture mogu biti izostavljeni,
– slučajeve u kojima je predviđena obaveza iskazivanja dodatnih elemenata, na osnovu drugih propisa kojima se uređuje izdavanje određenih vrsta faktura, kao i
formu i način dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura.

Na ovom mestu se može opravdano postaviti pitanje, zašto se zakonom nisu uredili obavezni osnovni elementi, minimalan sadržaj elektronske fakture i dr. nego se navedeno ostavlja za naknadno uređivanje podzakonskim aktom.

Odredbom člana 8 precizira se da elektronska faktura, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak izvršenja, predstavlja verodostojnu ispravu, ako je od strane izdavaoca elektronske fakture ili informacionog posrednika u njegovo ime poslata primaocu elektronske fakture preko sistema elektronskih faktura.

Poglavlje III nosi naziv POSTUPANjE SA ELEKTRONSKIM FAKTURAMA i obuhvata članove od 9-15. Zakona.

Ovo poglavlje sadrži odredbe kojima se reguliše izdavanje, primanje, prihvatanje, odbijanje i čuvanje elektronskih faktura. Regulisana su i pitanja sistema za upravljanje fakturama, centralnog informacionog posrednika i informacionih posrednika, kao i zaštita ličnih podataka.

Naime, članom 9. koji nosi naziv Izdavanje i prijem elektronske fakture definiše se obaveznost izdavanja i primanja elektronske fakture u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja. Primalac elektronske fakture je dužan da izvrši plaćanje samo na osnovu elektronske fakture izdate u skladu sa srpskim standardom, osim ako je u pitanju transakcija sa stranim licem kada je propisana obaveza primaoca da primi elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom na osnovu koje je dužan i da izvrši plaćanje. Aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže se uređuju način i postupak registrovanja za pristup sistemu elektronskih faktura.

Članom 10. koji nosi naziv Prihvatanje i odbijanje elektronske fakture uređuje se način postupanja sa elektronskom fakturom ukoliko primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije istu u roku od 15 dana od prijema elektronske fakture. Ukoliko subjekt javnog sektora ne prihvati ili ne odbije primljenu elektronsku fakturu u roku od 15 dana, elektronska faktura se smatra prihvaćenom. Kada su u pitanju subjekti privatnog sektora, ukoliko primalac elektronske fakture ne prihvati ili ne odbije elektronsku fakturu izdatu od strane drugog subjekta privatnog sektora u roku od 15 dana, sistem elektronskih faktura ponovo obaveštava primaoca elektronske fakture, i ukoliko ista u dodatnom roku od pet dana ne bude prihvaćena ili odbijena, smatraće se odbijenom. Elektronska faktura smatra se dostavljenom u trenutku izdavanja u skladu sa ovim zakonom.

Članom 11. Zakona koji nosi naziv Sistem za upravljanje fakturama propisano je da je služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave i uspostavlja i upravlja sistemom za upravljanje fakturama. Subjekt javnog sektora koji ima više nivoa saglasnosti, a koji ne poseduje svoj sistem ili deo sistema za upravljanje fakturama, kod poslovnih procesa verifikacije elektronske fakture, može da primi elektronske fakture korišćenjem sistema za upravljanje fakturama. Ovim članom je propisano da će se aktom Vlade bliže urediti način i uslovi korišćenja sistema za upravljanje fakturama.

Član 12. Zakona nosi naziv Centralni informacioni posrednik. Ovim članom je definisano da Centralni informacioni posrednik, koji predstavlja nadležnu jedinicu, u okviru ministarstva nadležnog za poslove finansija, upravlja sistemom elektronskih faktura i odgovora za njegovo funkcionisanje. Takođe, vodi i Registar informacionih posrednika koji su dobili saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija. Ministru nadležnom za poslove finansija dato je ovlašćenje da bliže uredi način postupanja Centralnog informacionog posrednika.

Članom 13. koji nosi naziv Informacioni posrednik, uređuje se njihovo poslovanje. Za obavljanje poslova informacionog posrednika potrebna je saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija, koje navedenu saglasnost može i oduzeti.
Subjekti javnog i privatnog sektora mogu da povere informacionom posredniku svoje poslove u vezi sa elektronskim fakturisanjem, što se odnosi i na posebnu obavezu elektronskog evidentiranja za obveznike iz čl. 4. Zakona.
Odnos između izdavaoca elektronske fakture ili primaoca elektronske fakture, sa jedne strane, i informacionog posrednika, sa druge strane, uređuje se ugovorom.
Informacioni posrednik je odgovoran ako svojim pružanjem usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, slanja, primanja i čuvanja elektronske fakture i prateće dokumentacije ugrozi bezbednost i funkcionisanje sistema elektronskih faktura.

Članom 14. koji nosi naziv Zaštita podataka uređuje obaveze obrađivanja podataka u skladu sa zakonima koji uređuju zaštitu podataka.

Članom 15. Zakona koji nosi naziv Čuvanje elektronskih faktura, uređuju se rokovi i način čuvanja elektronskih faktura kako onih izdatih od subjekata javnog sektora, tako i onih izdatih od subjekta privatnog sektora kao i sudbina elektronskih faktura u slučaju stečaja, likvidacije ili prinudne likvidacije koje je informacioni posrednik čuvao u ime subjekata privatnog sektora.
Aktom Vlade bliže će se urediti uslovi i način čuvanja elektronskih faktura, način obezbeđivanja verodostojnosti i integriteta sadržine faktura u papirnom obliku, kao i uslovi i način stavljanja na uvid elektronskih faktura na osnovu zahteva nadležnog organa.

Poglavlje IV nosi naziv INSPEKCIJSKI NADZOR i obuhvata čl. 16. i 17. Zakona koje se odnose na vršenje inspekcijskog nadzora i nesmetano vršenje istog.

Naime, čl. 16. Zakona propisnao je da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu usklađenosti elektronskih faktura sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. Na pitanja inspekcijskog nadzora, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

Članom 17. je propisano da su izdavalac elektronske fakture, primalac elektronske fakture, centralni informacioni posrednik i informacioni posrednik dužni da u cilju nesmetanog vršenja inspekcijskog nadzora i prikupljanja podataka od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora nad određenim subjektom nadzora omoguće licu koje vrši inspekcijski nadzor, uvid u podatke o poslovanju, poslovnu dokumentaciju, prateću tehničku opremu i uređaje koji su u vezi sa obavezama propisanim zakonom.

Poglavlje V nosi naziv KAZNENE ODREDBE i obuhvata čl. 18-21. Zakona kojima se propisuju novčane kazne za učinjene prekršaje.

Novčano za učinjeni prekršaj, mogu biti kažnjeni: obveznici koji ne poštuju odredbe ovog zakona, kao pravno lice – subjekt privatnog sektora, odnosno javno preduzeće, preduzetnik, angažovani informacioni posrednik, odgovorno lice pravnog lica – subjekta privatnog sektora, odnosno javnog preduzeća, odgovoreno lice informacionog posrednika, u slučaju da svoje obaveze ne ispunjavaju u skladu sa ovim zakonom.

Poglavlje VI nosi naziv PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE, obuhvata članove 22-25. i sadrži odredbe kojima se uspostavlja kontinuitet sa postojećom regulativom, a propisuje se i vreme stupanja na snagu odredbi ovog zakona i prestanak primene dosadašnje regulative.

Naime, čl. 22. propisan je rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom.
Usvajanje Zakona uslovilo je i izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i Zakona o računovodstvu. Naime, članom 23. stav 1 Zakona propisano je da odredbe člana 2. tačka 9), člana 4a st. 1-4, člana 4b, člana 4v st. 1, 2. i 4, člana 4g i člana 12. st. 6-9. Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, br. 119/12, 68/15, 113/17 i 91/19) i člana 8. st. 1. i 3. Zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 91/19) prestaju da važe 31. decembra 2021. godine.

Stavom 2 ovog člana propisano je da odredbe člana 8. stav 2. Zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Službeni glasnik RS”, broj 91/19) i člana 9. stav 3. i člana 64. stav 3. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, broj 73/19) prestaju da važe danom stupanja na snagu ovog zakona (7. maja 2021.god.).

Članom 24. Zakona kako se navodilo u obrazloženju Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju definišu se uslovi za fazno uvođenje režima elektronskog fakturisanja. Propisani su rokovi u kojima su određena lica dužna da otpočnu sa izdavanjem, odnosno primanjem elektronskih faktura. Omogućeno je korišćenje sistema elektronskih faktura za sve subjekte za koje nije predviđena obaveza u pogledu izdavanja ili primanja elektronskih faktura, odnosno elektronskog evidentiranja obaveze obračuna poreza na dodatu vrednost po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Naime, sistem elektronskih faktura može da koristi subjekt javnog sektora i subjekt privatnog sektora po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova.

Obaveza subjekta javnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu u skladu sa ovim zakonom, kao i obaveza izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora, primenjuju se od 1. januara 2022. godine.

Obaveza subjekta javnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu privatnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. jula 2022. godine.

Obaveza subjekta javnog sektora da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost, primenjuje se od 1. januara 2022. godine.

Obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, u skladu sa ovim zakonom, primenjuje se od 1. januara 2022. godine.

Obaveza subjekta privatnog sektora da primi i čuva elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane subjekta privatnog sektora primenjuje se od 1. jula 2022. godine.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine.

Obaveza elektronskog evidentiranja u vezi sa transakcijama iz člana 4. Zakona, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora, primenjuje se od 1. januara 2023. godine.

Članom 25. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja u „Sl. glasniku Republike Srbije“, tačnije 7. maja 2021. god.

U obrazloženju Predloga zakona kao razlog za donošenje Zakona navodi se uspostavljanje vidljivosti u pogledu širokog kruga transakcija između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog i javnog sektora, kao i subjekata privatnog sektora u sistemu elektronskih faktura, kao i unapređenje pravne sigurnosti i konzistentnosti nacionalnog pravnog okvira.

Kako se između ostalog navodi, kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza.

Navodi se i da se na ovaj način prevashodno ostvaruje ušteda u vremenu potrebnom za manipulisanje fakturama, budući da je uklonjena potreba za izdavanjem, za primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku. Pored toga, odredbe o elektronskom arhiviranju dovešće do vremenskih ušteda, budući da takva pretraga, po pravilu, zahteva manje vremena od pretraživanja papirnih arhiva. Takođe, pravnoj sigurnosti će doprineti rešenje iz Zakona kojim se predviđa da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture obezbeđuju između ostalog i čuvanjem u formatu pogodnom za elektronsko čuvanje dokumenta.

Ostaje da se vidi da li će se ovi i drugi razlozi za donošenje zakona i ciljevi koji se žele postići uspešno ostvariti kroz njegovu primenu.

U našoj pravnoj bazi „Propis Soft“ možete ostvariti uvid u ovaj i mnoge druge komentare koji će Vaše poslovanje/rad uskladiti sa zakonskim obavezama.


PREPORUKE

IMATE PITANJE?

Pišite nam

Pozovite nas

026 644 430

Kliknite na ikonicu iznad kako biste nas pozvali.

Pokrenite čet sa nama

Kliknite na ikonicu iznad kako biste pokrenuli čet prozor u donjem desnom uglu.

NEWSLETTER

Sve najvažnije novosti u Vašem elektronskom sandučetu.

U VEZI SA OVIM IMAMO I: