PARNIČNA STRANKA IMA MOGUĆNOST DA PUNOMOĆNIKA ADVOKATA JOŠ U TOKU PARNICE OVLASTI DA OD PROTIVNE STRANE PRIMI I NAPLATI DOSUĐENE TROŠKOVE I TADA TOM PUNOMOĆNIKU U POSTUPKU IZVRŠENJA NIJE POTREBNO DA, UZ PREDLOG ZA IZVRŠENJE, PRILAŽE POSEBNO PUNOMOĆJE, TE SE KOD IZVRŠENJA NA NOVČANIM SREDSTVIMA OVA SREDSTVA MOGU PRENETI NA RAČUN PUNOMOĆNIKA.

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi „I.“ d.o.o. Požega, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. juna 2021. godine, doneo je

Odluku broj Už-6237/2017

1. Usvaja se ustavna žalba „I.“ d.o.o. Požega i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 751/17 od 2. juna 2017. godine i rešenjem Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 25. aprila 2017. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 751/17 od 2. juna 2017. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog poverioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 25. aprila 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. „I.“ d.o.o. Požega je, 17. jula 2017. godine, preko punomoćnika M. A, advokata iz Požege, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 751/17 od 2. juna 2017. godine i rešenja Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 25. aprila 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na pravnu pomoć, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 58. i člana 67. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom su osporena rešenja kojima je pravnosnažno odbijen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je u obrazloženju osporenih rešenja, pored ostalog, navedeno da je izvršni sud jedino ovlašćen da u smislu člana 301. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odredi izvršenje tako što će se novčana sredstva na računima izvršnog dužnika blokirati, zapleniti i preneti na račun izvršnog poverioca nikako i trećeg lica i ako je to lice punomoćnik izvršnog poverioca te da odredba člana 89. kao ni tačka 4. istog člana Zakona o parničnom postupku nisu osnov da punomoćnik – advokat, u izvršnom postupku može naplatu troškova postupka ili bilo koji deo potraživanja naplatiti na svoj račun; da je primena procesnog prava u osporenim rešenjima proizvoljna i arbitrarna imajući u vidu da je članom 89. stav 1. tačka 4. Zakona o parničnom postupku propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove, te prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika-advokata, još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje; da se radi o posebnoj odredbi Zakona o parničnom postupku, koji sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanog odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da kako je u konkretnom slučaju primena procesnog prava bila proizvoljna i arbitrarna, podnosiocu ustavne žalbe je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava; da se povreda prava na pravnu pomoć od strane advokata iz člana 67. Ustava ogleda u tome što i pored činjenice da je izvršni poverilac zahtevao da se isplata u njegovu korist i za njegov račun izvrši na račun advokata-punomoćnika, taj zahtev sud pogrešno pravno tumači i ocenjuje kao stupanje na mesto poverioca, a ne na naplatu u ime poverioca; da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava jer se prenošenjem sredstava smanjuje imovina izvršnog poverioca.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu navedenih ustavnih prava, poništi osporeno drugostepeno rešenje i odredi da drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Osporenim rešenjem Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 25. aprila 2017. godine odbijen je predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv dužnika Koncern „F.“ d.o.o. u stečaju Šabac, radi naplate potraživanja na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 1.908.800,00 dinara, kao i troškova izvršenja, s tim da se izvršenje sprovede prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca.
Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 751/17 od 2. juna 2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 26. aprila 2017. godine.
U obrazloženju rešenja je navedeno: da je izvršni postupak strogo formalni postupak i da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom, koja u konkretnom slučaju predviđa obavezu izvršnog dužnika da izvršnom poveriocu plati iznos navedenoj u istoj, te je izvršni sud jedino ovlašćen da, u smislu člana 301. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odredi izvršenje tako što će se novčana sredstva na računima izvršnog dužnika blokirati, zapleniti i preneti na račun izvršnog poverioca, nikako i trećeg lica i ako je to treće lice punomoćnik izvršnog poverioca; da odredba člana 89. kao ni tačka 4. istog člana Zakona o parničnom postupku nisu osnov da punomoćnik advokat u izvršnom postupku može naplatu troškova postupka ili bilo koji deo potraživanja naplatiti na svoj račun; da su stranke u izvršnom postupku izvršni poverilac i izvršni dužnik, a advokat u postupku učestvuje kao punomoćnik i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u smislu napred navedenog, predviđa da se izvršenje sprovodi tako što se novčani iznos uplaćuje na račun izvršnog poverioca, te ne predviđa mogućnost da se bilo koji novčani iznos prenese nekom trećem licu; da se ovim, međutim, ne derogira član 86. Zakona o parničnom postupku po kome radnje koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto dejstvo kao da ih je preduzela stranka, iz čega proizlazi da punomoćnik radnje preduzima u ime i za račun stranke; da iz ovlašćenja da punomoćnik primi i naplati dosuđene troškove, ne proizlazi ovlašćenje da dosuđene troškove prinudno naplati na svoj račun, niti se odredbom člana 89. Zakona o parničnom postupku mogu menjati imperativne odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju o načinu sprovođenja izvršenja.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu, pored ostalih, ukazuje ustavnom žalbom jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.
Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) je propisano: da izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računima izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 299. stav 1.); da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja (član 301. stav 1.).
5. Imajući u vidu da podnosilac smatra da mu je pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno načinom na koji su sudovi tumačili merodavno procesno pravo, Ustavni sud podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe.
Ustavni sud konstatuje da su rešenja o odbijanju predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca zasnovana na odredbi člana 301. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju prema kojoj se izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika sprovodi davanjem naloga da nadležnoj organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva isključivo na račun izvršnog poverioca, a ne drugih lica po njihovom nalogu, pa i kada postoji punomoćje za advokata.
Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Navedenom odredbom punomoćniku je dato novo ovlašćenje koje nije imao po prethodnom Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09). Dakle, radi se o posebnoj odredbi Zakona o parničnom postupku, koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova u izvršnom postupku. Ustavni sud ocenjuje da se odredba člana 301. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ne može tumačiti na način kao u osporenim rešenjima, da se njihovo dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji, na osnovu punomoćja datog u izvršnom postupku u ime izvršnih poverilaca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud nalazi da je, u konkretnom slučaju, primena procesnog prava bila proizvoljna i arbitrerna, te da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, poništio rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 751/17 od 2. juna 2017. godine i odredio da isti sud ponovo odluči o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Valjevu Ii. 71/17 od 25. aprila 2017. godine, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke.
S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i da je naloženo otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz čl. 58. i 67. Ustava.
Ustavni sud je u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosio odluke o usvajanju ustavnih žalbi (npr: Odluka Už-6163/2018 od 13. februara 2020. godine, Odluka Už-329/2014 od 10. februara 2016. godine, Odluka Už-10353/2013 od 19. novembra 2015. godine).
7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.