TEMA BROJA: “Protokol broj 16 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”, Ljuba Slijepčević, Pravosudna akademija Novi Sad – novi protokol koji donosi značajnu novinu jer propisuje da će najviši sudovi moći da od Evropskog suda traže savetodavna mišljenja u kontekstu predmeta koji se vodi pred njima.O važnosti ovog protokola govori i činjenica da su sudije Ustavnog suda prisustvovale nedavno održanom seminaru u Strazburu, na kojem je jedna od glavnih tema bio upravo navedeni protokol.

Tema ZA RAZMIŠLJANJE je “Da li je učinilac kriv ako se primeni načelo oportuniteta?”, dipl. prav. Nenad Jevtić – tekst koji se odnosi na pitanje krivice u slučaju primene načela oportuniteta, a neposredan povod za ovaj tekst je pitanje postavljeno od strane osiguravajućeg društva kojima je ishod ovih postupaka bitan zbog regresiranja od štetnika.

Zbirka sentenci, stavova i zaključaka iz prakse Vrhovnog kasacionog suda u 2018. godini

Peto, tradicionalno izdanje Profi Sistem-a – Zbirke sentenci, stavova i zaključaka iz prakse Vrhovnog kasacionog suda je pred Vama i ukazuje na našu posvećenost u praćenju sudske prakse za Vas, odnosno da iz godine u godinu potvrđujemo naš moto: „MI ZA VAS PRATIMO SUDSKU PRAKSU“.

Kao i prethodne četiri godine, i u Zbirci sentenci, stavova i zaključaka za 2018. godinu, u saradnji sa stručnim saradnicima, sudijama, tužiocima, advokatima, redakcija je izvršila izbor najznačajnih odluka iz bogate prakse Vrhovnog kasacionog suda u prethodnoj godini, potrudivši se da Zbirka obuhvati što više različitih oblasti prava, odnosno sfera interesovanja čitalaca.

Ovoga puta Zbirkom je obuhvaćeno čak 18 oblasti prava. Pored naziva odluka, stavova ili zaključaka naznačeni su članovi konkretnih zakona na koje se odnose. Praksa u svakoj oblasti poređana je hronološki, od najnovijih ka starijim odlukama.

TEMA BROJA: “Bitna zabluda kao mana volje”, Dr Đorđe Sarapa, advokat u Beogradu – u kojoj su prikazani najvažniji aspekti ovog instituta: zabluda o bitnim svojstvima predmeta ugovora, osobi, glavnom predmetu, prirodi pravnog posla, stvarna i pravna zabluda, zabluda o motivu ili razlogu, osnovu ili glavnom cilju, zbog netačnog prenosa i dr.
Tema ZA RAZMIŠLJANJE je “Da li pravo na nužnu odbranu postoji uvek?”, dipl. prav. Nenad Jevtić – još jedno pitanje koje je postavljeno u temi za razmišljanje, a razlog je, kako autor navodi, pogrešno tumačenje ovog instituta, koji se nažalost u našem pravosuđu najčešće pogrešno interpretira.

TEMA BROJA: “Okolnosti koje se odnose na krivični postupak i odmeravanje kazne”, Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu. Tema novembarskog broja odnosi se na odmeravanje kazne, odnosno na sve one okolnosti koje utiču na odmeravanje uz prikaz nekih od najkarakterističnijih odluka sudova u vezi sa ovom materijom.

Višestruka osuđivanost i brojnost pojedinačnih dela u sastavu produženog krivičnog dela, ocena ranije osuđivanosti, bekstvo sa lica mesta i uništenje tragova izvršenja krivičnog dela, visok stepen krivice i povećani stepen bezobzirnosti, mladost okrivljenog, rani ostanak bez roditelja, nezaposlenost, lične prilike i materijalna situacija, smanjene neuračunljivosti, sklonost ka vršenju određene grupe krivičnih dela, iskorišćavanje poverenja oštećenog, status nosioca javne funkcije, su neke od specifičnih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti koje se javljaju u praksi, a predstavili smo ih kroz odluke različitih sudova.

TEMA BROJA: „Zloupotreba ovlašćenja u privredi – dekriminalizacija ili pravni kontinuitet inkriminacije?“, dipl. prav. Jelena Petrović – na prvi pogled stiče se utisak da je izvršena dekriminalizacija navedenog dela, koja za sobom povlači propisane konsekvence, čime su se rukovodili i sudovi nakon stupanja na snagu izmena Krivičnog zakonika iz „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016, odnosno 1. marta 2018. godine, uzimajući u obzir odredbe Krivičnog zakonika o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, tačnije čl. 5. stav 2 Krivičnog zakonika kojim je predviđena primena zakona najblažeg za učinioca, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, te se započeti postupci za ovo krivično delo automatski obustavljaju, imajući u vidu činjenicu da je za učinioca svakako najblaži onaj zakon u kome krivično delo više ne postoji.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud o ovoj inkriminaciji ima drugačije stanovište.